Termoelektrana Trbovlje

Termoelektrana Trbovlje
Informacije
Lokacija	Trbovlje, Slovenija
Koordinate	46° 7′ 33″ N 15° 3′ 41″ E
Status	završena
Otvaranje	19. mart 1915.
Zatvaranje	2016.

Termoelektrana Trbovlje (sloven. Termoelektrarna Trbovlje) bila je termoelektrana na lignit, smeštena na nasipu reke Save u blizini Trbovlja, u Sloveniji. Vlasnik termoelektrane bilo je istoimeno preduzeće.

Prvobitna termoelektrana je sagrađena 1915. godine. Nova termoelektrana je građena u periodu od 1964. do 1968, a počela je da radi 1966. godine. Sastojala se iz dve celine. Prva jedinica bila je parna jedinica snage 125 MW, dok je druga jedinica bila plinska jedinica snage 63 MW koja je uključivala dva generatora gasa. Koristila se kao rezervna jedinica za slovenački električni sistem.

Dimnjak termoelektrane, poznat kao Trboveljski dimnjak, izgrađen je 1976. i danas je najviši dimnjak u celoj Evropi. Visok 360 metara, dimnjak je izliven za 210 dana i za njegovu konstrukciju je bilo potrebno 11.866 kubnih metara betona i 1.079 tona armaturnog čelika. Za ovu lokaciju bio je potreban visok dimnjak kako bi se osiguralo uklanjanje emisija štetnih gasova iz duboke uske doline pod svim vremenskim uslovima. Dimnjak je takođe najviša građevina u Sloveniji, kao i najviša građevina na prostoru bivše Jugoslavije.

U novembru 2014. godine najavljeno je da će termoelektrana biti ugašena, a 2016. je konačno zatvorena nakon nekoliko godina mirovanja.

Istorija

Izgradnja i početak rada

Dana 19. marta 1915. godine, druge godine Prvog svetskog rata, u Trbovlju je otvorena novoizgrađena elektrana duž Save. Tog dana nova termoelektrana na ugalj započela je sa radom, nakon što je stara termoelektrana prestala da radi zbog nedovoljnog kapaciteta, nedostatka vode, blizine stambenih naselja i drugih okolnosti.

Tog dana je turbina sa generatorom snage 4.000 kW počela da proizvodi električnu energiju. Početak rada ovog novog objekta velikog kapaciteta bio je težak test za rukovodstvo, posebno za električno i mehaničko osoblje rudnika Trbovlje. Na dan otvaranja okupili su se svi inženjeri, mašinisti i električari, kao i ostalo osoblje rudnika i novog postrojenja termoelektrane uz Savu, kako su ga zvali godinama, sve do početka Drugog svetskog rata. Veliki turbo generator, razvodna tabla pored generatora, niz električnih brojila, poluge prekidača za ulje za pojedinačne potrošače energije (sopstvena potrošnja, rudnik, fabrika cementa) bili su posebno zanimljivi za sve učesnike u velikoj sali mašinske sale. Pre priključka, parna turbina i generator su i dalje radili prazni. U 10 sati, međutim, počeli su sa ponderisanjem eksperimenata na generatoru i turbini. Za ove eksperimente pripremljena je velika drvena kada sa ugrađenim otpornicima za vodu ispred elektrane duž severnog zida. Međutim, niko od domaćih stručnjaka nije se usudio da uključi prekidač za ulje turbogeneratora na razvodnoj tabli. Ovaj posao tada su izvršili direktor Prve fabrike mašina iz Brna, inženjer iz Križeka, koji je inače kao projektant učestvovao u pokušajima utovara mašina i uređaja. Turbina i generator izdržali su propisano opterećenje. U prvom je proizvedena velika termoelektrana na ugalj, koja je u to vreme bila smatrana velikom, sa tri klipna generatora pare. Ovaj potok je prvenstveno bio namenjen za rad različitih mašina i uređaja u okviru ubrzane modernizacije rudnika Trbovlje, kao i dva susedna rudnika Hrastnik i Zagorje, koju je započeo tadašnji vlasnik rudnika TPD. Građevinski objekti elektrane uz Savu bili su: mašinska prostorija, kotlarnica, prostor za visokonaponske uređaje i uređaji za snabdevanje ugljem.

Obnova i proširenje

Nakon što se globalna ekonomska kriza sa svim posledicama, čak i u slučaju proširenja i povećanja kapaciteta termoelektrane Trbovlje, smirila i proizvodnja i uglja i potrošnje električne energije vratila u normalu, rudnici su počeli da rade normalno svakog dana u nedelji. TPD je preko rudnika Trbovlje 1934. i 1935. godine konačno započele rekonstrukciju postojećih kapaciteta i njihovo povećanje u elektrani Trbovlje. Posle pripremnih radova, glavni radovi odvijali su se 1937. i 1938, a završeni su u novembru 1939. godine.

Proširena i modernizovana elektrana Trbovlje započela je sa radom, iako ne punim kapacitetom, početkom 1939. godine. Rezultati su se brzo pokazali. Efekti velikih investicija manifestovali su se u raznim oblicima, posebno u većoj proizvodnji električne energije, većoj potrošnji uglja, posebno prašine i ugljenog mulja — mulj iz taložnog bazena, čistoća reke Save, veći broj zaposlenih, mogućnost brže elektrifikacije Slovenije, posebno nekih područja. Do tada nisu bili elektrifikovani, a obezbeđen je i normalniji rad rudara rudnika ili rudnika Trbovlje — rudnika uglja, koji su pripadali TDP-u, a druge prednosti postale su očigledne u kasnijim godinama.

Najveća ulaganja u elektranu Trbovlje tih godina obuhvatala su: novi parni kotao, novi turbogenerator, novo rasklopno postrojenje, zgušnjivač bazena za taloženje (koji se naziva i mamutski uređaj), ugradnju dalekovoda Trbovlje—Podlog, priključak kranjskih KDE elektrana na elektranu u Trbovlju, pokrivena deponija uglja i ostali prateći uređaji — usisivači, dimnjak, magacin, upravna zgrada i još mnogo toga.

Drugi svetski rat

Termoelektrana Trbovlje 1957. godine

Oblici borbe slovenačke nacije protiv okupatora u godinama 1941. do 1945. bili su veoma različiti. Jedan od tih oblika bilo je sprečavanje i usporavanje građevinskih i montažnih radova tokom proširenja elektrane Trbovlje 1942. do 1944. godine. U decembru 1942. godine započelo je puštanje u rad i probni rad novog turbopunjača. Već u januaru 1943. godine jedna lopatica dela niskog pritiska turbine Siemens otkinula se kada je radila u praznom hodu u prisustvu montera i inženjera montaže kompanije dobavljača. Uzrok kvara nije mogao biti utvrđen.

Međutim, redovni rad svih uređaja izgrađenih 1942. započeo je tek sredinom 1943. i trajao je do maja 1944. godine. Tokom revizije turbine od strane Siemens-ovog instalatera, lopatice rotora su namerno oštećene usled nepravilne upotrebe dizalice, inače elektrifikovanoj u domaćoj elektrani. Rotor je trebalo poslati nazad u fabriku Muelhlheim/Ruhr. Zbog transportnih problema izazvanih savezničkim bombama u železničkom i drugom transportu, popravak je trajao do septembra 1944. godine. U decembru iste godine ova jedinica je ponovo propala zbog drugog namernog oštećenja − kompresovane rashladne cevi prečnika 1 metar zbog veštačkog vakuuma. Popravak je trajao mesec dana.

Ovakvim i sličnim akcijama domaćih radnika, proizvodnja električne energije, koja je naročito bila potrebna još nemačkoj ratnoj industriji, bila je na određeno vreme onemogućena. Tako je nemačka ekonomija, posebno ratna, pretrpela veliku štetu, izraženu u manjoj proizvodnji mašina i opreme i naoružanja. Ovo je bio doprinos radnika termoelektrane Trbovlje u borbi protiv okupatora.

Tokom čitavog perioda okupacije u trboveljskoj elektrani bilo je nekoliko sličnih diverzantskih akcija sa istim ciljevima i namenama — da se ošteti nemačka ratna mašina i tako oslabi u daljem toku rata i vojnih operacija.

Ponovna izgradnja i rad

Završetak obnove elektrane 1967. godine

Dana 31. maja 1964. započeta je izgradnja termoelektrane Trbovlje 2. Na prostoru na kome se sada nalazi termoelektrana, predsednik radničkog saveta Ivan Kukovič izneo je dosadašnji rad i pripreme za izgradnju ovog značajnog objekta čitave jugoslovenske elektroenergetske mreže. Naglasio je neophodnost i opravdanost gradnje, sa posebnim osvrtom na velike rezerve niskokaloričnog uglja koji leže na području Zasavskog okruga. Međutim, prethodni kapaciteti nisu mogli sagoreti i rafinirati sav ovaj raspoloživi ugalj u obliku električne energije. Najsnažniji argument za izgradnju nove termoelektrane bili su velike rezerve uglja, posebno na području Trbovlja. U suprotnom, sav ovaj ugalj ostao bi neiskopan u pećini, što bi bio veliki gubitak za nacionalnu ekonomiju. Očekivalo se da će ovaj ugalj zadovoljiti potrebe termoelektrane u narednih 80 godina.

Kada je termoelektrana nadograđena i puštena u rad svečanim otvaranjem, veliki problemi su se pojavili ubrzo nakon početka redovnog rada. Oni su se uglavnom manifestovali pojavom pepela u kaminu, ali bilo je i prekomernih vibracija i ekscentričnosti turbo-generatora. Posle dužeg utvrđivanja uzroka, ovlašćeni stručnjaci su utvrdili da dobavljači opreme TE Morava nisu dimenzionisali kotao za termoelektranu Trbovlje u odnosu na isporučene uzorke pošiljki uglja iz Poljske, a pre svega nisu uzeli u obzir tačku topljenja pepela. Tako je termoelektrana bila prinuđena da radi sa opterećenjem od 105 do 110 MW, umesto projektovanih 125 MW, koje su zavisile od šljake u peći. Posledice su se počele manifestovati u raznim oblicima. Rudnici uglja Trbovlje i Hrastnik dobili su najviše komentara zbog lošijeg kvaliteta uglja, kao i zbog brojnih negorivih elemenata (kamenje, gvožđe, glina). Na osnovu niza intervjua sa odgovornim profesionalcima, stvari su se vremenom vratile u normalu i veća pažnja posvećena je kvalitetu uglja na mestima isključenja, transportu, vađenju i drobljenju uglja.

Spoljašnje veze

• Statistike termoelektrane
• Trboveljski dimnjak na sajtu Structurae