Тикваста пухара
| Tikvasta puhara | |
|---|---|
| |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Divizija: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Binomno ime | |
| Lycoperdon perlatum (Persoon)
| |
| Sinonimi | |
Tikvasta puhara (lat. Lycoperdon perlatum) je jestiva gljiva iz familije Agaricaceae. Smatra se da latinsko ime roda potiče od reči lykos (vuk) i reči perdon (gas) ili reči perdo (uništavam), zbog verovanja da ova gljiva raste iz vučjeg izmeta. Epitet perlatum označava da je široko rasprostranjen. [1] Narodni naziv, tikvasta puhara, duguje izgledu svog plodonosnog tela, koje podseća na tikvicu. Prvi put je opisana 1796. godine od strane južnoafričkog mikologa Kristijana Hendrika Persuna.[2]
Opis[uredi | uredi izvor]
Plodonosno telo je širine od 2 cm do 6 cm, a visine od 3 cm do 8 cm.[3] Sastoji se iz gornjeg plodnog dela (glave), koji je loptastog oblika i donjeg sterilnog dela, odnosno drške. Izgled ove gljive podseća na sijalicu. Glava je okruglasta do blago spljoštena i na njenoj površini su gusto raspoređene kratke, bele bodlje, koje se pri dodiru mrve i lako otpadaju. Bodlje su dužine do 1 mm i često su okružene manjim bodljama ili bradavicama. Na mestima gde bodlja otpadne, često ostaje ožiljak u vidu mrežice. Na samom vrhu se nalazi malo ispupčenje, na kojem prilikom sazrevanja gljive nastaje otvor. Unutrašnjost glave predstavlja glebu, koja je kod mladih primeraka bela i čvrsta, a potom postaje žuta i sunđerasta, da bi kod zrelih primeraka bila smeđe boje i praškasta (zbog spora). Drška je dimenzija 3-8 x 1,5-3 cm. Kratka je, valjkastog oblika, pri osnovi sužena i glatka, odnosno ne poseduje bodlje. Prvobitno je bele ili pomalo bledo smeđe boje, suva na dodir i tikvastog oblika. Starenjem postaje žuto, pa tamnosmeđa, a kad sazri na vrhu nastane rupa u obliku kratera kroz koji izlaze spore.[4] Bazidije su u obliku čunjeva, dimenzija 5–6 µm. Svaka bazidija nosi po 4 spore. Spore su loptastog oblika, debelozidne, bradavičaste i zelene do maslinaste boje. Dimenzije im iznose 3,5-4 µm. Otisak spora je smeđ.[5]
Narodni nazivi[uredi | uredi izvor]
Osim naziva tikvasta puhara, u narodu je još poznata i kao prhavica, puša ili pupa.
Jestivost[uredi | uredi izvor]
Gljiva je jestiva samo dok je mlada, odnosno dok je na prerezu i plodište (gleba) bele boje. Drška se ne konzumira. Blagog je ukusa i slabe i prijatne arome. Dobar su izvor proteina. Od masnih kiselina sadrže: linolnu kiselinu (37% ukupnih masnih kiselina), oleinsku kiselinu (24%), palmitinsku kiselinu (14.5%) i stearinsku kiselinu (6.4%). Pre pripreme za jelo, potrebno ju je oljuštiti, odnosno ukloniti peridijum. Može se jesti čak i sirova. Uglavnom se koristi pržena ili kao dodatak supi, umesto knedli. Nije pogodna za sušenje i kiseljenje. [6]
Ekologija[uredi | uredi izvor]
Saprotrofna je vrsta.[7] Ova gljiva bioakumulira teške metale koji su prisutni u zemlji, tako da može predstavljati bioindikator zagađenja tla teškim metalima i selenom.
Rasprostranjenost i stanište[uredi | uredi izvor]
2.jpg)
Kosmopolitska je vrsta, rasprostranjena skoro u celom svetu. Raste pojedinačno ili se u blizini može naći više plodonosnih tela, a može rasti i u grupama. Nastanjuje četinarske ili listopadne šume. Plodonosi od aprila do kraja novembra.[8]
Mogućnost zamene[uredi | uredi izvor]
Kako je tivkasta puhara specifičnog oblika, zamena s drugim gljivama je teško moguća, osim sa vrstom Lycoperdon saccatum koja je takođe jestiva i dobrog kvaliteta. Ova gljiva je poznata, međutim, nažalost slabo je poznato da je jestiva i ukusna. Moguća je i zamena sa nekim mladim otrovnim gljivama iz roda Amanita, ali samo ako se ne napravi presek - u tom slučaju će se kod Amanita videti listići u razvoju, a kod puhare je unutrašnjost bela i sunđerasta.
 | Napomena: Opis gljive u ovom članku nije potpun niti je dovoljan za korektnu i sigurnu identifikaciju gljive. Nepažnjom vrlo lako se jestive gljive mogu pomešati sa otrovnim. Ukoliko se pojedu otrovne umesto jestivih gljiva, može doći do teških oštećenja pojedinih organa, a neretko i do smrti onog koji ih je pojeo. Stoga vam nikako ne preporučujemo da, ako želite da skupljate gljive, koristite samo opis iz ovog članka kako biste ih prepoznali, već da se temeljnije i detaljnije obavestite o izgledu iste kao i načinu za njeno prepoznavanje kod nekog stručnjaka za gljive. |
Opasnost[uredi | uredi izvor]
Udisanje spora zrele gljive u većoj količini može izazvati znatne zdravstvene smetnje. Spore poseduju bodlje koje mogu izazvati snažnu iritaciju pluća (likoperdonoza) prilikom udisanja.
Srodne vrste[uredi | uredi izvor]
- Lycoperdon caelatum - Trbušasta puhara
- Lycoperdon foetidum
- Lycoperdon pulcherrimum
- Lycoperdon pusillum
- Lycoperdon pyriforme - Kruškasta puhara
- Lycoperdon saccatum
- Lycoperdon umbrinum - Smeđa puhara
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ https://www.plantea.com.hr/tikvasta-puhara/
- ^ https://www.agroklub.com/sumarstvo/tikvasta-puhara-jestiva-dok-je-bijela-i-mlada/26180/
- ^ http://urbanmushrooms.com/index.php?id=34
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 03. 11. 2019. g. Pristupljeno 03. 11. 2019.
- ^ https://www.first-nature.com/fungi/lycoperdon-perlatum.php
- ^ http://www.pcelica.co.rs/gljive/vrste/gasteromycetes/lycoperdon/lycoperdon-perlatum.php
- ^ https://www.mushroomexpert.com/lycoperdon_perlatum.html
- ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 20. 09. 2021. g. Pristupljeno 03. 11. 2019.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- (jezik: engleski) Gem-studded puffball @ wildmanstevebrill.com.
| Državne | |
|---|---|
| Ostale | |
