Бундева

Из Википедије, слободне енциклопедије
Тиква преусмерава овде. За остала значења види Тиква (вишезначна одредница)
Ed NL icon.png
Овај чланак је део пројекта семинарских радова на Педагошком факултету у Врању Универзитета у Нишу.
Датум уноса: новембар—децембар 2016.
Википедијанци: Ова група студената ће уређивати у ГИП-у и молимо вас да не пребацујете овај чланак у друге именске просторе Википедије.
Позивамо вас да помогнете студентима при уређивању и допринесете да њихови уноси буду што квалитетнији.
Бундева
Cucurbita 2011 G1.jpg
Бундева
Таксономија
Царство: Plantae
Одељак: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Cucurbitales
Породица: Cucurbitaceae
Род: Cucurbita
Врста: C. pepo
Биномијална номенклатура
Cucurbita pepo
L.

Бундева (или тиква, лудаја, мисирача, дулек;[1] лат. Cucurbita pepo) једногодишња је биљка пузавица из фамилије бундева (Cucurbitaceae), чији се крупни плодови користе у људској исхрани, а семена и у фитотерапији. Поред бундеве, фамилији Cucurbitaceae припада и друго поврће које се користи у свакодневној људској исхрани, попут лубенице и краставца.

Опис[уреди]

Бундева је једногодишња биљка, полеглог, угластог стабла са рашљикама, покривеног оштрим длакама. Стабло може бити дугачко и 10 метара, дебљине у просеку 10 милиметара. Листови су са дугачким дршкама, велики, петорежњевити и обрасли оштрим длакама. Цветови су крупни, једнополни, жути. Мушки цветови су појединачни или их је више сакупљених у пазуху листова, а женски су усамљени. Цветна дршка је незнатно проширена испод женских цветова. Крунични листићи су срасли до половине.

Плод је велика бобица, лоптастог или цилиндричног облика, жуте, беле или наранџасте боје, с глатком, благо ребрастом кором. Унутрашњост бундеве је интензивно жуте до наранџасте боје. Дебела шкољка садржи семенке и пулпу. Неке сорте са сличним изгледом изведене су из врсте Cucurbita maxima. Специфичне зимске сорте потичу од других врста, укључујући и Cucurbita argyrosperma и Cucurbita moschata, које се такође називају тиквама или бундевама. Плод традиционалне бундеве (Cucurbita pepo) обично тежи између 2,7 и 8,2 килограма, док плод крупнијих сорти (Cucurbita maxima) редовно достиже тежину од преко 34 килограма.

Распрострањеност[уреди]

Сматра се да је пореклом из Америке а натурализована је широм света. Биљка потиче из Мексика, а захваљујући Шпанцима пренета је у Европу. Једна од врста бундеве потиче из Индије, док се на подручју Европе највише раширила округла бундева која потиче из Америке. Најстарији докази семенки потичу из периода између 7.000 и 5.500 година пре нове ере.

Гаји се по вртовима и њивама, често као међуусев у кукурузу.

Употреба[уреди]

Пулпа плода и семена су јестиви. Пулпа је богата водом, влакнима, протеинима и витаминима и користи се у исхрани, најчешће термички обрађена. Семена су богата масним уљем, протеинима и минералима и користе се печена, као посластица или за добијање уља хладним цеђењем. Бундевино уље је црвенкасте боје, квалитетно, лако сварљиво. Семена и уље се примењују у фитотерапији код бенигне хиперплазије простате.

Некада су жене у старој Грчкој и Риму справљале помаду од туцаног семена тикве и маслиновог уља и користиле је за негу коже и уклањање пега на лицу. У средњем веку су ходочасници носили о појасу посуду од тикве, уместо чутуре. Тиква — посуда за воду привезана за подужи штап и шкољке пришивене на огртач и шешир биле су обележје лепрозних болесника који су у средњем веку лутали Европом тражећи излечење.[2]

Пита од тиквe – тиквeњача – традиционални је дeо оброка захвалности у Канади и САД-у. Питe од бундeвe обично сe правe од различитих врста зимских тикви. У Америци постоји традиција да сe тиквe исклeшу као лампиони за украс око забавног обрeда Ноћи вeштица. Мeђутим, на Западном Балкану, тиква сe првeнствeно употрeбљава за спрeмањe пита, умака, пeчeних и куваних јeла, сокова и џeмова, а популарно јe и пржeњe посољeних сeмeнки.

Лековитост[уреди]

По хранљивој врeдности и дијeтeтској важности водeћа јe мeђу поврћeм. Има шeст пута вишe витамина нeго јабука и цвeкла, богата јe витамином А, садржи и витаминe Ц, Е и скуп витамина Б, као и гвожђe. Пулпа јe посeбно слатког укуса, што јe особито изражeно при пeчeњу.[3]

Референце[уреди]

  1. doktor.rs
  2. Велика илулстрована енциклопедија за децу, Шта знам о биљкама и животињама ISBN 86-13-00180-7.
  3. „Неправедно запостављена тиква”. www.krstarica.com. Приступљено 16. 12. 2016. 

Литература[уреди]

  • Јанчић Радиша, Стојановић Данило. Економска ботаника, корисне биљке и њихови производи. 1. изд. Београд: Завод за уџбенике, 2008. 396 стр., илустр. ISBN 978-86-17-15000-4.
  • Велика илустрована енциклопедија за децу, Шта знам о биљкама и животињама. 4. изд. Београд: Београдски издавачко-графички завод, 1988. ISBN 86-13-00180-7.

Спољашње везе[уреди]