Тикваста пухара

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Тикваста пухара
Single lycoperdon perlatum.jpg
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномијално име
Lycoperdon perlatum
(Persoon)
Синоними
  • Lycoperdon gemmatum Batsch (1783)
  • Lycoperdon gemmatum var. perlatum (Pers.) Fr. (1829)
  • Lycoperdon bonordenii Massee (1887)
  • Lycoperdon perlatum var. bonordenii (Massee) Perdeck (1950)

Тикваста пухара (лат. Lycoperdon perlatum) је јестива гљива из фамилије Agaricaceae. Сматра се да латинско име рода потиче од речи lykos (вук) и речи perdon (гас) или речи perdo (уништавам), због веровања да ова гљива расте из вучјег измета. Епитет perlatum означава да је широко распрострањен. [1] Народни назив, тикваста пухара, дугује изгледу свог плодоносног тела, које подсећа на тиквицу. Први пут је описана 1796. године од стране јужноафричког миколога Kristijana Hendrika Persuna.[2]

Опис[уреди | уреди извор]

Пресек плодоносног тела
Изглед спора

Плодоносно тело је ширине од 2 цм до 6 цм, а висине од 3 цм до 8 цм.[3] Састоји се из горњег плодног дела (главе), који је лоптастог облика и доњег стерилног дела, односно дршке. Изглед ове гљиве подсећа на сијалицу. Глава је округласта до благо спљоштена и на њеној површини су густо распоређене кратке, беле бодље, које се при додиру мрве и лако отпадају. Бодље су дужине до 1 мм и често су окружене мањим бодљама или брадавицама. На местима где бодља отпадне, често остаје ожиљак у виду мрежице. На самом врху се налази мало испупчење, на којем приликом сазревања гљиве настаје отвор. Унутрашњост главе представља глебу, која је код младих примерака бела и чврста, а потом постаје жута и сунђераста, да би код зрелих примерака била смеђе боје и прашкаста (због спора). Дршка је димензија 3-8 x 1,5-3 цм. Кратка је, ваљкастог облика, при основи сужена и глатка, односно не поседује бодље. Првобитно је беле или помало бледо смеђе боје, сува на додир и тиквастог облика. Старењем постаје жуто, па тамно смеђа, а кад сазри на врху настане рупа у облику кратера кроз који излазе споре.[4] Базидије су у облику чуњева, димензија 5–6 µм. Свака базидија носи по 4 споре. Споре су лоптастог облика, дебелозидне, брадавичасте и зелене до маслинасте боје. Димензије им износе 3,5-4 µм. Отисак спора је смеђ.[5]

Народни називи[уреди | уреди извор]

Осим назива тикваста пухара, у народу је још позната и као прхавица, пуша или пупа.

Jestivost[уреди | уреди извор]

Зрела, нејестива пухара

Гљива је јестива само док је млада, односно док је на пререзу и плодиште (глеба) беле боје. Дршка се не конзумира. Благог је укуса и слабе и пријатне ароме. Добар су извор протеина. Од масних киселина садрже: линолну киселину (37% укупних масних киселина), олеинску киселину (24%), палмитинску киселину (14.5%) и стеаринску киселину (6.4%). Пре припреме за јело, потребно ју је ољуштити, односно уклонити перидијум. Може се јести чак и сирова. Углавном се користи пржена или као додатак супи, уместо кнедли. Није погодна за сушење и кисељење. [6]

Екологија[уреди | уреди извор]

Сапротрофна је врста.[7] Ова гљива биоакумулира тешке метале који су присутни у земљи, тако да може представљати биоиндикатор загађења тла тешким металима и селеном.

Распрострањеност и станиште[уреди | уреди извор]

Плодоношење у групама

Космополитска је врста, распрострањена скоро у целом свету. Расте појединачно или се у близини може наћи више плодоносних тела, а може расти и у групама. Настањује четинарске или листопадне шуме. Плодоноси од априла до краја новембра.[8]

Могућност замене[уреди | уреди извор]

Како је тивкаста пухара специфичног облика, замена с другим гљивама је тешко могућа, осим са врстом Lycoperdon saccatum која је такође јестива и доброг квалитета. Ова гљива је позната, међутим, нажалост слабо је познато да је јестива и укусна. Могућа је и замена са неким младим отровним гљивама из рода Amanita, али само ако се не направи пресек - у том случају ће се код Amanita видети листићи у развоју, а код пухаре је унутрашњост бела и сунђераста.

Опасност[уреди | уреди извор]

Удисање спора зреле гљиве у већој количини може изазвати знатне здравствене сметње. Споре поседују бодље које могу изазвати снажну иритацију плућа (ликопердоноза) приликом удисања.

Сродне врсте[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]