Тикваста пухара

Тикваста пухара
Научна класификација
Царство:	Fungi
Дивизија:	Basidiomycota
Класа:	Agaricomycetes
Ред:	Agaricales
Породица:	Agaricaceae
Род:	Lycoperdon
Биномно име
	Lycoperdon perlatum; (Persoon)
Синоними
	Lycoperdon gemmatum Batsch (1783); Lycoperdon gemmatum var. perlatum (Pers.) Fr. (1829); Lycoperdon bonordenii Massee (1887); Lycoperdon perlatum var. bonordenii (Massee) Perdeck (1950);

Тикваста пухара (лат. Lycoperdon perlatum) је јестива гљива из фамилије Agaricaceae. Сматра се да латинско име рода потиче од речи lykos (вук) и речи perdon (гас) или речи perdo (уништавам), због веровања да ова гљива расте из вучјег измета. Епитет perlatum означава да је широко распрострањен. ^[1] Народни назив, тикваста пухара, дугује изгледу свог плодоносног тела, које подсећа на тиквицу. Први пут је описана 1796. године од стране јужноафричког миколога Kristijana Hendrika Persuna.^[2]

Опис[уреди | уреди извор]

Плодоносно тело је ширине од 2 cm до 6 cm, а висине од 3 cm до 8 cm.^[3] Састоји се из горњег плодног дела (главе), који је лоптастог облика и доњег стерилног дела, односно дршке. Изглед ове гљиве подсећа на сијалицу. Глава је округласта до благо спљоштена и на њеној површини су густо распоређене кратке, беле бодље, које се при додиру мрве и лако отпадају. Бодље су дужине до 1 мм и често су окружене мањим бодљама или брадавицама. На местима где бодља отпадне, често остаје ожиљак у виду мрежице. На самом врху се налази мало испупчење, на којем приликом сазревања гљиве настаје отвор. Унутрашњост главе представља глебу, која је код младих примерака бела и чврста, а потом постаје жута и сунђераста, да би код зрелих примерака била смеђе боје и прашкаста (због спора). Дршка је димензија 3-8 x 1,5-3 cm. Кратка је, ваљкастог облика, при основи сужена и глатка, односно не поседује бодље. Првобитно је беле или помало бледо смеђе боје, сува на додир и тиквастог облика. Старењем постаје жуто, па тамносмеђа, а кад сазри на врху настане рупа у облику кратера кроз који излазе споре.^[4] Базидије су у облику чуњева, димензија 5–6 µм. Свака базидија носи по 4 споре. Споре су лоптастог облика, дебелозидне, брадавичасте и зелене до маслинасте боје. Димензије им износе 3,5-4 µм. Отисак спора је смеђ.^[5]

Народни називи[уреди | уреди извор]

Осим назива тикваста пухара, у народу је још позната и као прхавица, пуша или пупа.

Jestivost[уреди | уреди извор]

Гљива је јестива само док је млада, односно док је на пререзу и плодиште (глеба) беле боје. Дршка се не конзумира. Благог је укуса и слабе и пријатне ароме. Добар су извор протеина. Од масних киселина садрже: линолну киселину (37% укупних масних киселина), олеинску киселину (24%), палмитинску киселину (14.5%) и стеаринску киселину (6.4%). Пре припреме за јело, потребно ју је ољуштити, односно уклонити перидијум. Може се јести чак и сирова. Углавном се користи пржена или као додатак супи, уместо кнедли. Није погодна за сушење и кисељење. ^[6]

Екологија[уреди | уреди извор]

Сапротрофна је врста.^[7] Ова гљива биоакумулира тешке метале који су присутни у земљи, тако да може представљати биоиндикатор загађења тла тешким металима и селеном.

Распрострањеност и станиште[уреди | уреди извор]

Космополитска је врста, распрострањена скоро у целом свету. Расте појединачно или се у близини може наћи више плодоносних тела, а може расти и у групама. Настањује четинарске или листопадне шуме. Плодоноси од априла до краја новембра.^[8]

Могућност замене[уреди | уреди извор]

Како је тивкаста пухара специфичног облика, замена с другим гљивама је тешко могућа, осим са врстом Lycoperdon saccatum која је такође јестива и доброг квалитета. Ова гљива је позната, међутим, нажалост слабо је познато да је јестива и укусна. Могућа је и замена са неким младим отровним гљивама из рода Amanita, али само ако се не направи пресек - у том случају ће се код Amanita видети листићи у развоју, а код пухаре је унутрашњост бела и сунђераста.

Опасност[уреди | уреди извор]

Удисање спора зреле гљиве у већој количини може изазвати знатне здравствене сметње. Споре поседују бодље које могу изазвати снажну иритацију плућа (ликопердоноза) приликом удисања.

Сродне врсте[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

^ https://www.plantea.com.hr/tikvasta-puhara/
^ https://www.agroklub.com/sumarstvo/tikvasta-puhara-jestiva-dok-je-bijela-i-mlada/26180/
^ http://urbanmushrooms.com/index.php?id=34
^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 03. 11. 2019. г. Приступљено 03. 11. 2019.
^ https://www.first-nature.com/fungi/lycoperdon-perlatum.php
^ http://www.pcelica.co.rs/gljive/vrste/gasteromycetes/lycoperdon/lycoperdon-perlatum.php
^ https://www.mushroomexpert.com/lycoperdon_perlatum.html
^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 20. 09. 2021. г. Приступљено 03. 11. 2019.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

(језик: енглески) Gem-studded puffball @ wildmanstevebrill.com.

[1] ttps://www.plantea.com.hr/tikvasta-puhara/

[2] ttps://www.agroklub.com/sumarstvo/tikvasta-puhara-jestiva-dok-je-bijela-i-mlada/26180/

[3] ttp://urbanmushrooms.com/index.php?id=34

[4] „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 03. 11. 2019. г. Приступљено 03. 11. 2019.

[5] ttps://www.first-nature.com/fungi/lycoperdon-perlatum.php

[6] ttp://www.pcelica.co.rs/gljive/vrste/gasteromycetes/lycoperdon/lycoperdon-perlatum.php

[7] ttps://www.mushroomexpert.com/lycoperdon_perlatum.html

[8] „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 20. 09. 2021. г. Приступљено 03. 11. 2019.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]