Transtorakalna biopsija

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Transtorakalna biopsija
Biopsija pluća u slučaju sumnje na rak pluća pod kontrolom kompjuterske tomografije.

Transtorakalna biopsija iglom je ustaljena i prihvaćena tehnika za dijagnozu malignih masa ili čvorova, sa osetljivošću od 90–97%. Tehnika je ranije bila ograničena niskom specifičnošću za benigne bolesti, ali se to poboljšalo plasiranjem igle pod kompjuterskom tomografijom (CT) i upotrebom biopsione koaksijalne transtorakalne igle sa automatizovanom iglom za rezanje.[1]

Uvođenjem transtorakalne biopsije iglom u svakodnevnu praksu, izbegavaju se invazivnije alternativne dijagnostičke metode kao što su torakoskopija, medijastinoskopija i torakotomija, čime je skraćeno trajanje hospitalizacije i značajno smanjen broj i težina komplikacija.[2]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Lajden je prvi put upotrebio transtorakalnu biopsiju iglom 1883. godine kod tri pacijenta sa pneumonijom, a Menetrier je ovu metodu iskoristio tri godine kasnije za dijagnozu raka pluća.[1] Šezdesetih godina 20. veka Norderstrom i Zajiček[2] su popularizovali ovu tehniku u bolnici Karolinskoj bolnici u Stokholmu.

Prvi put su CT vođenu transtorakalnu biopsiju prikazali Haga i Alfidi u Klivlendu 1976. godine.[3] Oni su za CT vođenu transtorakalnu biopsiju utvrdili da je najtačnija metoda za lokalizaciju lezija.

Iako se danas transtorakalne biopsije mogu voditi različitim tehnikama snimanja kao što su CT, CT-fluoroskopija i ultrazvuk (UZV),[4] CT-fluoroskopija koja je uvedena u praksu 1993. godine, pokazala se kao najbolja jer je omogućila prikaz slike u realnom vremenu.

Danas se kompjutorizovana tomografija smatra metodom izbora za transtorakalnu biopsiju budući da omogućava prikaz čitavog grudnog koša, preciznu lokalizaciju ciljne lezije, kao i njen odnos s okolnim strukturama, pre svega vitalnim organima i velikim krvnim sudovima i bronhima. Osim toga omogućava tokom čitave intervencije pouzdan prikaz biopsijske igle kao i ranu detekciju eventualnih komplikacija.[4]

Opšte informacije[uredi | uredi izvor]

Transtorakalna biopsija iglom grudnih ili medijastinalnih struktura radi se iglom sa koso odsečenim vrhom i kroz nju se aspirira komad tkiva za histološku analizu. Biopsija transtorakalnom iglom se radi radi:[5]

  • procene perifernih plućnih čvorova ili masa,
  • procena promena u hilusu, medijastinumu i pleuri,
  • procene dijagnostički nerešenih infiltrata i pneumonije, kada je bronhoskopija kontraindikovana ili nije dijagnostička.

Kada se radi pod kontrolomkompjuterizovane tomografije ili ultrazvuka sa kvalifikovanim citopatologom, tačnost biopsije transtorakalne igle u dijagnozi malignog tumora je >95%. Biopsija iglom daje tačnu dijagnozu benignih procesa samo u 50 do 60%.

Uzimanje oralnih antikoagulantnih i antiagregacijskih lijekova treba biti redukovano ili zaustavljeno pre pristupanja biopsiji kako bi se postigle ciljne vrednosti međunarodnog normalnog odnosa (INR), aktiviranog parcijalnog tromboplastinskog vremena (APTV) i broja trombocita. Vrednost INR-a trebalo bi biti veća od 1,5, aktivirano parcijalno tromboplastinskog vremena ne sme biti veće 1,5 puta od referentne vridnosti, a preporučeni broj trombocita treba da bude <50,000/μl.[6][4]

Indikacije[uredi | uredi izvor]

Bolesnici se podvrgavaju biopsiji ili rebiopsiji malignih lezija u cilju dobivanja histološkog materijala pogodnog za detekciju biološkog profila kao osnove kojom se određuje ciljana terapija.[6] Transtorakalna biopsija koristi se za verifikaciju novonastalih solitarnih ili multiplih lezija u plućima, medijastinumu, pleuri i grudnom zidui.

Indikacije za transtorakalnu biopsiju uključuju:

  • utvrđivanje prirode solitarnih nodoznih tvorevina ili infiltrata,
  • dijagnostiku multiplih nodula u bolesnika kod kojih nije poznata maligna bolest ili kod onih koji su u dužoj remisiji
  • utvrđivanje kavitarne lezije za koje se sa sigurnošću ne može odrediti jesu li apscesi ili kavitirani tumori[2]
  • utvrđivanje infiltrata koji imaju karakteristike upale, a ne regrediraju na terapiju,
  • potvrdu dijagnoze kod benignih intratorakalnih lezija,
  • dijagnozu difuznih plućnih bolesti,
  • dijagnozu pleuralnih lezija
  • procena proširenosti bolesti.[6][7][4]

Glavna indikacija je kod pacijenata za procenu perifernih plućnih čvorova ili masa, kao i promena u hilusu, medijastinumu i pleuri, odnosno dijagnostički nerešenih infiltrata i pneumonije, kada je bronhoskopija kontraindikovana ili nije dijagnostička. Njom se kod karcinoma može utvrdi tip ćelije u neoperabilnoj uznapredovaloj bolesti uz negativnu citologiju ispljuvka (sputuma) i bronhoskopiju .

Takođe se široko koristi kada postoje pojedinačne ili višestruke mase sa poznatim ekstratorakalnim malignitetom za potvrdu metastatske bolesti .

Tokom različitih stadijuma maligniteta grudnog koša ovom metoodom ože se otkriti kontralateralni plućni čvor ili medijastinalna, hepatična ili nadbubrežna masa. Za procenu operabilnosti, tada je od najveće važnosti biopsija takvih lezija.

Transtorakalna biopsija je takođe metoda za potvrđivanje pankostalnog tumora .

Ako postoji visok klinički i radiološki indeks sumnje da je lezija maligna, a pacijent je inače operabilan, pacijent može ići direktno na operaciju. Međutim, ako se klinički i radiološki smatra da je usamljena masa benigna, radi se biopsija.

Hilarne i medijastinalne lezije se takođe mogu pregledati biopsijom perkutano, što može biti od posebne vrednosti kao alternativa transbronhijalnoj biopsiji , medijastinoskopiji ili transezofagealnoj biopsiji.

Transtorakalna biopsija se može primeniti i za dijagnozu infekcije, jer može pomoći u identifikovanju mikroorganizme koji proizvode žarišne lezije kod 80% imunokompromitovanih pacijenata sa sumnjom na infekciju pluća.

Kontraindikacije[uredi | uredi izvor]

Postoji samo jedna apsolutna kontraindikacija za izvođenje ove dijagnostičke procedure, a to je nepotpisivanje obrasca za pristanak od strane pacijenta, sve ostale kontraindikacije su uglavnom relativne i slične su sa onim kod torakocenteze.

Dodatne kontraindikacije su:[3]

  • aneurizme, arteriovenske malformacije,
  • mehanička ventilacija,
  • kontralateralna pulmektomija,
  • sumnja na vaskularne lezije,
  • gnojni apsces pluća,
  • ehinokokna cista,
  • plućna hipertenzija,
  • bulozna bolest pluća,
  • uporni kašalj,
  • koagulopatija, trombocitopenija <50.000/μL i druge hemoragičke dijateze

Biopsija lezije kod pacijenata sa veoma lošom plućnom funkcijom je moguća, pod uslovom da promena leži periferno i da je kompjuterizovanom tomografijoim otkriven „bezbedan“ put koji ne prolazi kroz plućni parenhim.

Prilikom izvođenja biopsije treba voditi računa da se izbegne pneumotoraks , koji može biti opasan po život.

Koagulacijski pregled se obavezno radi ako su prisutni faktori rizika, na primer, ako pacijent ima metastaze u jetri , istoriju pijenja alkohola ili uzima varfarin ili aspirina.

Iako su neke hidatidne lezije pregledane biopsijom, i dalje postoji povećan i verovatno neprihvatljiv rizik od anafilaktičke reakcije kod ove grupe pacijenata.

Komplikacije[uredi | uredi izvor]

Transtorakalna biopsija, kao svaki medicinski postupak, može rezultovati komplikacijama. Najčešće komplikacije su:[8]

  • bilateralni pneumotoraks (10 do 37%),
  • plućna hemoragija s ili bez hemoptize (10 do 25%),[9]
  • hematotoraks
  • vazdušna embolija,[10]
  • potkožni emfizem,
  • širenje tumora kroz punkcioni kanal (0,012 do 0,061%),[11]
  • smrtni ishod (0,01% do 0,21%).[12]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Zhou Q, Dong J, He J, et al. The Society for Translational Medicine: indications and methods of percutaneous transthoracic needle biopsy for diagnosis of lung cancer. Zhou, Q.; et al. (2018). „The Society for Translational Medicine: Indications and methods of percutaneous transthoracic needle biopsy for diagnosis of lung cancer”. J Thorac Dis. 10 (9): 5538—44. PMC 6196221 Слободан приступ. PMID 30416804. doi:10.21037/jtd.2018.09.28 Слободан приступ. .
  2. ^ а б в Ghaye B, Dondelinger R.F. Imaging guided thoracic interventions. Eur Respir J 2001;17:507- 28.
  3. ^ а б Haaga JR, Alfidi RJ. Haaga, John R.; Alfidi, Ralph J. (1976). „Precise biopsy localization by computer tomography”. Radiology. 118 (3): 603—7. PMID 1251009. doi:10.1148/118.3.603. .
  4. ^ а б в г Birchard, Katherine (2011). „Transthoracic Needle Biopsy”. Seminars in Interventional Radiology. 28 (01): 087—097. ISSN 0739-9529. doi:10.1055/s-0031-1273943. 
  5. ^ Jeon, Min-Cheol; Kim, Ju Ock; Jung, Sung Soo; Park, Hee Sun; Lee, Jeong Eun; Moon, Jae Young; Chung, Chae Uk; Kang, Da Hyun; Park, Dong Il (2018). „CT-Guided Percutaneous Transthoracic Needle Biopsy Using the Additional Laser Guidance System by a Pulmonologist with 2 Years of Experience in CT-Guided Percutaneous Transthoracic Needle Biopsy”. Tuberculosis and Respiratory Diseases. 81 (4): 330. ISSN 1738-3536. doi:10.4046/trd.2017.0123. 
  6. ^ а б в Anzidei M, Porfiri A, Andrani F, Di Martino M, Saba L, Catalano C, et al. Imaging-guided chest biopsies: techniques and clinical results. Anzidei, M.; Porfiri, A.; Andrani, F.; Di Martino, M.; Saba, L.; Catalano, C.; Bezzi, M. (2017). „Imaging-guided chest biopsies: Techniques and clinical results”. Insights Imaging. 8 (4): 419—28. PMC 5519500 Слободан приступ. PMID 28639114. doi:10.1007/s13244-017-0561-6. .
  7. ^ Guo, Z.; et al. (2018). „Chinese multidisciplinary expert consensus: Guidelines on percutaneous transthoracic needle biopsy”. Thorac Cancer. 9 (11): 1530—43. PMC 6209790 Slobodan pristup. PMID 30221455. doi:10.1111/1759-7714.12849. .
  8. ^ Winokur, Ronald; Sullivan, Brian; Madoff, David; Pua, Bradley (2013-05-28). „Percutaneous Lung Biopsy: Technique, Efficacy, and Complications”. Seminars in Interventional Radiology. 30 (02): 121—127. ISSN 0739-9529. doi:10.1055/s-0033-1342952. 
  9. ^ Heerink, W. J.; de Bock, G. H.; de Jonge, G. J.; Groen, H. J. M.; Vliegenthart, R.; Oudkerk, M. (2016-04-23). „Complication rates of CT-guided transthoracic lung biopsy: meta-analysis”. European Radiology. 27 (1): 138—148. ISSN 0938-7994. doi:10.1007/s00330-016-4357-8. 
  10. ^ Shaikh, N.; Ummunisa, F. (2009). „Acute management of vascular air embolism”. J Emerg Trauma Shock. 2 (3): 180—5. PMC 2776366 Slobodan pristup. PMID 20009308. doi:10.4103/0974-2700.55330 Slobodan pristup. .
  11. ^ Agarwal, P. P.; Seely, J. M.; Matzinger, F. R.; MacRae, R. M.; Peterson, R. A.; Maziak, D. E.; Dennie, C. J. (2006). „Pleural mesothelioma: Sensitivity and incidence of needle track seeding after image-guided biopsy versus surgical biopsy”. Radiology. 241 (2): 589—94. PMID 17005770. doi:10.1148/radiol.2412051020. .
  12. ^ Ayar, D.; Golla, B.; Lee, J. Y.; Nath, H. (1998). „Needle-track metastasis after transthoracic needle biopsy”. J Thorac Imaging. 13 (1): 2—6. PMID 9440831. S2CID 8300009. doi:10.1097/00005382-199801000-00002. .

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трансторакална_биопсија&oldid=27543721”