Trgovinska barijera

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Trgovinske barijere su ograničenja međunarodne trgovine propisana od strane vlade.[1] Prepreke mogu imati mnoge oblike, uključujući sledeće:

Većina trgovinskih barijera funkcioniše po istom principu: nametanje neke vrste trgovinskih troškova koji podižu cenu robe kojom se trguje. Ukoliko dve ili više nacija, u više navrata, koriste trgovinske barijere jedne protiv drugih, to dovodi do trgovinskog rata.

Ekonomisti se generalno slažu da su trgovinske barijere štetne i da smanjuju ukupnu ekonomsku efikasnost; ovo se može objasniti teorijom komparativne prednosti. U teoriji, slobodna trgovina podrazumeva uklanjanje svih takvih barijera, izuzev možda onih koje se smatraju potrebnim za zdravlje ili nacionalnu sigurnost. Međutim, u praksi, čak i one zemlje koje promovišu slobodnu trgovinu u velikoj meri subvencionišu određene industrije, poput poljoprivredne i metalne industrije.

Pregled[uredi | uredi izvor]

Zemlje sa visokim dohotkom obično imaju manje trgovinskih barijera od zemalja sa srednjim dohotkom, koje zauzvrat obično imaju manje trgovinskih barijera od zemalja sa niskim dohotkom.[3] Male države obično imaju niže trgovinske barijere od velikih država.[4][5][6] Najčešće trgovinske barijere se odnose na poljoprivredna dobra.[3] Tekstil, odeća i obuća su roba koja je najčešće zaštićena trgovinskim barijerama.[3] Carine opadaju u prethodnih dvadeset godina, ali države povećavaju svoje necarinske barijere.[3]

Prema Čedu Braunu and Meredit Kroli, svetska trgovina je „verovatno“ znatno liberalnija danas nego što je to bio slučaj istorijski gledano.[3] Prema rečima Ronalda Findlija i Kevina H. Rokea, "tokom devetnaestog i dvadesetog veka trgovinske barijere i troškovi transporta bili su najvažnije prepreke u trgovini".[7] Oni takođe pišu sledeće: "tokom perioda merkantilista verovatnije je da su cenovni jazovi posledica trgovinskih monopola, pirata i ratova nego transportnih troškova i tarifa, koji su lakše merljivi".[7]

Profesor Univerziteta Džordžtaun Mark L. Buš i profesor Univerziteta Makgil Kristof J. Pelc primećuju da su savremeni trgovinski dogovori dugi i složeni, jer se pored carina često bore i protiv necarinskih barijera u trgovini, kao što su različiti standardi i propisi. Zbog stalnog smanjenja carinskih barijera od Drugog svetskog rata, sve su veće šanse da zemlje uvedu trgovinske barijere u obliku necarinskih barijera. Nacionalne firme često lobiraju svoje vlade da donose propise koji su osmišljeni da ne dozvole ulaz stranim kompanijama na domaće tržište, a savremeni trgovinski dogovori su jedan od načina da se izbegnu takvi propisi.[8]

Uticaji trgovinskih barijera na poslovanje[uredi | uredi izvor]

Trgovinske barijere se često kritikuju zbog efekata koji imaju na zemlje u razvoju. Budući da igrači iz bogatih zemalja koriste većinu prilika i postavljaju trgovinske politike, dobra kao što su usevi koje zemlje u razvoju najbolje proizvode i dalje nailaze na visoke barijere. Trgovinske barijere, kao što su porezi na uvoz hrane ili subvencije za poljoprivrednike u razvijenim ekonomijama, dovode do prekomerne proizvodnje i dampinga na svetskim tržištima, čime se smanjuju cene i povređuju siromašni poljoprivrednici. Carine obično imaju tendenciju da doprinose smanjenju siromaštva, sa niskim stopama sirovih proizvoda i visokim stopama za radno intenzivnu obrađenu robu. Posvećenost indeksu razvoja meri uticaj koji trgovinska politika bogatih zemalja zapravo ima na zemlje u razvoju.

Trgovinske barijere su uglavnom kombinacija konformizma i zahteva za isporukom u inostranstvu i slabih postupaka inspekcije ili sertifikacije kod kuće. Uticaj trgovinskih barijera na kompanije i zemlje je veoma neujednačen. Jedna studija je pokazala da su mala preduzeća najviše pogođena (preko 50%). [9]

Još jedan negativan aspekt trgovinskih barijera je to što dovode do ograničenog izbora proizvoda i stoga prisiljavaju kupce da plaćaju višu cenu i prihvate loš kvalitet. [10]

Trgovinske barijere ometaju slobodnu trgovinu. Pre izvoza ili uvoza u druge zemlje, prvo, moraju biti upoznati sa ograničenjima koja vlada postavlja na trgovinu. Nakon toga, oni moraju osigurati da oni ne krše ograničenja proveravajući odgovarajuće propise o porezu ili carini, i na kraju, verovatno im je potrebna licenca kako bi se osigurala nesmetana izvozna ili uvozna delatnost i smanjio rizik od kazni ili kršenja propisa. Ponekad situacija postaje još komplikovanija s promenom politike i ograničenja jedne zemlje.

Primeri oblasti slobodne trgovine[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Korisne baze podataka o trgovinskim barijerama[uredi | uredi izvor]

  • Market Access Map, online baza podataka o carinskim tarifama i zahtevima tržišta
  • Non-Tariff Measures Business Survey baza podataka o netarifnim merama poslovnog istraživanja, uključujući regulatorne i proceduralne prepreke sa kojim se trgovačke kompanije suočavaju kako kod kuće tako i u inostranstvu

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „What is trade barrier? definition and meaning”. BusinessDictionary.com. Arhivirano iz originala 18. 05. 2011. g. Pristupljeno 22. 5. 2011. 
  2. ^ The Wall Street Journal of Europe, October. 11, 2011 pp. 6.
  3. ^ a b v g d Bown & Crowley 2016, str. 3–108
  4. ^ Easterly, William; Kraay, Aart (1. 11. 2000). „Small States, Small Problems? Income, Growth, and Volatility in Small States”. World Development. 28 (11): 2013—27. doi:10.1016/S0305-750X(00)00068-1. 
  5. ^ Rodrik, Dani (1. 10. 1998). „Why Do More Open Economies Have Bigger Governments?”. Journal of Political Economy. 106 (5): 997—1032. ISSN 0022-3808. doi:10.1086/250038. 
  6. ^ „The Size of Nations”. MIT Press (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 3. 2017. 
  7. ^ a b „Commodity Market Integration, 1500–2000” (PDF). 
  8. ^ „Yes, the TPP agreement is over 5,000 pages long. Here’s why that’s a good thing”. Washington Post. Pristupljeno 2. 8. 2016. 
  9. ^ The Invisible Barriers to Traded. Geneva, Switzerland: International Trade Center. 2015. 
  10. ^ Hans, Bleacher; Dahringer, Lee; Leis, Helmet (1999). International Marketing: A Global Perspective. str. 7. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Hans, Bleacher; Dahringer, Lee; Leis, Helmet (1999). International Marketing: A Global Perspective. str. 7. 
  • Bown, C. P.; Crowley, M. A. (2016). Staiger, Kyle Bagwell and Robert W., ur. Handbook of Commercial Policy. 1, Part A. North-Holland. str. 3—108. 
  • The Invisible Barriers to Traded. Geneva, Switzerland: International Trade Center. 2015. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Трговинска_баријера&oldid=27026308”