Uzus
Uzus (lat. usus) je upotreba jezičkih jedinica koje obično prihvataju izvorni govornici određenog jezika.
Obična upotreba, s jedne strane, suprotstavlja se povremenoj (privremenoj, individualnoj, zbog specifičnog konteksta) upotrebi, a sa druge strane jezičkoj normi — književna norma.
Uzus, usko povezan sa jezičkom normom, ipak se razlikuje od njega. Uzus se može fiksirati u rečnicima i zatim kodifikovane u jezičku ili književnu normu. Postoje tri stepena jezičkog statusa:
- uzus (de facto)
- književni uzus ili norma i
- jezička kodifikacija ili državna norma — standardni jezik. [1]
Vidi još
[uredi | uredi izvor]Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ Ivan Haralmpiev; Lekcii po istoriя na bъlgarskiя knižoven ezik do Vъzraždaneto; Teoretični i metodologični vъprosi; str. 8; izd. Faber; Veliko Tъrnovo. ISBN 978-954-400-702-7.
| Normativna kontrola: Državne |
|---|
