Узус

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Узус (лат. usus) је употреба језичких јединица које обично прихватају изворни говорници одређеног језика.

Обична употреба, с једне стране, супротставља се повременој (привременој, индивидуалној, због специфичног контекста) употреби, а са друге стране језичкој норми — књижевна норма.

Узус, уско повезан са језичком нормом, ипак се разликује од њега. Узус се може фиксирати у речницима и затим кодификоване у језичку или књижевну норму. Постоје три степена језичког статуса:

  1. узус (de facto)
  2. књижевни узус или норма и
  3. jезичка кодификациjа или државна норма — стандардни језик. [1]

Види jош[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Иван Харалмпиев; Лекции по история на българския книжовен език до Възраждането; Теоретични и методологични въпроси; стр. 8; изд. Фабер; Велико Търново. ISBN 978-954-400-702-7.