Uklanjanje predmeta od plemenitih metala iz crkava u Rusiji 1922.
Konfiskaciju crkvene imovine u Rusiji 1922. godine izvršila je boljševička vlada Ruske Sovjetske Federativne Socijalističke Republike, navodno u cilju borbe protiv ruske gladi 1921–1922. Tokom 1922. godine državni organi su uklonili plemenite metale i dragulje iz crkava svih konfesija. Predmeti konfiskacije bili su i predmeti namenjeni isključivo u liturgijske svrhe (sveti putiri), što je dovelo sveštenstvo u veoma ranjiv položaj a izazvalo je otpor sabraće. Sveštenstvo je organizovalo otpor uklanjanju i vandalizaciji crkvene imovine, što je naišlo na brutalnu represiju boljševika.
Istorija[uredi | uredi izvor]
Sovjetska vlada je 5. februara 1918. izdala dekret o odvajanju crkve od države i škole od crkve. Prema ovom dokumentu, sva imovina u Ruskoj pravoslavnoj crkvi i u drugim verskim organizacijama, uključujući zemljište, prostorije, crkvenu utvar, nacionalizovana je i postala je vlasništvo države. Prema uredbi, objekti i objekti namenjeni posebno za liturgijske svrhe davani su posebnim uredbama lokalne ili centralne državne vlasti na slobodno korišćenje odgovarajućim verskim društvima. Međutim, vernici i sveštenstvo su bili povezani sa belim pokretom i zbog toga su bili rutinski maltretirani i marginalizovani. Neki vernici su pokušali da pruže otpor kada su predstavnici države plenili inventar crkava i manastira. Otpor je ugušen, a aktivisti otpora su na kraju procesuirani (suđenje Samarinu - Kuznjecovu).[1] Godine 1921. u Rusiji je počela glad. 23. februara 1922. Sveruski centralni izvršni komitet izdao je dekret „O zapleni crkvenog nakita“.[2] Ukaz je naložio lokalnim organima sovjetske vlasti da iz crkava uklone sve proizvode od zlata, srebra i dragog kamenja i prebace ih u Centralni fond za pomoć umirućima od gladi. Najpoznatiji sukob boljševika sa sveštenicima i narodom koji se opirao dogodio se u Šuji. Ovde se gomila vernika trudila da ne dozvoli predstavnicima vlasti da zaplene crkveni inventar. Predstavnici vlasti su zapucali, u kojoj su 4 osobe poginule, a drugi su teško ranjeni. Posle događaja u Šuji, usledila su suđenja na kojima su procesuirani neposredni učesnici događaja i patrijarh Tihon.[3]
Vojnici su izvršili naredbu o oduzimanju imovine nemilosrdnim nasiljem. Često su pucali na gomile ljudi koja je okruživala crkve u pokušaju da ih brane i na verske procesije u znak protesta protiv crkvenog progona. Hiljade je na ovaj način pobijeno, posebno u proleće 1918. godine. Obaranja verskih procesija su dobro dokumentovana u Voronježu, Šacku (provincija Tambov) i Tuli (gde je trinaest ubijeno i mnogo ranjeno, uključujući episkopa Kornilija).[4]
Prema The New York Times, osam sveštenika, dva laika i jedna žena osuđeni su na smrt u Moskvi 8. maja 1922. godine, jer su se protivili oduzimanju verskog inventara.[5]
Patrijarh Tihon je 19. januara 1918. godine (po julijanskom kalendaru) ekskomunicirao sovjetsko rukovodstvo zbog sprovođenja ovog pohoda.[6] U znak odmazde režim je uhapsio i ubio desetine episkopa, hiljade nižeg sveštenstva i monaštva i mnoštvo laika.[7] Zaplena crkvene imovine u narednih nekoliko godina bila bi obeležena brutalnom kampanjom nasilnog terora.[8]
Nasleđe[uredi | uredi izvor]
Boljševici su 1922. godine započeli kampanju zaplene crkvene imovine. Te godine je zaplenjeno preko 4,5 miliona zlatnih rubalja imovine. Od toga, milion zlatnih rubalja potrošeno je za ublažavanje gladi.[9] U tajnom pismu Politbirou od 19. marta 1922. Lenjin je izrazio nameru da zapleni nekoliko stotina miliona zlatnih rubalja za pomoć gladi.[10]
U Lenjinovom tajnom pismu Politbirou, Lenjin objašnjava da glad pruža priliku za delovanje protiv crkve.[10] Ričard Pajps je tvrdio da je glad politički iskorišćena kao izgovor za boljševičko rukovodstvo da progoni pravoslavnu crkvu, koja je imala značajan uticaj na veći deo seljačkog stanovništva.[11]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Sledstvennoe delo Patriarha Tihona : Sb. dok. po materialam Centr. arhiva FSB RF. - M. : Pravosl. Sv.-Tihon. Bogosl. in-t, 2000. - 1015 s., (16) l. il., portr. : il., portr.; 25 sm. - (Materialы po noveйšeй istorii Russkoй Pravoslavnoй cerkvi / Pravosl. Sv.-Tihon. Bogosl. in-t; Red. kol.: Protoiereй Vladimir Vorobьev (gl. red.) i dr.).; S. 86. ISBN 5-88451-086-1.
- ^ Odincov, Mihail Ivanovič. / «Russkie patriarhi HH veka. Sudьbы Otečestva i Cerkvi na stranicah arhivnыh dokumentov». Moskva. Izdatelьstvo RAGS. 1999. Str. 59-60 Postanovlenie VCIK ob izъяtii cerkovnыh cennosteй. 23 fevralя 1922 g. Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. новембар 2017). ISBN 5-7729-0039-0.
- ^ Sledstvennoe delo Patriarha Tihona : Sb. dok. po materialam Centr. arhiva FSB RF. - M. : Pravosl. Sv.-Tihon. Bogosl. in-t, 2000. - 1015 s., (16) l. il., portr. : il., portr.; 25 sm. - (Materialы po noveйšeй istorii Russkoй Pravoslavnoй cerkvi / Pravosl. Sv.-Tihon. Bogosl. in-t; Red. kol.: Protoiereй Vladimir Vorobьev (gl. red.) i dr.).; S. 129. ISBN 5-88451-086-1.
- ^ Pospielovsky 1988, str. 12.
- ^ EIGHT RUSSIAN PRIESTS SENTENCED TO DEATH NyTimes.com
- ^ Davis 1995, str. 2.
- ^ Dimitry V. Pospielovsky. The Russian Church Under the Soviet Regime, 1917-1983 (Crestwood NY.: St Vladimir's Seminary Press, 1984) ch 2.
- ^ Pospielovsky 1987, str. 27.
- ^ A. G. Latыšev. Rassekrečennый Lenin. — 1-e izd. — M.: Mart, 1996. — Pages 145—172. — 336 s. — 15 000 эkz. ISBN 5-88505-011-2.
- ^ a b N.A. Krivova, "Vlastь i cerkovь v 1922-1925gg"
- ^ Pipes 1995, str. 415.