Pređi na sadržaj

Ukrajinski barok

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Manastir Svetog Mihaila u Kijevu predstavlja jedan od tipičnijih primera ukrajinske barokne arhitekture.

Ukrajinski barok, ili kozački barok ili mazepski barok, jeste arhitektonski stil koji je bio rasprostranjen u ukrajinskim teritorijama u 17. i 18. veku. Stil je bio rezultat kombinacije mesne arhitektonske tradicije i evropskog baroka.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Zahvaljujući uticajima iz zapadne Evrope, od kasnog 16. veka, teritorije savremene Ukrajine dospele su pod uticaj sekularizovanog baroknog oblika umetnosti i arhitekture, koji je još uvek bio uglavnom nepoznat u Moskvi.[1] Prema istoričaru Serhiju Plohiju, Petar Mogila, mitropolit Kijevski od 1633. do 1647. godine, bio je ključna ličnost u razvoju stila kao deo njegovog nastojanja da reformiše Ukrajinsku pravoslavnu crkvu i prilagodi Crkvu izazovima reformacije i kontrareformacije.[2]

Ukrajinski barok je dostigao svoj vrhunac u vreme kozačkog hetmana Ivana Mazepe, od 1687. do 1708. godine. Kozački barok je originalna sinteza zapadnoevropskih baroknih arhitektonskih oblika i ukrajinske nacionalne barokne arhitektonske tradicije.

Stil[uredi | uredi izvor]

Saborni hram Svete Sofije u Kijevu

Ukrajinski barok se razlikuje od zapadnoevropskog baroka po tome što ima umereniju ornamentiku i jednostavnije forme, i kao takav se smatrao više konstruktivističkim. Sačuvane su mnoge građevine ukrajinskog baroka, uključujući nekoliko zgrada u Kijevopečerskoj lavri i manastiru Vidubiči u Kijevu. Istoričar Endru Vilson je identifikovao Crkvu Svih Svetih, Sabornu crkvu Uspenja u Kijevsko-pečerskoj lavri kao dobre primere stila, zajedno sa Manastirom Svetog Mihaila u Kijevu u Černigovu.[3] Eksterijer Sabornog hrama Svete Sofije u Kijevu takođe je pretrpeo značajne izmene u baroknom stilu.[4] Drugi primer stila je crkva Svetog Ilije u Subotivu, gde je Bogdan Hmeljnicki sahranio svog sina Timiša 1653. godine nakon njegove pogibije u bici.[5] Crkva je takođe prikazana na novčanici od 5 grivna.

Crkva Svete Trojice

Najbolji primeri baroknog slikarstva u Ukrajini su crkvene slike u crkvi Svete Trojice Kijevopečerske lavre. Brzi razvoj tehnika graviranja dogodio se tokom perioda ukrajinskog baroka. Napred u upotrebi stila doveo je upotrebene složenog sistema simbolike, alegorija, heraldičkih znakova i raskošne ornamentike. Od 17. veka pa nadalje, u Ukrajini je došlo i do procvata barokne književnosti, što je zauzvrat pomoglo da se postave temelji ruske sekularne književnosti.[5]

Istaknuti arhitekti[uredi | uredi izvor]

Rad ukrajinskog baroknog vajara Johan Georg Pinsel, koji je bio aktivan sredinom 18. veka u Galiciji, bio je predmet posebne izložbe u Luvru u Parizu 2012–2013. Pinsel, koji je pokazao jedinstvenu, majstorsku ekspresivnost forme i veoma ličnu karakterizaciju draperije, danas je prepoznat kao vodeća ličnost u evropskoj baroknoj skulpturi.[6]

Ruski barokni arhitekta Bartolomeo Rastreli, koji je najpoznatiji po projektovanju Zimskog dvorca u Sankt Peterburgu i Katarininog dvorca u Carskom selu, takođe je dao doprinos ukrajinskom baroknom stilu, projektujući crkvu Svetog Andreja i Marijinski dvorac u Kijevu.[7] Palata se sada koristi kao zvanična rezidencija predsednika Ukrajine. Galicijsko-italijanski arhitekta Bernard Meretini projektovao je kitnjasti Saborni hram Svetog Đorđa u Lavovu, koju je Ukrajinska grkokatolička crkva koristila kao matičnu crkvu.[7]

Uticaj[uredi | uredi izvor]

Određene karakteristike ukrajinskog baroka uticale su na moskovski barokni pokret u 17. i 18. veku u Moskvi.[8][9] Pojedine moderne ukrajinske crkvene građevine takođe su građene u ovom stilu, ali to nije tipično za ukrajinski barok.

Elemente ukrajinskog baroknog stila je kasnije prilagodila ukrajinsko-kanadska zajednica prilikom izgradnje sopstvenih crkava u Kanadi, prilagođenih drvenoj crkvenoj arhitekturi.[10]

Galerija[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Wilson, Andrew (2015). The Ukrainians: Unexpected Nation (na jeziku: engleski) (4th izd.). New Haven and London: Yale University Press. str. 119. ISBN 978-0-300-21725-4. 
  2. ^ Plokhy, Serhii (2015). The Gates of Europe. New York: Basic Books. str. 115. ISBN 978-0-465-07394-8. 
  3. ^ Wilson, Andrew (2015). The Ukrainians: Unexpected Nation (na jeziku: engleski) (4th izd.). New Haven and London: Yale University Press. str. 142. ISBN 978-0-300-21725-4. 
  4. ^ Plokhy, Serhii (2015). The Gates of Europe. New York: Basic Books. str. 116. ISBN 978-0-465-07394-8. 
  5. ^ a b Plokhy, Serhii (2015). The Gates of Europe. New York: Basic Books. str. 125. ISBN 978-0-465-07394-8. 
  6. ^ Scherf, Guilhem. „Johann Georg Pinsel, A Baroque Sculptor in 18th-Century Ukraine”. Musée du Louvre. Musée du Louvre. Arhivirano iz originala 16. 10. 2012. g. Pristupljeno 2. 4. 2020. 
  7. ^ a b Wilson, Andrew (2015). The Ukrainians: Unexpected Nation (na jeziku: engleski) (4th izd.). New Haven and London: Yale University Press. str. 120. ISBN 978-0-300-21725-4. 
  8. ^ Vlasov V. G. Bolьšoй эnciklopedičeskiй slovarь izobrazitelьnogo iskusstva V 8t. Narыškinskiй stilь
  9. ^ „The Meaning of the Domes in Orthodox Church Architecture”. Holy Trinity Orthodox Church (OCA) (na jeziku: engleski). 2014-11-26. Pristupljeno 2019-04-28. 
  10. ^ Thomas Kordan, Diana (1988). „Tradition in a New World:Ukrainian-Canadian Churches in Alberta” (PDF). Society for the Study of Architecture in Canada Bulletin. 1 (13): 3. Pristupljeno 27. 2. 2021. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Украјински_барок&oldid=27824701”