Лувр

Из Википедије, слободне енциклопедије
Музеј Лувр
Musée du Louvre
Le Louvre - Aile Richelieu.jpg
Оснивање 1793.
Локација Париз
 Француска
Координате 48°51′37″ СГШ; 2°20′15″ ИГД / 48.860395° СГШ; 2.337599° ИГД / 48.860395; 2.337599
Колекција разне уметнине
Број предмета 35.000 изложено
445.000 укупно
Посетиоци 8,3 милиона (2007)[1]
8,5 милиона (2008)[2]
8,5 милиона (2009)[3]
Директор Jean-Luc Martinez
Кустос Marie-Laure de Rochebrune
Адреса Улица Риволи 99, 75001 Париз
Веб-сајт www.louvre.fr

Лувр (франц. Musée du Louvre) је један од највећих и најпознатијих музеја на свету. Налази се на десној обали Сене у Паризу, у првом арондисману. У музеју је изложено скоро 35.000 предмета из периода од праисторије до 19. века. Стална поставка је изложена на површини од 60.600 m².[4] Укупан број предмета који припадају музеју је 380.000. Лувр је најпосећенији музеј у свету, кога радним данима посети у просеку 15.000 туриста на дан, од чега су 65 % страни туристи.

Музеј Лувр се налази у Палати Лувр (Palais du Louvre) која је зачета изградњом тврђаве у касном 12. веку у време владавине Филипа II. Остаци тврђаве су видљиви у подруму музеја. Ова грађевина је више пута проширивана и тако се формирала Палата Лувр која је служила као француски двор. Палата Лувр има 3 крила: Ришеље, Виши и Денон.

Године 1682. Луј XIV је одабрао дворац у Версају као своју резиденцију, док је Лувр остао место где је била изложена краљевска колекција уметничких предмета. Од 1692. ту је смештена збирка античких скулптура. Исте године у Лувру је почела да ради Краљевска академија сликарства и скулптуре (Académie Royale de Peinture et de Sculpture). На доградњи Лувра је радило више значајних архитеката (Леско, Ди Серсо, Лемерсје, Ле Во, Перо, Висконти, Гужон и др). За време Француске револуције Национална скупштина Француске је 1791. одредила да Палата Лувр треба да служи као музеј у коме ће се излагати национална ремек дела.

Музеј је отворен 10. августа 1793. када је изложено 537 слика, од којих је већина припадала конфискованој краљевској и црквеној имовини. Због структурних проблема грађевине Лувра музеј је био затворен од 1796. до 1801. Под Наполеоном колекције су знатно увећане и сам музеј је добио његово име (Musée Napoléon). После Наполеоновог пораза код Ватерлоа многа опљачкана дела су враћена претходним власницима. Колекција је обогаћена у време владавине Луја XVIII и Шарла X, док је током Другог француског царства музеј добио око 20.000 нових експоната. Након тога збирке су се стално обогаћивале донацијама и поклонима. Од 2008. колекције су подељене у 8 кустоских одељења: египатске старине, блискоисточне старине, грчке, етрурске и римске старине, исламска уметност, скулптура, декоративне уметности, сликарство, графике и цртежи.

Референце[уреди]

  1. „Louvre's 8.3 Million Visitors Make It No. 1 Museum Worldwide - Bloomberg”. Приступљено 15. 6. 2011. 
  2. „LaTribune.fr - Fréquentation record en 2008 pour le musée du Louvre contrairement au Musée d'Orsay”. Приступљено 15. 6. 2011. 
  3. „Exhibition and museum attendance figures 2009” (PDF). Приступљено 15. 6. 2011. 
  4. „Œuvres”. Musée du Louvre. Приступљено 27. 04. 2008. 

Спољашње везе[уреди]