Upala simfize preponske kosti i okolnih mišića

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Upala simfize preponske kosti i okolnih mišića
Anatomija karlice

Upala simfize preponske kosti i okolnih mišića (lat. osteitis pubis (OP) je zapaljenjski proces pubične regije. Kako je prvi put opisan kod pacijenata koji su bili podvrgnuti suprapubičnoj operaciji, ostaje zapamćena kao dobro poznata komplikacija invazivnih procedura oko karlice. Može se javiti i kao zapaljenjski proces kod sportista.[1]

Iako je tačna etiologija osteitisa pubisa nepoznata, najverovatnije je uzrokovana ponavljajućim mikrotraumama ili silama smicanja pubične simfize. Pokret sakroilijačnog(SI) zgloba ima veoma veliki uticaj na kretanje oko pubične simfize. Bat i saradnici su pretpostavili da je osteitis pubis rezultat povrede mišića aduktora kuka ili abdominalne muskulature, koji izaziva mišićni spazam, koji, potom, proizvodi povećane sile smicanja preko pubične simfize.[2]

Prijavljeno je višestruke pojave ovog stanja u vezi sa sportom. Na primer, u studiji o 502 igrača Australijske fudbalske lige (AFL), od kojih je 161 zadobio povredu kuka ili prepone tokom karijere u lokalnoj ligi, otkriveno je da su igrači koji su imali takvu povredu prepona tokom svog boravka u ligi elitni juniorski fudbaleri, sa skoro 4 puta većom šansom da propuste utakmice zbog osteitisa pubisa nego drugi igrači (kao i 9,59 puta veće šanse da propuste utakmice zbog lezije kuka ili labralne lezije).[3]

Relevantna anatomija[uredi | uredi izvor]

Leva polovina ljudske karlice sa prednje strane. Levo na slici: Obe stidne kosti sa pubičnom simfizom (presečene)

Anatomija karličnog pojasa je prilično složena. Karlica je u suštini prsten, i svaka promena u anatomiji ili u silama primenjenim na jednu oblast prstena može dovesti do povećanog stresa i bola u drugom. Ova jednostavna činjenica olakšava razumevanje zašto neslaganje dužine nogu ili disfunkcija sakroilijakalnog zgloba mogu u velikoj meri promeniti sile smicanja preko pubične simfize.[4]

Pored toga, važno je razumeti funkcije mišića koji se vezuju za stidne ramije. Aductors kuka ( gracilis, aductor longus, aductor brevis i aductor magnus) potiču od donjeg pubičnog ramusa.[5] Pektineus i mišić rektus abdominis, zajedno sa ingvinalnim ligamentom, se ubacuju iznad, dok se mišići peronealnog poda ubacuju pozadi.[4]

Epidemiologija[uredi | uredi izvor]

Tačnu učestalost upalu simfize preponske kosti i okolnih mišića teško je proceniti. U studijama spprovedenim u SAD i Kanadi, ovo stanje je činilo 6,3% od 222 proučavane povrede od prekomerne upotrebe.[6] U manjim studijama, incidencija upala simfize preponske kosti i okolnih mišića izgleda da je čak 5 puta češća kod muškaraca nego kod žena. Studija koja je sprovedena u Evropi objavila je da je 80% sportista koji su se prijavili na Kliniku za sportsku medicinu u Malmeu, u Švedskoj, imalo ovo stanje.[7]

Demografija vezana za uzrast i pol

Iako upala simfize preponske kosti i okolnih mišića može zahvatiti sve starosne grupe, retko se susreće u pedijatrijskoj populaciji. Poremećaj se najčešće javlja kod muškaraca starosti 30-50 godina. Žene su češće pogođene u srednjim (30-im) godinama.[8]

U literaturi se navodi da je upala simfize preponske kosti i okolnih mišića češća kod muškaraca, Međutim, kako žene sve više vode aktivniji način života one postaju sve više uključene u sportove kao što je fudbal, tako da se relativne incidencije vezane za pol sve više menja.

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Uzroci upale simfize preponske kosti i okolnih mišića su multifaktorski. Ovo stanje je obično uzrokovano abnormalnom silom smicanja preko pubične simfize, koja, može sama biti uzrokovana neravnotežom mišića, slabom fleksibilnošću i disfunkcijom sakroilijačnog zgloba. Ove abnormalnosti karlične biomehanike—zajedno sa višestrukim ponavljanjem otežavajućih pokreta—prouzrokuju mikrotraumu pubične simfize, što dovodi do upale i mišićnog spazma.

Uslovi povezani sa osteitisom pubisa uključuju sledeća stanja:

  • Trudnoća i porođaj
  • Ginekološka hirurgija
  • Urološka hirurgija
  • Atletske aktivnosti (npr. trčanje, fudbal, ragbi, hokej na ledu i tenis) [9]
  • Velika trauma
  • Ponovljena manja trauma
  • Reumatološki poremećaji

U slučaju sportiste sa temperaturom i osteomijelitisom, Stafilokokus aureus je najčešće prisutan patogen. Takođe su prijavljeni i Pseudomonas aeruginosa i Ešerihija koli.

Patofiziologija[uredi | uredi izvor]

Smatra se da je upala simfize preponske kosti i okolnih mišića rezultat upale simfize pubisa i karakteriše ga skleroza i koštane promene simfize pubisa.[10]

Upala simfize preponske kosti i okolnih mišića je češći u sportovima koji uključuju trčanje, udaranje nogama ili brze bočne pokrete. Sportovi u kojima učesnici češće razvijaju osteitis pubisa uključuju sledeće: [11][12][13]

  • Fudbal podrazumeva mnogo trčanja i brzu promenu pravca.[14][15][16] Ovi pokreti mogu dovesti do naprezanja mišića aduktora, koji menjaju sile usmerene na karlicu tokom oporavka. Udaranje je još jedan podsticajni pokret u fudbalu. Često, sportista nije dobro izbalansiran kada postavlja stopalo za udarac, a ova neravnoteža stvara veliki pritisak na mišiće koji ga stabilizuju za udarac. Ovaj napor se prevodi u abnormalne sile preko pubične simfize.
  • Sprint može dovesti ne samo do ponavljajuće mikrotraume karlice, već i do povlačenja mišića, što je uobičajena posledica brzog ubrzanja svojstvenog sprintu. Ovo stanje, zajedno sa višestrukim ponavljanjima, može dovesti do kumulativnog stresa na pubičnoj simfizi.
  • Hokej na ledu ima više faktora rizika, uključujući kretanje klizanja i kontakt sa drugim igračima i ogradom. Hokejaši na ledu mogu imati manje naprezanje aduktora, ali nastavak igre i rezultirajuće promene fleksibilnosti dovode do abnormalnih sila preko pubične simfize. Ovo stanje se često može pogoršati brzim promenama smera koje su potrebne u hokeju na ledu.
  • Američki fudbal takođe ima više faktora koji utiču na visoku stopu povreda.[17] Prvi je količina obavljenog sprinta. Drugi su česti nasilni sudari koji najčešće dovode do lakših povreda, koje mnogi sportisti mogu da podnesu Određeni položaji (npr sekundarni defanzivni) takođe zahtevaju mnogo pomeranja unazad, sa brzom otmicom jednog kuka kako bi se defanzivcu omogućilo da se okrene i trči sa prijemnikom. Ovaj pokret može dovesti do naprezanja tetive ili aduktora, koji menjaju ravnotežu mišića i sile koje se primenjuju preko pubične simfize.

Klinička slika[uredi | uredi izvor]

Prezentirajući simptomi osteitisa pubisa mogu biti skoro svaka pritužba na prepone ili donji deo trbuha.

Bol je generalno lokalizovan preko simfize i može zračiti u prepone, skrotum,[11] perineum, medijalni deo butine, kuk ili abdomen. Sportisti mogu imati bol u aduktoru ili bol u donjem delu stomaka koji se zatim lokalizuje u pubičnoj oblasti. Često je ovo jednostrano i prisutno je nekoliko dana do nedelja. Bol može biti naglog karaktera ili podmukao. Pogoršava se sa aktivnostima kao što su trčanje, okretanje na jednoj nozi, udaranje ili odgurivanje da bi se promenio smer, kao i ležanje na boku. Bol se može javiti prilikom hodanja, penjanja uz stepenice, kašljanja ili kihanja.

Pacijent može osetiti škljocanje ili pucanje kada se diže iz sedećeg položaja, prevrće se u krevetu ili hoda po neravnom terenu. On ili ona mogu prijaviti slabost i poteškoće u pokretu.

Poseban oprez je potreban ako se sportista žali na groznicu, drhtavicu ili ukočenost u kombinaciji sa stidnim bolom. Iako je osteomijelitis retkost kod sportista koji nisu bili podvrgnuti operaciji karlice, kod ovih pacijenata se mora on isključiti.

Dijagnoza[uredi | uredi izvor]

Upala simfize preponske kosti se može dijagnostikovati rendgenskim snimkom, na kome su prisutne nepravilnosti i proširenje pubične simfize (karakterističan nalaz). Slična promena je takođe demonstrirana i na kompjuterizovanoj tomografiji (CT), ali višeplanarna priroda CT-a ima veću osetljivost od konvencionalne radiografije.

Iako upala simfize preponske kosti nije dobro vizuelizovano na ultrazvuku (UZ), zadebljanje gornje zglobne kapsule sa formiranjem ciste je ključ za dijagnozu, kao i sekundarne promene (tendinoza) susednih adduktorskih mišića - posebno aduktora longus i rektus abdominisa. UZ je takođe koristan za isključivanje kile, koja može da postoji zajedno sa osteitisom pubisa i zahteva dodatni tretman.

I UZ i CT se mogu koristiti za ubrizgavanje kortikosteroida u pubičnu simfizu kao deo programa lečenja sportista.[18]Magnetna rezonanca kombinuje dijagnostičke prednosti CT-a i ultrazvuka, i pokazuje edem koštane srži i ima prednosti što ne zavisi od operatera (za razliku od UZ), a ne koristi zračenje (kao što su CT i rendgenski snimci). Imajući ovo u vidu, MRI je modalitet izbora za evaluaciju, dijagnozu i planiranje lečenja.[18]

Terapija[uredi | uredi izvor]

Do nedavno nije postojao poseban terapija za upalu simfize preponske kosti i okolnih mišića. Za lečenje bolova i upale simfize preponske kosti i okolnih mišića, često se propisuju antiinflamatorni lekovi, istezanje i jačanje stabilizujućih mišića. U Argentini, Topol je proučavao upotrebu injekcija glukoze i lidokaina („proloterapija“ ili regenerativna injekciona terapija) u pokušaju da ponovo pokrenu proces zarastanja i generiše novo vezivno tkivo kod 72 sportista sa hroničnim bolom u preponama/abdominu koji nisu uspeli u ispitivanju konzervativnog lečenja. Tretman se sastojao od mesečnih injekcija u vezama ligamenata na pubisu. Njihov bol je u proseku trajao 11 meseci, u rasponu od 3 do 60 meseci. Prosečan broj primljenih tretmana bio je 3, u rasponu od 1-6. Njihov bol se poboljšao za 82%. Šest sportista nije napredovalo, a preostalih 66 se vratilo neograničenom sportu u proseku za 3 meseca.[17]

Hirurška intervencija – kao što je klinasta resekcija simfize pubisa – ponekad se pokušava u teškim slučajevima,[19] ali njena stopa uspeha nije visoka, a sama operacija može dovesti do kasnijih problema sa karlicom. Nedavni napredak u oblasti artroskopije kuka uveo je endoskopsku resekciju pubične simfize koja ima potencijalno veći uspeh sa manje komplikacija.[20]

Australijska fudbalska liga je preduzela neke korake da smanji incidencu pubičnog osteitisa, posebno preporučivši klubovima da ograniče količinu bodibildinga koju mladi igrači moraju da izvode, i generalno smanjei fizičke zahteve za igrače pre nego što njihova tela sazrevaju.

Prevencija[uredi | uredi izvor]

Upala simfize preponske kosti i okolnih mišića, ako se ne leči rano i pravilno, često može uticati na prevremeni završetak karijere pojedinih sporta ili na neizvesnu igračku budućnost.

Prognoza[uredi | uredi izvor]

Uz konačnu dijagnozu i lečenje, prognoza za upalu simfize preponske kosti i okolnih mišića je odlična. Iako su retki slučajevi mortaliteta od zahvata femoralne arterije prijavljeni u akušerskoj literaturi, morbiditet se češće primećuje kao posledica bola i poteškoća sa kretanjem.

U većini slučajeva, upala simfize preponske kosti i okolnih mišića se rešava mirovanjem. Prosečno vreme do potpunog oporavka je 9,5 meseci kod muškaraca i 7,0 meseci kod žena. Neki izveštaji sugerišu da oporavak može potrajati i do 32 meseca.

Ponavljanje upale simfize preponske kosti i okolnih mišića je češće kod muškaraca. Agresivnija terapija je često potrebna kada sportista odbija da modifikuje aktivnosti ili odmor.[21] Uz agresivnu fizikalnu terapiju i razumnu upotrebu lekova, sportista se često vraća na prethodni nivo aktivnosti.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Osteitis Pubis: Practice Essentials, Background, Anatomy”. emedicine.medscape.com. 2022-10-19. 
  2. ^ BATT, MARK E.; McSHANE, JOHN M.; DILLINGHAM, MICHAEL F. (1995). „Osteitis pubis in collegiate football players”. Medicine & Science in Sports & Exercise. 27 (5): 629???633. ISSN 0195-9131. doi:10.1249/00005768-199505000-00003. 
  3. ^ Gabbe, B. J.; Bailey, M.; Cook, J. L.; Makdissi, M.; Scase, E.; Ames, N.; Wood, T.; McNeil, J. J.; Orchard, J. W. (2009-12-02). „The association between hip and groin injuries in the elite junior football years and injuries sustained during elite senior competition”. British Journal of Sports Medicine. 44 (11): 799—802. ISSN 0306-3674. doi:10.1136/bjsm.2009.062554. 
  4. ^ a b „Osteitis Pubis: Anatomy”. emedicine.medscape.com. 2022-10-19. 
  5. ^ Taylor, Rachel; Vuckovic, Zarko; Mosler, Andrea; Agricola, Rintje; Otten, Roald; Jacobsen, Philipp; Holmich, Per; Weir, Adam (2018). „Multidisciplinary Assessment of 100 Athletes With Groin Pain Using the Doha Agreement: High Prevalence of Adductor-Related Groin Pain in Conjunction With Multiple Causes”. Clinical Journal of Sport Medicine. 28 (4): 364—369. ISSN 1050-642X. doi:10.1097/jsm.0000000000000469. 
  6. ^ Lloyd-Smith, R.; Clement, D. B.; McKenzie, D. C.; Taunton, J. E. (1985). „A Survey of Overuse and Traumatic Hip and Pelvic Injuries in Athletes”. The Physician and Sportsmedicine. 13 (10): 131—141. ISSN 0091-3847. doi:10.1080/00913847.1985.11708907. 
  7. ^ Benazzo, Francesco; Mosconi, Mario; Viola, Erika (2000). „Groin Pain in Athletes”. Sports Medicine and Arthroscopy Review. 8 (1): 80—85. ISSN 1062-8592. doi:10.1097/00132585-200008010-00007. 
  8. ^ „Osteitis Pubis: Epidemiology”. emedicine.medscape.com. 2022-10-19. 
  9. ^ Garvey, J. F. W.; Read, J. W.; Turner, A. (2010-01-12). „Sportsman hernia: what can we do?”. Hernia. 14 (1): 17—25. ISSN 1265-4906. doi:10.1007/s10029-009-0611-1. 
  10. ^ Robertson, Brett A.; Barker, Priscilla J.; Fahrer, Marius; Schache, Anthony G. (2009). „The Anatomy of the Pubic Region Revisited”. Sports Medicine. 39 (3): 225—234. ISSN 0112-1642. doi:10.2165/00007256-200939030-00004. 
  11. ^ a b Fricker, Peter A.; Taunton, Jack E.; Ammann, Walter (1991). „Osteitis Pubis in Athletes”. Sports Medicine. 12 (4): 266—279. ISSN 0112-1642. doi:10.2165/00007256-199112040-00005. 
  12. ^ KARPOS, PHILIP A. G.; SPINDLER, KURT P.; PIERCE, MARK A.; SHULL, HARRISON J. (1995). „Osteomyelitis of the pubic symphysis in athletes”. Medicine & Science in Sports & Exercise. 27 (4): 473???479. ISSN 0195-9131. doi:10.1249/00005768-199504000-00002. 
  13. ^ Sing, Robert; Cordes, Robert; Siberski, Duane (1995). „Osteitis Pubis in the Active Patient”. The Physician and Sportsmedicine. 23 (12): 66—73. ISSN 0091-3847. doi:10.1080/00913847.1995.11947885. 
  14. ^ Cunningham, Patricia M.; Brennan, Darren; O'Connell, Martin; MacMahon, Peter; O'Neill, Pat; Eustace, Stephen (2007). „Patterns of Bone and Soft-Tissue Injury at the Symphysis Pubis in Soccer Players: Observations at MRI”. American Journal of Roentgenology. 188 (3): W291—W296. ISSN 0361-803X. doi:10.2214/ajr.06.0051. 
  15. ^ Gilmore, Jerry (1998). „GROIN PAIN IN THE SOCCER ATHLETE: FACT, FICTION, AND TREATMENT”. Clinics in Sports Medicine. 17 (4): 787—793. ISSN 0278-5919. doi:10.1016/s0278-5919(05)70119-8. 
  16. ^ Vijayakumar, P.; Nagarajan, M.; Ramli, Ayiesah (2012-11-28). „Multimodal physiotherapeutic management for stage-IV osteitis pubis in a 15-year old soccer athlete: A case report”. Journal of Back and Musculoskeletal Rehabilitation. 25 (4): 225—230. ISSN 1878-6324. doi:10.3233/bmr-2012-0337. 
  17. ^ a b BATT, MARK E.; McSHANE, JOHN M.; DILLINGHAM, MICHAEL F. (1995). „Osteitis pubis in collegiate football players”. Medicine & Science in Sports & Exercise. 27 (5): 629???633. ISSN 0195-9131. doi:10.1249/00005768-199505000-00003. 
  18. ^ a b Zoga, Adam C.; Kavanagh, Eoin C.; Omar, Imran M.; Morrison, William B.; Koulouris, George; Lopez, Hector; Chaabra, Avneesh; Domesek, John; Meyers, William C. (2008). „Athletic Pubalgia and the “Sports Hernia”: MR Imaging Findings”. Radiology (na jeziku: engleski). 247 (3): 797—807. ISSN 0033-8419. doi:10.1148/radiol.2473070049. 
  19. ^ Paajanen, Hannu; Hermunen, Heikki; Karonen, Jari (2008). „Pubic Magnetic Resonance Imaging Findings in Surgically and Conservatively Treated Athletes with Osteitis Pubis Compared to Asymptomatic Athletes during Heavy Training”. The American Journal of Sports Medicine (na jeziku: engleski). 36 (1): 117—121. ISSN 0363-5465. doi:10.1177/0363546507305454. 
  20. ^ Topol, Gastón Andrés; Reeves, K Dean (2008). „Regenerative Injection of Elite Athletes with Career-Altering Chronic Groin Pain Who Fail Conservative Treatment: A Consecutive Case Series”. American Journal of Physical Medicine & Rehabilitation (na jeziku: engleski). 87 (11): 890—902. ISSN 0894-9115. doi:10.1097/PHM.0b013e31818377b6. 
  21. ^ Holt, Mark A.; Keene, James S.; Graf, Ben K.; Helwig, Dennis C. (1995). „Treatment of Osteitis Pubis in Athletes”. The American Journal of Sports Medicine. 23 (5): 601—606. ISSN 0363-5465. doi:10.1177/036354659502300515. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Упала_симфизе_препонске_кости_и_околних_мишића&oldid=27442757”