Faze u razvoju sindroma zavisnosti od PAS

Faze u razvoju sindroma zavisnosti od psihoaktivnih supstanci (PAS) je razvojni proces jednog od obrazaca (npr eksperimentisanja) koji može biti krajnji domet korišćenja psihoaktivnih supstanci, ali može biti fazni proces u razvoju zavisnosti.^[1] Poznato je da od svih onih koji probaju ili eksperimentišu sa PAS, svaki 10-ti postane zavisan. Slično ovome, od onih koji su počeli sa korišćenjem marihuane, oko 10% stigne i do korišćenja heroina. Kako na tok zavisnosti, slično na početku uzimanja, utiču mnogobrojni i raznorodni faktori, i karakteristike pojedinih faza mogu biti promenjljive.^[2]

Podele i pristup sindromu zavisnosti[uredi | uredi izvor]

Definicije pristupa zloupotrebi PAS[uredi | uredi izvor]

Eksperimentalna upotreba

Karakteriše je upotreba jedne ili više PAS, obično ne više od 4 do 5 puta, do prvog doživljaja prijatnosti, inicijacija

Socijalna upotreba

Često nazivana kao „rekreativno" uzimanje PAS – je traženje načina za promenu vlastitog emocionalnog stanja, kopiranje (socijalno prihvatljivih) navika u promeni emocionalnog stanja hemijskom intervencijom

Operativna upotreba

Operativna upotreba ili preokupacija promenama psihičkog stanja javnja se u dva dva tipa:

1. hedonistička upotreba

2. kompenzatorna upotreba (sprečavanje bola);

Pojava oštećenja je linija koja razdvaja upotrebu od zloupotrebe.

Zavisnost od droge

Zavisnost ili uzimanje PAS radi „normalnosti" je kompulzivna upotreba PAS radi održavanja hemijski izmenjenog stanja koje se doživljava kao normalno. Ukupni psihosomatski i socijalni status su krajnje izmenjeni.^[3]

Tri načina za definisanje zloupotrebe PAS
EKSPERIMENTI SA DROGAMA	SOCIJALNA UPOTREBA	OPERATIVNA UPOTREBA	ZAVISNOST OD DROGA
Učenje načina za promenu afektivnog statusa	Potreba za promenom afektivnog statusa i traženja načina da se to izvede	Preokupacija promenom afektivnog statusa	Uzimanje droge radi „normalnog” funkcionisanja
Problemi izazvani upotrebom supstanci	Problemi izazvani upotrebom supstanci	Razaranja izazvana upotrebom supstanci	Razaranja izazvana upotrebom supstanci
Rana zavisnost (inicijacija)	Srednja zavisnost (eskalacija) i Kasna zavisnost (održavanje)	Srednja zavisnost (eskalacija) i Kasna zavisnost (održavanje)	Kasna zavisnost (održavanje)

Granice između pojedinih oblika zavisnosti[uredi | uredi izvor]

Rana zavisnost — inicijacija

Adolescent je tek ušao u „svet" PAS, stiče prva iskustva, okružuje se sličnim sebi.

Srednja zavisnost – eskalacija

Adolescent dalje „napreduje" u vezivanju za PAS, posledice su sve izraženije

Kasna zavisnost – održavanje

Zavisnost je potpuno razvijena i postoji jasan (svakodnevni) obrazac korišćenja PAS.

Granice između navedenih faza nisu jasno postavljene i ove podele su samo uslovne.

Faze u razvoju sindroma zavisnosti od PAS[uredi | uredi izvor]

Faze u, okviru različitih podela zavisnosti, koje imaju svoje karakteristike, navedene su u ovoj tabeli:

Faze u razvoju sindroma zavisnosti od PAS
Faza	Karakteristike
O	To je faza radoznalosti koja prethodi zloupotrebi. U ovoj fazi adolescent svesno odlučuje (autonomno ili pod uticajem okoline) da će probati neku PAS, i uzevši je otkriva da mu PAS omogućavaju da promeni svoje psihičko stanje.
1	To je faza eksperimentisanja ili učenja efekata PAS. Osoba uči kako da koristi PAS, koristi ih isključivo u društvu, obično samo vikendom i još uvek ne razmišlja o posledicama.
2	To je početak redovnog korišćenja PAS ili žudnja za efektima PAS. Na osnovu sopstvenog iskustva, osoba razvija svoj lični odnos prema PAS, nalazi svoje izvore za nabavku, ima svoj pribor. Javlja se žudnja za PAS.
3	Karakteriše je redovna upotreba ili preokupiranost efektima PAS. Osoba je preokupiran efektima PAS, gubi kontrolu nad svojim životom, posledice su sve izraženije.
4	To je krajnja faza ili faza uzimanje PAS radi „normalnosti". PAS više ne pruža nikakvo zadovoljstvo, uzima se radi izbegavanja apstinencijalnog sindroma, telesno i psihičko propadanje je izraženo.

Izvori[uredi | uredi izvor]

^ Medina-Mora ME. Prevention of substance abuse: a brief overview. World Psychiatry; 2005 February 4;1:25-31.
^ Grupa autora, Priručnik „Vaspitanje za zdravlje kroz životne veštine” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. април 2018), Министарство просвете и спорта Републике Србије, 2006.
^ Nastasić P. Zavisnost – bolest, poremećaj, lečenje… In: Ćorić B. (urednik). Čovek i lek. Beograd: Institut za mentalno zdravlje; (2004). стр. 127-139.

Литература[uredi | uredi izvor]

World Health Organization. Neuroscience of Psychoactive Substance Use and Dependence. Geneva: World Health Organization; 2004.

Спољашње везе[uredi | uredi izvor]

F10-F19 Duševni poremećaji i poremećaji ponašanja uzrokovani upotrebom psihoaktivnih supstanci — Psihocentrala - Znanje je pola zdravlja

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).

[1] Medina-Mora ME. Prevention of substance abuse: a brief overview. World Psychiatry; 2005 February 4;1:25-31.

[2] Grupa autora, Priručnik „Vaspitanje za zdravlje kroz životne veštine” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (6. април 2018), Министарство просвете и спорта Републике Србије, 2006.

[3] Nastasić P. Zavisnost – bolest, poremećaj, lečenje… In: Ćorić B. (urednik). Čovek i lek. Beograd: Institut za mentalno zdravlje; (2004). стр. 127-139.

[1]

[2]

[3]