Fanus

Fanus

Fanus (arap. فانوس) je narodni i tradicionalni fenjer koji se koristi za ukrašavanje ulica i domova u mesecu ramazanu. Poreklom iz Egipta, proširili su se po muslimanskom svetu i uobičajeni su simbol svetog meseca.

Koristi se širom sveta, posebno u azijskim regionima i arapskom svetu, ne samo u svrhe određene religije, već i za imena ljudi ili u ukrasne svrhe. Mogu se naći u kućama, restoranima, hotelima, tržnim centrima. Često uređena kao grupa svetla raspoređenih u različite dizajne i oblike. Za njihovu izradu uglavnom se koriste metal i staklo.

Etimologija

Reč fanus je pojam grčkog porekla transliteriran u sveća što znači svetlost ili fenjer. Istorijski je korišćen u značenju svetlost sveta i simbol je nade, kao svetlosti u tami.

Istorija

Tradicionalna upotreba fanusa kao ukrasa povezana je sa Ramazanom nastala tokom Fatimidskog kalifata, prevashodno usredsređenog u Egiptu, gde podaci ukazuju da su kalifa El Muiza Egipćani dočekali držeći fenjere kako bi proslavi njegov dolazak u Kairo tokom svetog meseca Ramazana. Njegova upotreba se sada proširila na gotovo sve muslimanske zemlje.

U stara vremena bila je slična lampi i sadržavala bi sveće ili ulje. Fanus se prvobitno razvio iz baklji koje su se koristile na faraonskim festivalima slaveći izlazak zvezde Sirijus. Za pet dana, Stari Egipat je slavio rođendan sa Ozirisom, Horusom, Izidom, Sitom i Neftidom svakog dana osvetljujući ulice sa fanusom. Baklje ili sveće su se takođe koristile u ranom hrišćanstvu što beleži egipatski istoričar koji je u svojoj knjizi Al Mawaiz wa al-'i'tibar bi dhikr al-khitat wa al-'athar primetio da su ove baklje ili sveće korišćene na Božić za proslavu.