Фајненшал тајмс

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Fajnenšal tajms
Naslovna strana izdanja od 22. februara 2021.
Tipdnevne novine[1]
FormatCeli format
VlasnikNikej Ink.
OsnivačDžejms Šeridejn
UrednikRula Kalif
Osnivanje9. januar 1888. god.; pre 136 godina (1888-01-09)
Jezikengleski
SedišteLondon,
 Ujedinjeno Kraljevstvo
Tiraž111.898 (štampa)
740.000 (digitalno) (septembar 2021)[2]
ISSN0307-1766
Veb-sajtwww.ft.com,%20www.ftchinese.com/

Fajnenšal tajms (engl. Financial Times), skraćeno FT, međunarodni je poslovni časopis iz Velike Britanije. Smatra se da je ovo časopis sa najvećom reputacijom, koji čita većina poslovnih lidera. Sa sedištem u Londonu, Engleska, list je u vlasništvu japanske holding kompanije Nikej, sa osnovnim redakcijama širom Britanije, Sjedinjenih Država i kontinentalne Evrope. U julu 2015. Pirson je prodao publikaciju Nikeju za 844 miliona funti (US$1,32 milijardu) nakon što je posedovao časopis od 1957. Godine 2019, časopis je prijavio milion plaćenih pretplata, od kojih su tri četvrtine bile digitalne pretplate.[3][4] Novine imaju istaknut fokus na finansijskom novinarstvu i ekonomskoj analizi u odnosu na opšte izveštavanje, izazivajući kritike i priznanja. Dnevnik sponzira godišnju knjigu nagrada i objavljuje prilog „Ličnost godine“.

Urednički stav Fajnenšal tajmsa se fokusira na ekonomski liberalizam, posebno na slobodnu trgovinu i slobodna tržišta. Od svog osnivanja podržava liberalnu demokratiju, favorizujući klasično liberalnu politiku i politiku međunarodnih vlada; njegovi novinari su nezavisni od redakcije, i publikacija se smatra novinom zapisa. Zbog svoje istorije ekonomskih komentara, FT objavljuje niz finansijskih indeksa, prvenstveno FTSE svedeoničarski indeks. Od kasnog 20. veka, njegova tipična dubina pokrivenosti povezala je novine sa belim ovratnicima i obrazovanom čitalačkom publikom.[5][6] Zbog ove tendencije, FT se tradicionalno smatraju da su centralne[7] do centralno-desnih[8] liberalnih,[9] neoliberalnih[10] i konzervativno-liberalnih[11] novina. Sedište Fajnenšal tajmsa je u Braken Hausu u ulici Frajdej uliici broj 1, u blizini finansijskog centra grada, gde ima svoju izdavačku kuću, korporativni centar i glavnu redakciju.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Naslovna stranica Fajnenšel tajmsa od 13. februara 1888

FT je pokrenut kao Londonski finansijski vodič 10. januara 1888. godine, a preimenovan je u Fajnenšel tajms 13. februara iste godine. Opisujući sebe kao prijatelja „Poštenog finansijera, dobronamernog investitora, uglednog brokera, pravog direktora i legitimnog špekulanta“, bio je to časopis na četiri stranice. Čitalačka publika je bila finansijska zajednica grada Londona, a jedini rival mu bile smelije i nešto starije (osnovane 1884) Fajnanšal njuz. Dana 2. januara 1893. FT je počeo da štampa na svetlo ružičastom papiru kako bi se razlikovao od Fajnanšal njuza sa sličnim nazivom: u to vreme je takođe bilo jeftinije štampati na nebeljenom papiru (nekoliko drugih opštijih novina, kao što je Sporting Tajms, imale su istu politiku), ali je danas to skuplje jer se papir mora posebno bojiti.[12]

Nakon 57 godina rivalstva, Brendan Braken je 1945. spojio Fajnenšel tajms i Fajnenšel njuz u jedinstvene novine na šest stranica. Fajnenšel tajms je doneo veći tiraž, dok su Fajnenšel njuz obezbedile veći deo uredničkog talenta. Leks rubrika je takođe uvedena iz Fajnenšel njuz.[13]

Gordon Njutn, diplomirani diplomac sa Kembridža, preuzeo je mesto urednika 1949. i odmah uveo politiku (tada najneobičniju u Flit ulici) direktnog regrutovanja novih univerzitetskih diplomaca, uglavnom sa Oksbridža, kao novinara pripravnika. Mnogi od njih su ostvarili zapažene karijere na drugim mestima u novinarstvu i britanskom javnom životu, i postali su oslonac vlastite uređivačke snage lista do 1990-ih. Prvi takav 'direktan regrut' bio je (budući vodeći britanski ekonomista) Endru Šonfild; drugi je bio (kasnije ser) Vilijam Ris-Mog koji je preko Sandej tajmsa otišao da uređuje Tajms 1967. nakon što ga je preuzeo Roj Tomson. Među ostalim FT regrutima sa Oksbridža bio je i budući kancelar finansija Najdžel Loson. Osobena politika regrutovanja FT novinara za novinare Flit strita nikada nije bila popularna u Nacionalnoj uniji novinara i prestala je 1966. nakon regrutovanja Ričarda Lamberta sa Oksforda, koji je i sam budući urednik FT-a. U međuvremenu, Pirson je kupio novine 1957. godine.[14] Tokom godina, časopis je rastao po veličini, čitanosti i širini pokrivanja. Osnovao je dopisnike u gradovima širom sveta, odražavajući obnovljeni podsticaj u svetskoj ekonomiji ka globalizaciji. Kako su se prekogranična trgovina i tokovi kapitala povećali tokom 1970-ih, FT je započeo međunarodnu ekspanziju, olakšanu razvojem tehnologije i sve većim prihvatanjem engleskog kao međunarodnog jezika poslovanja. Dana 1. januara 1979. prvo FT (kontinentalno evropsko izdanje) štampano je van Velike Britanije, u Frankfurtu; štampanje u SAD počelo je u julu 1985. godine.[15] Od tada, sa povećanom međunarodnom pokrivenošću, FT su postale globalne novine, štampane na 22 lokacije sa pet međunarodnih izdanja koja uslužuju Veliku Britaniju, kontinentalnu Evropu, SAD, Aziju i Bliski istok.[16]

Evropsko izdanje se distribuira u kontinentalnoj Evropi i Africi. Štampa se od ponedeljka do subote u pet centara širom Evrope i izveštava o pitanjima koja se tiču Evropske unije, evra i evropskih korporativnih poslova.[17] Godine 1994. FT je pokrenuo magazin luksuznog životnog stila, How To Spend It. Godine 2009. pokrenut je samostalni vebsajt za časopis.[18] Grupa Fajnenšal tajmsa je 13. maja 1995. godine napravila svoj prvi prodor u onlajn svet lansiranjem FT.com. Ovo je dalo sažetak vesti iz celog sveta, koji je u februaru 1996. dopunjen izveštavanjem o cenama akcija. Sajt druge generacije je pokrenut u proleće 1996. Sajt je finansiran oglašavanjem i doprineo je tržištu onlajn oglašavanja u Velikoj Britaniji kasnih 1990-ih. Između 1997. i 2000. sajt je prošao kroz nekoliko renoviranja i promene strategije, pošto su FT grupa i Pirson reagovali na onlajn promene. FT je uveo usluge pretplate 2002. godine.[19] FT.com je jedan od retkih sajtova za vesti u Velikoj Britaniji koji se uspešno finansira individualnom pretplatom.

FT je 1997. godine pokrenuo američko izdanje, štampano u Njujorku, Čikagu, Los Anđelesu, San Francisku, Dalasu, Atlanti, Orlandu i Vašingtonu, iako su novine prvi put štampane van Njujorka 1985. U septembru 1998. FT su postale prve novine sa sedištem u Velikoj Britaniji koje su prodale više primeraka na međunarodnom nivou nego u UK. Godine 2000. Fajnenšal tajms je počeo da objavljuje izdanje na nemačkom jeziku, Financial Times Deutschland, sa vestima i uredničkim timom sa sedištem u Hamburgu. Njegov početni tiraž 2003. bio je 90.000 primeraka. Prvobitno je to bilo zajedničko preduzeće sa nemačkom izdavačkom kompanijom Gruner + Jahr. U januaru 2008, FT je prodao svojih 50% udela svom nemačkom partneru.[20] FT Deutschland nikada nije ostvario profit i kaže se da je akumulirao gubitke od 250 miliona evra tokom 12 godina. Zatvoren je 7. decembra 2012. godine.[21][22] Fajnenšal tajms je 4. februara 2002. pokrenuo novi nedeljni dodatak za industriju upravljanja fondovima. FT fund management (FTfm) se i dalje se distribuira kao papirno izdanje svakog ponedeljka. FTfm je najveća svetska publikacija za upravljanje fondovima u pogledu tiraža.[23] Od 2005, FT je sponzorisao godišnju nagradu „Fajnenšal tajmsovu“ i Goldman Saksovu poslovnu knjigu godišnjih nagrada.[24]

Londonske kancelarije Fajnenšal Tajmsa na Van Sautvark Bridžu, 2013. godine

Dana 23. aprila 2007, FT je predstavio „osveženu“ verziju novina i uveo novi slogan „Živimo u Fajnenšal tajmsu“.[25] FT je 2007. godine uveo merni platni zid, koji je posetiocima njegove veb stranice omogućio da pročitaju ograničen broj besplatnih članaka tokom bilo kog meseca pre nego što se zatraži naplata.[26] Četiri godine kasnije FT je pokrenuo svoju HTML5 mobilnu internet aplikaciju. Pametni telefoni i tableti sada pokrivaju 12% pretplata i 19% saobraćaja na FT.com.[27] Godine 2012, broj digitalnih pretplatnika je po prvi put premašio tiraž novina i FT je skoro polovinu svojih prihoda crpio od pretplate, a ne od reklama.[28][29]

FT je dostupan na Blumberg terminalu od 2010. godine[30] i na platformi Visers od 2013. godine.[31] Od 2015. godine, umesto mernog platnog zida na veb-sajtu, posetioci su dobijali neograničen besplatan pristup mesec dana, nakon čega su morali da se pretplate.[4][32]Pirson je prodao Fajnenšal tajms grupu kompaniji Nikej, Ink. za 844 miliona funti (US$1,32 milijarde) u julu 2015. godine.[33][34][35] Fajnenšal tajms je 2016. godine stekao kontrolni paket akcija u Alfa Grid, medijskoj kompaniji sa sedištem u Londonu koja je specijalizovana za razvoj i proizvodnju kvalitetnog brendiranog sadržaja na nizu kanala, uključujući emitovanje, video, digitalne, društvene i događaje.[36] U 2018, Fajnenšal tajms je stekao kontrolni udeo u kompaniji Londžitud, specijalizovanom pružaocu usluga misaonog liderstva i istraživanja za multinacionalnu bazu korporativnih i institucionalnih klijenata.[37] Ova investicija zasnovana je na nedavnom rastu Fajnenšal tajmsa u nekoliko poslovnih oblasti, uključujući brendirani sadržaj putem kupovine Alfa Grida, i konferencije i događaja preko Fajnenšal tajms lajva i proširuje tradicionalnu komercijalnu ponudu FT-a na širi skup integrisanih usluga. Godine 2020, izveštač Mark Di Stefano dao je ostavku iz Fajnenšal tajmsa nakon što je hakovao u Zum pozive druge medijske organizacije, uključujući The Independent i Evening Standard.

Godine 2020, povlačenje stanovišnog članka reportera Fajnenšal tajmsa izazvalo je kontroverzu o uređivačkoj nezavisnosti lista od spoljnog političkog pritiska. Kontroverza je usledila nakon što je urednik lista povukao članak dopisnice FT-a iz Brisela Mehrin Kan u kojem je kritikovala politiku francuskog predsednika Emanuela Makrona prema muslimanskim manjinama u Francuskoj. Članak je povučen sa sajta FT istog dana kada je objavljen.[38] Predsednik Makron je naknadno objavio pismo u FT direktno reagujući na argumente prvobitnog mišljenja, čak i ako originalni članak više nije bio dostupan na veb stranici novina.[39] Urednica FT Roula Kalaf koja je donela odluku da povuče prvobitni članak, priznala je da ju je kontaktirao Jelisej u vezi sa člankom i branila je svoju odluku isključivo na osnovu nekoliko činjeničnih grešaka u originalnom delu Mehrin Kan.[40]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Financial Times | eurotopics.net”. eurotopics.net (BPB). Pristupljeno 17. 4. 2020. 
  2. ^ „Financial Times”. Audit Bureau of Circulations. 2019. Pristupljeno 31. 10. 2019. 
  3. ^ „FT tops one million paying readers”. Financial Times (na jeziku: engleski). Pristupljeno 19. 4. 2019. 
  4. ^ a b Greenslade, Roy (14. 4. 2019). „Financial Times thrives by focusing on subscriptions”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 19. 4. 2019. 
  5. ^ Plunkett, John; Martinson, Jane (24. 7. 2015). „Financial Times sold to Japanese media group Nikkei for £844m”. The Guardian (na jeziku: engleski). ISSN 0261-3077. Pristupljeno 29. 5. 2020. 
  6. ^ Kynaston, David (1988). „A Brief History of the Financial Times” (PDF). Viking Adult. Pristupljeno 20. 5. 2020. 
  7. ^ Rawlinson, Francis, ur. (2020). How Press Propaganda Paved the Way to Brexit. Springer Nature. str. 65. ISBN 9783030277659. 
  8. ^ Schaeffner, Christina, ur. (2009). Political Discourse, Media and Translation. Cambridge Scholars Publishing. str. 35. ISBN 9781443817936. „With regard to political affiliation The Daily Telegraph is a right-wing paper, The Times centre-right, The Financial Times centre-right and liberal, and The Guardian centre-left.” 
  9. ^ Essvale Corporation Limited, ur. (2007). Business Knowledge for IT in Retail Banking: A Complete Handbook for IT Professionals. Essvale Corporation Limited. str. 46. ISBN 9780955412424. „The Financial Times is normally seen as centre-right/liberal, although to the left of its principal competitor, The Wall Street Journal. It advocates free markets and is generally in favour of globalisation.” 
  10. ^ Morgan, Kevin; Marsden, Terry; Murdoch, Jonathan (2006). Worlds of Food: Place, Power, and Provenance in the Food Chain. Oxford University Press. str. 41. ISBN 9780191556623. „The neo-liberal Financial Times was outraged by the Farm Bill's 'grotesque farm subsidies' and it accused Washington of having 'surrendered to protectionism', while the heads of the WTO, World Bank, and the IMF penned a joint protest ...” 
  11. ^ Kirchhelle, Claas, ur. (2020). Pyrrhic Progress: The History of Antibiotics in Anglo-American Food Production. Rutgers University Press. str. 1927. ISBN 9780813591490. „Enthusiastic reports subsequently appeared in the left-leaning Observer and the conservative-liberal Financial Times.” 
  12. ^ „About the newspaper”. Financial Times. Arhivirano iz originala 8. 1. 2012. g. Pristupljeno 4. 5. 2015. 
  13. ^ „A brief history of the FT by David Kynaston, author of The Financial Times: A Centenary History.” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 15. 10. 2013. g. Pristupljeno 15. 10. 2013. 
  14. ^ „History of Pearson plc – FundingUniverse”. fundinguniverse.com. Pristupljeno 2021-03-02. 
  15. ^ „Financial Times of London now printed in U.S.”. Eugene Register-Guard. (Oregon). Associated Press. 28. 7. 1985. str. 3F. 
  16. ^ „FT's Media Kit: FT Heritage and Innovation”. Fttoolkit.co.uk. Arhivirano iz originala 15. 2. 2013. g. Pristupljeno 15. 10. 2013. 
  17. ^ „FT tour”. Financialtimes.net. Arhivirano iz originala 13. 5. 2013. g. Pristupljeno 15. 10. 2013. 
  18. ^ „Financial Times launches How To Spend It online”. Pearson. 1. 10. 2009. Arhivirano iz originala 15. 10. 2013. g. Pristupljeno 15. 10. 2013. 
  19. ^ „FT.com to launch improved website with new content and services for users, subscribers and advertisers”. Pearson. 30. 4. 2002. Arhivirano iz originala 15. 10. 2013. g. Pristupljeno 15. 10. 2013. 
  20. ^ „Pearson to sell its FT Deutschland stake to Gruner + Jahr”. Pearson. Arhivirano iz originala 15. 10. 2013. g. Pristupljeno 15. 10. 2013. 
  21. ^ Wiesmann, Gerrit (23. 11. 2012). „FT Deutschland closure date confirmed”. Financial Times. Pristupljeno 15. 10. 2013. 
  22. ^ „So farewell then, FTD”. The Economist. 8. 12. 2012. Pristupljeno 15. 10. 2013. 
  23. ^ „Financial Times to expand fund management coverage with new weekly supplement”. Pearson. 28. 1. 2002. Arhivirano iz originala 15. 10. 2013. g. Pristupljeno 15. 10. 2013. 
  24. ^ „Why there is a need for this award”. Financial Times. 10. 4. 2005. Pristupljeno 30. 5. 2012. 
  25. ^ „Financial Times unveils global refresh”. Pearson. 23. 4. 2007. Arhivirano iz originala 15. 10. 2013. g. Pristupljeno 15. 10. 2013. 
  26. ^ „Special report: The news industry”. The Economist. 7. 7. 2011. Pristupljeno 15. 10. 2013. 
  27. ^ „FT Web App hits two million users”. Financial Times. 12. 4. 2012. Arhivirano iz originala 13. 3. 2017. g. Pristupljeno 15. 10. 2013. 
  28. ^ Barber, Lionel (12. 2. 2013). „FT at 125: The world in focus”. Financial Times. Pristupljeno 15. 10. 2013. 
  29. ^ „Gillian Tett keynote remarks at the Knight-Bagehot 37th Anniversary Gala”. Financial Times. 3. 1. 2013. Arhivirano iz originala 7. 3. 2016. g. Pristupljeno 15. 10. 2013. 
  30. ^ „Financial Times now available on Bloomberg Professional”. Pearson.com. 6. 12. 2010. Arhivirano iz originala 15. 10. 2013. g. Pristupljeno 15. 10. 2013. 
  31. ^ „Financial Times launches on Wisers services”. Financial Times. 
  32. ^ Johnson, Eric (5. 4. 2018). „Financial Times CEO John Ridding explains how to make people pay for media”. Recode.net. Pristupljeno 19. 4. 2020 — preko Vox. 
  33. ^ „Financial Times sold to Nikkei by Pearson for £844m”. BBC News. 23. 7. 2015. 
  34. ^ Plunkett, John; Martinson, Jane (24. 7. 2015). „Financial Times sold to Japanese media group Nikkei for £844m”. The Guardian. Pristupljeno 12. 8. 2015. 
  35. ^ „Nikkei completes acquisition of Financial Times”. The Nikkei. 30. 11. 2015. 
  36. ^ „FT expands content marketing studio with majority stake in Alpha Grid”. 
  37. ^ „Financial Times acquires majority stake in research and content specialists Longitude”. 
  38. ^ Oborne, Peter (10. 11. 2020). „Freedom of speech in France extends to Macron's critics as well”. Middle East Eye. Pristupljeno 4. 7. 2021. 
  39. ^ O’Leary, Naomi (11. 11. 2020). „Europe Letter: EU happy to celebrate or stigmatise Muslim immigrants when it suits agenda”. The Irish Times. Pristupljeno 4. 7. 2021. 
  40. ^ Roula Khalaf and Amol Rajan (21. 4. 2021). Roula Khalaf, editor of The Financial Times. BBC Sounds (audio). Korisna informacija se nalazi na: 14:20 minutes in. Pristupljeno 4. 7. 2021. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Fajnenšal tajms na Vikimedijinoj ostavi.
Ikona za klice

Ovaj članak vezan za ekonomiju je klica. Možete doprineti Vikipediji tako što ćete ga proširiti.

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фајненшал_тајмс&oldid=25305632”