Pređi na sadržaj

Ferenc Đurčanj

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Ferenc Đurčanj
Ferenc Đurčanj
Lični podaci
Datum rođenja(1961-06-04)4. jun 1961.(63 god.)
Mesto rođenjaPapa, NR Mađarska
DržavljanstvoMađarska
Porodica
SupružnikKlara Dobrev
Politička karijera
Politička
stranka
Mađarska socijalistička partija (2000–2011)
Demokratska koalicija (od 2011)
6. Premijer Mađarske
29. septembar 2004 — 14. april 2009.
PrethodnikPeter Međeš
NaslednikGordon Bajnai

Ferenc Đurčanj (mađ. Gyurcsány Ferenc; Papa, 4. jun 1961) je mađarski političar, bivši premijer Mađarske i trenutni predsednik demokratske koalicije. Predložen je da preuzme taj položaj 25. avgusta 2004, od strane njegove Mađarske socijalističke partije, nakon što je Peter Međeš podneo ostavku zbog sukoba sa koalicionim partnerom. Đurčanj je izabran za premijera 29. septembra 2004. glasanjem u parlamentu (197 za, 12 protiv, dok najveća opoziciona stranka u parlamentu nije glasala). Predvodio je svoju koaliciju na parlamentarnim izborima 2006, obezbedivši sebi drugi premijerski mandat.

Mladost

[uredi | uredi izvor]

Đurčanj je rođenu grad u Papa, u zapadnoj Mađarskoj. Pohađao je prestižnu školu Apacai Čere Janoš u Budimpešti, ali je izbačen iz nje. Posle toga, vratio se u svoje rodno mesto da bi maturirao. Studirao je za učitelja i diplomirao je na Univerzitetu Januš Panonijus u Pečuju. Zatim je studirao ekomomiju na istoj ustanovi, stekavši magistarsku titulu 1990.

Politikom je počeo da se bavi 1984. u Organizaciji mladih komunista. Između 1984. i 1988. je bio potpredsednik organizacionog komiteta u Pečuju. Zatim je između 1988. i 1989. bio predsednik univerzitetskog i fakultetskog centralog komiteta Organizacije mladih komunista. Nakon političkih promena 1989. postao je potpredsednik organizacije-naslednice Mađarske demokratske omladinske asocijacije. 1990. prelazi iz javnog u privatni sektor, radeći za Kreditum fajnanšal konsultant, Jurokorp internašonal fajnans gde je bio direktor i Altus, gde je bio izvršni direktor (1992-2002), a kasnije i predsednik upravnog odbora.

Povratak politici

[uredi | uredi izvor]

Vratio se politici 2002. kao glavni strateški savetnik Petera Međešija, prethodnog premijera. Od maja 2003. do septembra 2004. bio je ministar odogovoran za sport, omladinu i decu. Za vreme njegovog mandata, Mađarska je pretrpela veliki doping-skandal na Letnjim olimpijskim igrama 2004. u Atini.

Postao je predsednik Mađarske socijalističke partije u okrugu Đer-Mošon-Šopron januara 2004. i na tom mestu je služio do septembra 2004. U leto iste godine se činilo da je bilo velikih problema u odnosima sa tadašnjim premijerom Međešijem, pa je Đurčanj podneo ostavku na mesto ministra. Za nedelju dana će koalicioni problemi dovesti do ostavke Međešija, a MSP će izglasati da Đurčanj postane premijer Mađarske, pošto je bio prihvatljiv za koalicionog partnera Alijansku slobodnih demokrata.

Ponovo je izabran za premijera nakon parlamentarnih izbora 2006, u kojima je njegova socijalistička partija odnela pobedu, osvojivši 210 od 389 mesta u parlamentu (uključujući i mesta koalicionog partnera) i postavši prva vlada koja je ponovo izabrana od 1990.

Kontroverza oko audio-snimka i građanski nemiri

[uredi | uredi izvor]

Dana 17. septembra 2006, na površinu je isplivao audio-snimak sa zatvorenog sastanka premijerove Mađarske socijalističke partije, održanog 26. maja nakon što je MSP pobedila na izborima. Na ovom snimku, Đurčanj govori da je njegova partija lagala zemlju i njen narod proteklih pet godina da bi dobila poverenje i sačuvala vlast. Kao posledica audio-snimka i činjenice da Đurčanj ne želi da podnese ostavku, serija demonstracija je izbila pored zgrade mađarskog parlamenta. Prvo je bilo oko 5.000-6.000 demonstranata, a kasnije je taj broj porastao na 40.000. Protestanti su zatražili ostavku Đurčanja i njegove vlade. Sam Đurčanj je priznao verodostojnost audio-snimka.

Od 17. septembra održavale su se demonstracije ispred zgrade Parlamenta, a manji protesti su održavani u drugim gradovima Mađarske.

Dana 1. oktobra vlada je pretrpela poraz na lokalnim izborima. Pre nego što su bili poznato rezultati, predsednik Laslo Šoljom je održao govor u kom je istakao da je rešenje situacije u rukama većine u parlamentu.

Dana 6. oktobra Đurčanj je pobedio na glasanju o poverenju vladi u parlamentu, sa 207 glasova za i 165 protiv, a koalicioni poslanici nisu glasali protiv njega. Glasanje je bilo javno.

Privatni život

[uredi | uredi izvor]

Ferenc Đurčanj ima četvoro dece iz dva braka: Petera (1988) i Balinta (1990) iz prvog braka i Anu (1996) i Tamaša (1997) iz sadašnjeg. Oženjen je Klarom Dobrev, koja je advokat i predaje na Budimpeštanskom univerzitetu. Đurčanj nije pokazivao svoju versku pripadnost, što je navelo mnoge da pretpostave da je ateist. Ipak, u intervjuu emitovanom na televiziji TV2 tokom kampanje za parlamentarne izbore 2006, Đurčanj je spomenuo da je kao tinejdžer redovno učestvovao u pričešću i da je čak razmišljao da postane sveštenik. Međutim, na kraju, odlučio je da stupi u Organizaciju mladih komunista. U istom intervjuu je priznao svoju opčinjenost komunistima, posebno Lenjinom, i kako je, po Đurčanjevom gledištu, radnička klasa eksploatisana, a da to nije shvatala.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]