Ferenc Čongradi
| Ferenc Čongradi (Csongrádi Ferenc) | |||
|---|---|---|---|
 Ferenc Čongradi 2011. | |||
| Lični podaci | |||
| Datum rođenja | 29. mart 1956. | ||
| Mesto rođenja | Apacatorna, Mađarska | ||
| Visina | 173 m (567 ft 7 in) | ||
| Pozicija | Vezni | ||
| Juniorska karijera | |||
| 1971 — 1974 | Videoton | ||
| Seniorska karijera* | |||
| Godine | Klub | Nast. | (Gol) |
| 1974 — 1987. | Videoton | 314 | 24 |
| 1987 — 1988. | Raba ETO | 22 | (0) |
| 1988 — 1989. | Vesprem | 25 | (0) |
| 1989 — 1991. | FK Lamzenkiršen | ||
| Reprezentativna karijera | |||
| 1976 — 1984. |
 Mađarska | 24 | 0 |
| Trenerska karijera | |||
| 1991 — 1995. 1995 — 1996. |
Videoton (2. tim) Videoton Valtam[1] | ||
| 1996 — 1997. | Matav Šopron | ||
| 1998. | Videoton FKF | ||
| 1999 — 2000. | Videoton | ||
| 2000 — 2001. | Videoton FKF | ||
| 2018. | Vac (pom.) | ||
| * Datum aktuelizovanja: 3. april 2024. | |||
Ferenc Čongradi (mađ. Csongrádi Ferenc; Apacatorna, 29. mart 1956) je bivši mađarski fudbaler koji je igrao na profesionalnom i međunarodnom nivou kao vezni igrač.[2]
Karijera[uredi | uredi izvor]
Klub[uredi | uredi izvor]
Rođen u Apacatorni, Čongradi je igrao klupski fudbal za Videoton.[3]
U Videoton je došao kao mlad igrač i već je za kratko vreme bio u rezervnom timu. U jesen 1974. debitovao je u prvom timu na stadionu Ilei ut protiv Ferencvaroša (2 : 3), ušao je kao zamena u 24. minutu. Postigao je svoj prvi gol na utakmici protiv MTK-VM (1 : 1). Sa 20 godina umalo je morao da prekine sa aktivnim sportom zbog teške povrede kičme, ali je prihvatio rizičnu operaciju i velikom snagom volje vratio se na prvu liniju. Bio je vođa tima koji je osvojio srebrnu medalju Kupa UEFA 1984/85. Postigao je dva gola protiv PSŽ-a (4 : 2) u Parizu. U finalu u Madridu igrao je povređen, a njegov trener je imao razumevanje i nije mu oduzeo priliku da igra na ovako važnoj utakmici. Morao je da bude zamenjen u 58. minutu, koleno mu je krvarilo od naprezanja i nateklo do veličine cipele.
Godine 1987. klub iz Sekešfehervara nije potpisao ugovor sa njim. Odigrao je po sezonu u Đeru i Vespremu u mađarskoj prvoj ligi. Aktivnu sportsku karijeru završio je u austrijskom pokrajinskom prvenstvu.[3]
Reprezentacija[uredi | uredi izvor]
Između 1976. i 1984. godine za reprezentaciju Mađarske je odigrao 24 utakmice.[3] Kao standardni član prve jedanaestorice igrao je na Svetskom prvenstvu u fudbalu 1982. godine.[4][5]
Trener[uredi | uredi izvor]
Između 1991. i 1998. radio je u Fehervaru. Prvo kao trener omladinaca, a zatim od proleća 1998. kao selektor prvog tima uspevao je da se izbori za opstanak u prvenstvu. Od 1999. postao je glavni trener Gazera. Takođe je radio za tim Matav ŠK Šopron.[6]
Bio je direktor razvoja omladine u Videotonovoj fudbalskoj fondaciji.[7]
U leto 2014. godine imenovan je za profesionalnog direktora Dunaujvaroš Palhalma ŠE, pomažući u radu glavnog trenera.[8]
Dostignuća[uredi | uredi izvor]
Vašaš
- Prva liga Mađarske u fudbalu:
- drugi: 1975/76
- Kup Mađarske u fudbalu:
- finalista: 1981/82
- UEFA Liga Evrope:
- finalista: 1984/85,
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Imena kluba: 1991–1993: Videoton-Valtam, 1993–1995: Parmalat FK, 1996: Fehervar 96 PFK, 1997–2005: Videoton FKF, 2005-: FK Fehervar
- ^ Podaci na magyarfutball.hu
- ^ a b v „Ferenc Čongradi”. National Football Teams.
- ^ Ferenc Čongradi na sajtu FIFA (arhiva)
- ^ Čongradi na eu-football.info
- ^ Matáv SC Sopron
- ^ „www.szekesfehervár.hu - 2007. január 18.”. Arhivirano iz originala 2016-03-04. g. Pristupljeno 2009-01-31.
- ^ „Archivált másolat”. Arhivirano iz originala 2014-06-23. g. Pristupljeno 2014-06-25.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- Pre dvadeset godina igrao je finale Kupa UEFA u Videotonu
- Veni, VIDI, Vici - naš intervju sa Ferencom Čongradijem Arhiva
- Botos István: A Videoton labdarúgó krónikája, 1941–1991: A Vadásztölténygyári csapattól a Videoton-Waltham Futball Clubig. Székesfehérvár: Albaswiss Nyomda. 1991. ISBN 963-768-600-2
- Ki kicsoda a magyar sportéletben?: II. kötet (I–R). Szekszárd: Babits. 1995. 339. o. ISBN 963-495-011-6
- Dénes Tamás – Rochy Zoltán: A kupagyőztesek Európa-kupája története. Budapest: Aréna 2000. 2000. ISBN 963-859-673-2
