Ференц Чонгради
| Ференц Чонгради (Csongrádi Ferenc) | |||
|---|---|---|---|
 Ференц Чонгради 2011. | |||
| Лични подаци | |||
| Датум рођења | 29. март 1956. | ||
| Место рођења | Апацаторна, Мађарска | ||
| Висина | 173 m (567 ft 7 in) | ||
| Позиција | Везни | ||
| Јуниорска каријера | |||
| 1971 — 1974 | Видеотон | ||
| Сениорска каријера* | |||
| Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
| 1974 — 1987. | Видеотон | 314 | 24 |
| 1987 — 1988. | Раба ЕТО | 22 | (0) |
| 1988 — 1989. | Веспрем | 25 | (0) |
| 1989 — 1991. | ФК Ламзенкиршен | ||
| Репрезентативна каријера | |||
| 1976 — 1984. |
 Мађарска | 24 | 0 |
| Тренерска каријера | |||
| 1991 — 1995. 1995 — 1996. |
Видеотон (2. тим) Видеотон Валтам[1] | ||
| 1996 — 1997. | Матав Шопрон | ||
| 1998. | Видеотон ФКФ | ||
| 1999 — 2000. | Видеотон | ||
| 2000 — 2001. | Видеотон ФКФ | ||
| 2018. | Вац (пом.) | ||
| * Датум актуелизовања: 3. април 2024. | |||
Ференц Чонгради (мађ. Csongrádi Ferenc; Апацаторна, 29. март 1956) је бивши мађарски фудбалер који је играо на професионалном и међународном нивоу као везни играч.[2]
Каријера[уреди | уреди извор]
Клуб[уреди | уреди извор]
Рођен у Апацаторни, Чонгради је играо клупски фудбал за Видеотон.[3]
У Видеотон је дошао као млад играч и већ је за кратко време био у резервном тиму. У јесен 1974. дебитовао је у првом тиму на стадиону Илеи ут против Ференцвароша (2 : 3), ушао је као замена у 24. минуту. Постигао је свој први гол на утакмици против МТК-ВМ (1 : 1). Са 20 година умало је морао да прекине са активним спортом због тешке повреде кичме, али је прихватио ризичну операцију и великом снагом воље вратио се на прву линију. Био је вођа тима који је освојио сребрну медаљу Купа УЕФА 1984/85. Постигао је два гола против ПСЖ-а (4 : 2) у Паризу. У финалу у Мадриду играо је повређен, а његов тренер је имао разумевање и није му одузео прилику да игра на овако важној утакмици. Морао је да буде замењен у 58. минуту, колено му је крварило од напрезања и натекло до величине ципеле.
Године 1987. клуб из Секешфехервара није потписао уговор са њим. Одиграо је по сезону у Ђеру и Веспрему у мађарској првој лиги. Активну спортску каријеру завршио је у аустријском покрајинском првенству.[3]
Репрезентација[уреди | уреди извор]
Између 1976. и 1984. године за репрезентацију Мађарске је одиграо 24 утакмице.[3] Као стандардни члан прве једанаесторице играо је на Светском првенству у фудбалу 1982. године.[4][5]
Тренер[уреди | уреди извор]
Између 1991. и 1998. радио је у Фехервару. Прво као тренер омладинаца, а затим од пролећа 1998. као селектор првог тима успевао је да се избори за опстанак у првенству. Од 1999. постао је главни тренер Газера. Такође је радио за тим Матав ШК Шопрон.[6]
Био је директор развоја омладине у Видеотоновој фудбалској фондацији.[7]
У лето 2014. године именован је за професионалног директора Дунаујварош Палхалма ШЕ, помажући у раду главног тренера.[8]
Достигнућа[уреди | уреди извор]
Вашаш
- Прва лига Мађарске у фудбалу:
- други: 1975/76
- Куп Мађарске у фудбалу:
- финалиста: 1981/82
- УЕФА Лига Европе:
- финалиста: 1984/85,
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Имена клуба: 1991–1993: Видеотон-Валтам, 1993–1995: Пармалат ФК, 1996: Фехервар 96 ПФК, 1997–2005: Видеотон ФКФ, 2005-: ФК Фехервар
- ^ Подаци на magyarfutball.hu
- ^ а б в „Ференц Чонгради”. National Football Teams.
- ^ Ференц Чонгради на сајту FIFA (архива)
- ^ Чонгради на eu-football.info
- ^ Matáv SC Sopron
- ^ „www.szekesfehervár.hu - 2007. január 18.”. Архивирано из оригинала 2016-03-04. г. Приступљено 2009-01-31.
- ^ „Archivált másolat”. Архивирано из оригинала 2014-06-23. г. Приступљено 2014-06-25.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Пре двадесет година играо је финале Купа УЕФА у Видеотону
- Veni, VIDI, Vici - наш интервју са Ференцом Чонградијем Архива
- Botos István: A Videoton labdarúgó krónikája, 1941–1991: A Vadásztölténygyári csapattól a Videoton-Waltham Futball Clubig. Székesfehérvár: Albaswiss Nyomda. 1991. ISBN 963-768-600-2
- Ki kicsoda a magyar sportéletben?: II. kötet (I–R). Szekszárd: Babits. 1995. 339. o. ISBN 963-495-011-6
- Dénes Tamás – Rochy Zoltán: A kupagyőztesek Európa-kupája története. Budapest: Aréna 2000. 2000. ISBN 963-859-673-2
