Filip Valoa, vojvoda od Orleana

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Filip Valoa
Vojvoda od Orleana
Lični podaci
Datum rođenja(1336-07-01)1. jul 1336.
Mesto rođenjaVensen,
Datum smrti1. septembar 1375.(1375-09-01) (39 god.)
Mesto smrtiOrlean,
Porodica
SupružnikBlanche of France, Duchess of Orléans
PotomstvoLouis d'Orléans
RoditeljiFilip VI Valoa
Žana Burgundijska
DinastijaValoa
Grb Filipa Valoe Orleanskog

Filip Valoa (franc. Philippe;[1] Vensen, 1. jul 1336 — Orlean, 1. septembar 1376) bio je sin francuskog kralja Filipa VI Valoe i njegove prve supruge Žane od Lame i mlađi brat kasnijeg kralja Žana II Dobrog.

Godine 1344. dodeljena mu je titula vojvode od Orleana. On je bio prvi vojvoda od Orleana.

Bio je učesnik Stogodišnjeg rata i zapovedao je drugim odredom vojske u bici kod Poatjea,[2] 19. septembra[3] 1356. godine.[3][4][5] Na početku bitke, Englezi, pod vođstvom Edvarda Crnog Pinca su savladali snažnu jedinicu njegovog sinovca, dofena Šarla. Filip je sa svojim oficirima dobro pogledao ostatke njegove vojske i procenio da bi mu odgovarala promena okruženja. Tako je čitav odred pobegao sa bojišta ne uzimajući učešća u bici. Tada je zarobljen njegov brat, kralj[2] i njegova vojska je doživela težak poraz.[5][2]

Konačno, 1359. kralj Jovan pristao je na mirovni ugovor, koji je potpisan u Bretinjiju, kasnije potvrđen u Kaleu.[6] Tim ugovorom Turena, koja je pripadala Filipu, sa još nekim oblastima, je trebalo da pripadne Englezima, ali nikada nije postojala ni najmanja mogućnost da ugovor iz Bretanjija bude realizovan.[7]

Francuske vlasti nisu mogle da obezbede 3 000 000 kruna za otkup kralja, a teritorijalne promene bile su izuzetno zamršene. Pošto niko nije mogao da se sporazume oko granica okruga koji su pominjani u ugovoru, predstojali su dugogodišnji mučni pregovori. Pošto nije želeo da postane vazal francuskog kralja, Filip i mnogi drugi francuski plemići su realizaciju ugovora odugovlačili na razne načine.

Kada je ugovor iz Bretinjia potvrđen u Kaleu bilo je isplaćeno samo 400 000 od 3 000 000 kruna otkupa. Engleski kralj Edvard III Plantagenet prihvatio je to kao prvu ratu i oslobodio je kralja Žana iz zarobljeništva. Filip je tada, zajedno sa svojim sinovcima i drugim plemićima ostao u Engleskoj kao jemstvo da će otkup biti plaćen. Ali, njegov sinovac Luj I Anžujski je pobegao iz zarobljeništva, pa je kralj Žan kao vitez i pravi gospodin video samo jedan izlaz i sam ponovo otišao u zarobljeništvo,[8] gde je i umro 1364. godine.[8][9]

Filip je umro 1. septembra 1376. godine, u Orleanu. Pošto nije imao zakonitog naslednika Orlean se bez pogovora vratio kraljevskom domenu.

Porodično stablo[uredi | uredi izvor]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Luj IX (=14)
 
 
 
 
 
 
 
8. Filip III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Margareta od Provanse (=15)
 
 
 
 
 
 
 
4. Šarl Valoa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Đaume I od Aragona
 
 
 
 
 
 
 
9. Izabela Aragonska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Jolanda od Ugarske
 
 
 
 
 
 
 
2. Filip VI Valoa
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Karlo I Anžujski
 
 
 
 
 
 
 
10. Karlo II Napuljski
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Beatris od Provanse
 
 
 
 
 
 
 
5. Margareta od Anžua i Mena
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Stefan V Ugarski
 
 
 
 
 
 
 
11. Marija Ugarska (napuljska kraljica)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Jelisaveta Kumanka
 
 
 
 
 
 
 
1. Filip Valoa, vojvoda od Orleana
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Eudes III, Duke of Burgundy
 
 
 
 
 
 
 
12. Igo IV od Burgundije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Alix of Vergy
 
 
 
 
 
 
 
6. Robert II od Burgundije
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Robert III od Drea
 
 
 
 
 
 
 
13. Jolanda od Drea
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Aénor of Saint-Valéry
 
 
 
 
 
 
 
3. Žana Burgundijska
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Luj VIII
 
 
 
 
 
 
 
14. Luj IX (=16)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Blanka od Kastilje
 
 
 
 
 
 
 
7. Agnesa od Francuske
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Ramon Berenger IV od Provanse
 
 
 
 
 
 
 
15. Margareta od Provanse (=17)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Beatriče Savojska, grofica Provanse
 
 
 
 
 
 

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Pejnter 1997, str. 592.
  2. ^ a b v Pejnter 1997, str. 391.
  3. ^ a b Pejnter 1997, str. 390.
  4. ^ Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 243.
  5. ^ a b Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 273.
  6. ^ Pejnter 1997, str. 392.
  7. ^ Pejnter 1997, str. 392—393.
  8. ^ a b Pejnter 1997, str. 393.
  9. ^ Udaljcov, Kosminski & Vajnštajn 1950, str. 248.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Pejnter, Sidni (1997). Istorija srednjeg veka (284-1500). Beograd: Clio. 
  • Udaljcov, A. D.; Kosminski, J. A.; Vajnštajn, O. L. (1950). Istorija srednjeg veka II. Beograd. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Mediji vezani za članak Filip Valoa, vojvoda od Orleana na Vikimedijinoj ostavi

Filip Valoa, vojvoda od Orleana na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Филип_Валоа,_војвода_од_Орлеана&oldid=18722872”