Филип Валоа, војвода од Орлеана

С Википедије, слободне енциклопедије
Филип Валоа
Војвода од Орлеана
Philip, Duke of Orléans.jpg
Датум рођења(1336-07-01)1. јул 1336.
Место рођењаВенсен
Датум смрти1. септембар 1375.(1375-09-01) (39 год.)
Место смртиОрлеан
ДинастијаВалоа
ОтацФилип VI Валоа
МајкаЖана Бургундијска
СупружникBlanche of France, Duchess of Orléans
ПотомствоLouis d'Orléans
Грб Филипа Валое Орлеанског

Филип Валоа (франц. Philippe;[1] Венсен, 1. јул 1336 — Орлеан, 1. септембар 1376) био је син француског краља Филипа VI Валое и његове прве супруге Жане од Ламе и млађи брат каснијег краља Жана II Доброг.

Године 1344. додељена му је титула војводе од Орлеана. Он је био први војвода од Орлеана.

Био је учесник Стогодишњег рата и заповедао је другим одредом војске у бици код Поатјеа,[2] 19. септембра[3] 1356. године.[3][4][5] На почетку битке, Енглези, под вођством Едварда Црног Пинца су савладали снажну јединицу његовог синовца, дофена Шарла. Филип је са својим официрима добро погледао остатке његове војске и проценио да би му одговарала промена окружења. Тако је читав одред побегао са бојишта не узимајући учешћа у бици. Тада је заробљен његов брат, краљ[2] и његова војска је доживела тежак пораз.[5][2]

Коначно, 1359. краљ Јован пристао је на мировни уговор, који је потписан у Бретињију, касније потврђен у Калеу.[6] Тим уговором Турена, која је припадала Филипу, са још неким областима, је требало да припадне Енглезима, али никада није постојала ни најмања могућност да уговор из Бретањија буде реализован.[7]

Француске власти нису могле да обезбеде 3 000 000 круна за откуп краља, а територијалне промене биле су изузетно замршене. Пошто нико није могао да се споразуме око граница округа који су помињани у уговору, предстојали су дугогодишњи мучни преговори. Пошто није желео да постане вазал француског краља, Филип и многи други француски племићи су реализацију уговора одуговлачили на разне начине.

Када је уговор из Бретињиа потврђен у Калеу било је исплаћено само 400 000 од 3 000 000 круна откупа. Енглески краљ Едвард III Плантагенет прихватио је то као прву рату и ослободио је краља Жана из заробљеништва. Филип је тада, заједно са својим синовцима и другим племићима остао у Енглеској као јемство да ће откуп бити плаћен. Али, његов синовац Луј I Анжујски је побегао из заробљеништва, па је краљ Жан као витез и прави господин видео само један излаз и сам поново отишао у заробљеништво,[8] где је и умро 1364. године.[8][9]

Филип је умро 1. септембра 1376. године, у Орлеану. Пошто није имао законитог наследника Орлеан се без поговора вратио краљевском домену.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Луј IX (=14)
 
 
 
 
 
 
 
8. Филип III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Маргарета од Провансе (=15)
 
 
 
 
 
 
 
4. Шарл Валоа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Ђауме I од Арагона
 
 
 
 
 
 
 
9. Изабела Арагонска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Јоланда од Угарске
 
 
 
 
 
 
 
2. Филип VI Валоа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Карло I Анжујски
 
 
 
 
 
 
 
10. Карло II Напуљски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Беатрис од Провансе
 
 
 
 
 
 
 
5. Маргарета од Анжуа и Мена
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Стефан V Угарски
 
 
 
 
 
 
 
11. Марија Угарска (напуљска краљица)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Јелисавета Куманка
 
 
 
 
 
 
 
1. Филип Валоа, војвода од Орлеана
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Eudes III, Duke of Burgundy
 
 
 
 
 
 
 
12. Иго IV од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Alix of Vergy
 
 
 
 
 
 
 
6. Роберт II од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Роберт III од Дреа
 
 
 
 
 
 
 
13. Јоланда од Дреа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Aénor of Saint-Valéry
 
 
 
 
 
 
 
3. Жана Бургундијска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Луј VIII
 
 
 
 
 
 
 
14. Луј IX (=16)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Бланка од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
7. Агнеса од Француске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Рамон Беренгер IV од Провансе
 
 
 
 
 
 
 
15. Маргарета од Провансе (=17)
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Беатриче Савојска, грофица Провансе
 
 
 
 
 
 

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Пејнтер 1997, стр. 592.
  2. ^ а б в Пејнтер 1997, стр. 391.
  3. ^ а б Пејнтер 1997, стр. 390.
  4. ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 243.
  5. ^ а б Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 273.
  6. ^ Пејнтер 1997, стр. 392.
  7. ^ Пејнтер 1997, стр. 392—393.
  8. ^ а б Пејнтер 1997, стр. 393.
  9. ^ Удаљцов, Космински & Вајнштајн 1950, стр. 248.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio. 
  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Филип Валоа, војвода од Орлеана на Викимедијиној остави


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Филип_Валоа,_војвода_од_Орлеана&oldid=18722872”