Finale Konkakafovog zlatnog kupa 2019.

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Konkakafov zlatni kup 2019 — finale
2019 CONCACAF Gold Cup Final
Final de la Copa de Oro de la Concacaf 2019
Soldžer fild je bio domaćin finala.
DogađajKonkakafov zlatni kup 2019.
 Meksiko  Sjedinjene Države
Meksiko SAD
1 0
Datum7. jul 2019. (2019-07-07)
StadionSoldžer fild, Čikago
Igrač utakmiceDžonatan dos Santos (Meksiko)[1]
SudijaMario Eskobar Gvatemala
Posećenost62.493[2]
← 2017.
2021. →

Finale Zlatnog kupa Konkakafa 2019. je bila fudbalska utakmica koja je odredila pobednike Zlatnog kupa Konkakafa za 2019. godinu. Meč je održan na Soldžer fildu u Čikagu, Ilinois, Sjedinjene Američke Države, 7. jula 2019. godine, a u finalu su igrale reprezentacije Meksika i Sjedinjenih Državava.

Bilo je to šesto finale Zlatnog kupa u kojem su se takmičili Meksiko i Sjedinjene Države, a prvo od 2011. godine. Meksiko je osvojio Zlatni kup sedam puta, dok su ga Sjedinjene Države osvojile šest puta. Meksiko je pobedio u finalu sa rezultatom od 1 : 0, jedinim golom koji je postigao Džonatan dos Santos u drugom poluvremenu, za osmu titulu Meksika u Zlatnom kupu.

Put do finala[uredi | uredi izvor]

Za više informacija pogledajte: Konkakafov zlatni kup 2019.
Meksiko Kolo SAD
Protivnik Rezultat Grupna faza Protivnik Rezultat
 Kuba 7 : 0 Utakmica 1  Gvajana 4 : 0
 Kanada 3 : 1 Utakmica 2  Trinidad i Tobago 6 : 0
 Martinik 3 : 2 Utakmica 3  Panama 1 : 0
Pobednik grupe A
Poz. Tim
 O P N I GD GP GR Bod. Kvalifikacija
1  Meksiko 3 3 0 0 13 3 +10 9 Kv. se za Nokaut fazu
2  Kanada 3 2 0 1 12 3 +9 6
3  Martinik 3 1 0 2 5 7 −2 3
4  Kuba 3 0 0 3 0 17 −17 0
Izvor: Konkakaf
Pravila rangiranja timova: Nerešeno
 Krajnja tabela Pobednik grupe D
Poz. Tim
 O P N I GD GP GR Bod. Kvalifikacija
1  Sjedinjene Države 3 3 0 0 11 0 +11 9 Kv. se za Nokaut fazu
2  Panama 3 2 0 1 6 3 +3 6
3  Gvajana 3 0 1 2 3 9 −6 1
4  Trinidad i Tobago 3 0 1 2 1 9 −8 1
Izvor: Konkakaf
Pravila rangiranja timova: Nerešeno
Protivnik Rezultat Nokaut faza Protivnik Rezultat
 Kostarika 1 : 1 (p. s. n.) (5 : 4, pen.) Četvrtfinale Kurasao Kurasao 1 : 0
 Haiti 1 : 0 (p. s. n.) Polufinale  Jamajka 3 : 1

Reprezentacija Meksika[uredi | uredi izvor]

Napadač Raul Himenez je postigao pet golova za Meksiko na turniru

Meksiko, poznat pod popularnim nadimkom El Tri, bio je najuspešniji tim u istoriji Zlatnog kupa, koji je osvojio turnir sedam puta od 1993. godine do poslednji put 2015. godine.[3] Tim se automatski kvalifikovao za Zlatni kup 2019. zbog učešća u finalnoj rundi regionalnih kvalifikacija za Svetsko prvenstvo 2018. godine.[4] Ovo je bio prvi turnir pod vođstvom Herarda „Tata“ Martina, koji je preuzeo dužnost glavnog trenera u januaru 2019. godine nakon što je napustio Atlanta Junajted iz Majdžor lig sokera (MLS).[5] Martino je imenovao svoj preliminarni spisak u maju, izostavljajući redovne startere kao što su Karlos Vela, Havijer Ernandez, Đovani dos Santos, Irving Lozano, Hesus Manuel Korona i Ektor Erera zbog zahteva od igrača zbog ličnih razloga ili zbog vremena za oporavak.[6]

Meksiko je izvučen u Grupu A zajedno sa Kanadom, Kubom i Martinikom, svi su se kvalifikovali kroz preliminarne runde Lige nacija.[7] U svom uvodnom meču protiv Kube na Roz boulu, Meksiko je pobedio sa 7 : 0 uz het-trik za Urijela Antuna iz lokalnog LA Galaksija, koji je kasno ušao na spisak da zameni povređenog Horhea Sančeza, i još dva gola Raula Himeneza.[8] Tim Meksika je sa pobedom u drugoj utakmici obezbedio plasman u četvrtfinale pobedivši Kanadu sa 3 : 1 u Denveru, golom u prvom poluvremenu koji je postigao vezista Roberto Alvarado i još dva gola u drugom poluvremenu koje je postigao zamena Andresa Gvarada. Lukas Kavalini je postigao utešni gol za Kanađane u 75. minutu, smanjivši vođstvo na 2 : 1 pre drugog Gvardaovog gola.[9] Martino je odlučio da odmori nekoliko startnih igrača u poslednjoj utakmici grupne faze protiv Martinika, gde je El Tri poveo u prvom poluvremenu golom Antune, ali je došlo do izjednačenje slobodnim udarcem napadača Martinika, Kevina Parsemena u 56. minutu. Himenez i defanzivac Fernando Navaro su dodali još po jedan gol za pobedu Meksika rezultatom 3 : 2 nakon što je Džordi Delem uspeo da postigne utešni gol u 84. minutu za Martinik.[10]

U četvrtfinalu Meksiko je u Hjustonu igrao sa vicešampionom Grupe B, Kostarikom. Poveli su u prvom poluvremenu pogotkom Himenesa, ali su u 52. minutu dosuđen je penal za Kostariku posle kontroverznog faula nad Džoelom Kembelom. Kapiten Kostarike Brajan Ruiz postigao je gol sa bele tačke i izjednačio rezultat.[11] Obe ekipe su imale šanse da postignu gol u regularnom delu i produžecima, uključujući i udarac Džonatana Makdonalda koji je odbranio meksički golman Giljermo Očoa, ali je rezultat ostao 1 : 1 i pristupilo se izvođenju jedanaesteraca. Himenezu, koji je prvi izveo jedanaesterac, odbranjen je udarac od strane Leonela Moreire, ali je promašaj Rendala Lila (Kostarika) produžilo izvođenje penala do svih pet rundi, u šestom krugo, Očoa je odbranio penal Kišera Fulera i tako doneo Meksiku pobedu u raspucavanju rezultatom 5 : 4.[12]


Meksiko je prošao u polufinale da bi igrao protiv pobednika Grupe B, reprezentacije Haitija, koji je savladao Kanadu sa 3 : 2 u četvrtfinalu.[13] Martino je suspendovan zbog dva uzastopna žuta kartona. Utakmica je bila bez golova na kraju regularnog vremena uprkos nekoliko šansi za Meksiko, uključujući dve odbrane golmana Džonija Plasida. Himenez je fauliran u kaznenom prostoru i dosuđen je jedanaesterac za Meksiko, koji je Himenez uspešno izveo u 93. minutu. Haiti u daljnjem toku utakmice nije uspeo da izjednači. Haiti je propustio šansu u 119. minutu kada su pogodili prečku i tako je Meksiko prošao u finale sa pobedom od 1 : 0.[14][15]

Reprezentacija SAD[uredi | uredi izvor]

Giasi Zardes je postigao tri gola za Sjedinjene Države tokom grupne faze

Sjedinjene Države, primarni domaćin turnira, bile su branioci titule Zlatnog kupa i druge najuspešnije u takmičenju, sa šest titula u deset nastupa u finalu.[16] Imaju veliko rivalstvo sa Meksikom, sa kojim su se susreli u pet prethodnih finala Zlatnog kupa, pobedivši samo jednom.[17][18] SAD su se kvalifikovale kao još jedan učesnik u poslednjoj rundi kvalifikacija za Svetsko prvenstvo,[4] gde su propustile Svetsko prvenstvo prvi put od 1986. godine.[19] Nakon godinu dana sa privremenim menadžerom, Greg Berhalter, iz Kolumbus Krua, je angažovan za glavnog trenera reprezentacije u decembru 2018. godine.[20] U svoja prva četiri meča kao selektor SAD bio je neporažen dok su igrale protiv protivnika iz Centralne i Južne Amerike sa eksperimentalnim postavama.[21] Berhalterov preliminarni spisak Zlatnog kupa isključio je nekoliko veterana, uključujući defanzivce Deandrea Jedlina i Džona Bruksa i golmana Bila Hamida.[22] U konačnom spisku, objavljenom nakon dva egzibiciona poraza, odlučio je da isključi mladog napadača Džoša Sardženta i zameni ga sa Tajlerom Bojdom, koji do tada nije igrao za SAD pošto je bio državljanin Novog Zelanda.[23]

Amerikanci su igrali u Grupi D. Prvu utakmicu su igrali protiv debitanata Zlatnog kupa Gvajane i Paname koja se plasirala na Svetsko prvenstvo ispred SAD i Trinidada i Tobaga.[24][25] Sjedinjene Države su igrale prvo protiv Gvajane na Alijanc fildu u Minesoti, pobedivši sa 4 : 0 golovima Pola Ariole, Tajlera Bojda (dva gola) u njegovom drugom meču za tim, i Gjasija Zardesa.[26] Amerikanci su pobedili sa 6 : 0 u meču protiv Trinidada i Tobaga u Klivlendu, obezbedivši time plasman u četvrtfinale, sa po dva gola Zardesa i Arona Longa, i po jednim Kristijana Pulišića i Pola Ariole.[27] Potpuno rotirana američka ekipa zatvorila je grupu pobedivši Panamu rezultatom 1 : 0 u Kanzas Sitiju i završila na vrhu tabele, Džozi Altidor postigao je jedini gol na utakmici u 66. minutu makazicama nakon što Panama nije uspela da izbije loptu u korner.[28]

SAD su se suočile sa karipskom ekipom Kurasaom u četvrtfinalu nakon što je tim neočekivano završio na drugom mestu u Grupi C na osnovu bolje gol razlike.[29] Amerikanci su poveli u 25. minutu, udarcem glavom Vestona Mekenija sa 4 yd (3,7 m), i održani su taj rezultat do kraja utakmice. Utakmica je igrana u Filadelfiji.[30] Polufinalni meč protiv Jamajke u Nešvilu, revanš prethodnog finala, počeo je golom Mekenija u devetom minutu da bi završio dugu seriju dodavanja, ali je meč prekinut u 16. minutu zbog nevremena. Nastavljeno je 90 minuta kasnije i Jamajka je u početku bila dominantna, ali je primila gol u 52. minutu, Kristijan Pulišić je sproveo u gol odbijenu loptu od golmana Andrea Blejka, koji je prethodno odbio udarac Džordana Morisa. Šamar Nikolson je postigao gol glavom u 69. minutu i ​​smanjio prednost na jedan gol, ali je Pulišić postigao svoj drugi gol u 87. minutu nakon još jedne odbijene lopte od golmana Blejka.[31] SAD su pobedile rezultatom 3 : 1 i plasirale se u svoje drugo uzastopno finale, pošto su primile samo jedan gol.[32]

Mesto održavanja[uredi | uredi izvor]

Finala utakmica je odigrana na Soldžer fildu, stadionu američkog fudbala u Čikagu, Ilinois. Stadion ima kapacitet da primi 61.500 gledalaca i prvenstveno ga koriste Čikaški medvedi iz Nacionalne fudbalske lige, ali je u prošlosti bio domaćin Čikago fajer iz MLSa.[33] Soldžer field je bio domaćin dva prethodna finala Zlatnog kupa i to 2007. i 2013. godine kada su se u ovoj drugoj utakmici već jednom sastale ekipe Sjedinjenih Država i Meksika,[34] kao i nekoliko mečeva na Svetskom prvenstvu u fudbalu 1994. godine, Svetskom prvenstvu u fudbalu za žene 1999. i Kopa Amerike sentenario 2016. godine .[35] Konkakaf je objavio izbor Soldžer fielda kao mesta za finale 27. septembra 2018. godine.[36] Karte za meč su bile rasprodate pre polufinala, a Konkakaf je održao specijalne navijačke prefinalne događaje na Junion stejšnu uoči finala.[34][37]

Pre meč[uredi | uredi izvor]

Raspored[uredi | uredi izvor]

Finale Zlatnog kupa održano je istog dana kada i finale FIFA Svetskog prvenstva za žene, koje je odigrano ranije tokom dana i uključivalo je žensku reprezentaciju Sjedinjenih Država, i finale Kopa Amerike. Zakazivanje tri događaja je kritikovano kao primer da se ženski fudbal depriorizira od strane FIFA, koja je to nazvala „retkom i uzbudljivom pojavom“.[38] Predsednik Konkakafa, Viktor Montaljani, rekao je da je zakazivanje finala Zlatnog kupa rezultat „činovničke greške“ i da sukob nije realizovan sve dok nije bilo kasno da se promeni.[39] Vreme finala za oba američka tima rezultiralo je upoređivanjem njihovih priznanja, uokvirenim tekućom debatom oko razlike u platama za ženski tim.[40]

Finalna utakmica[uredi | uredi izvor]

Rezime[uredi | uredi izvor]

Džonatan dos Santos je postigao jedini gol na meču

Utakmica je počela u 21:15 po centralnom vremenu pred rasprodatom, promeksičkom publikom od 62.493 gledalaca na Soldžer fieldu.[2][41] Meksički vezista Džonatan dos Santos je veđ u prvom minutu uputio popasan udarac na gol koji je odbranio Zek Stefen, ali je većina kasnijih ranih šansi pripala Sjedinjenim Državama.[42] Utrčavanje u šesnaesterac Kristijana Pulišića, četiri minuta kasnije, rezultiralo je udarcem koji je odbranio golman Giljermo Očoa, dok je pokušaj Žozija Altidora u osmom minutu otišao pored gola.[43] Meksiko je preuzeo kontrolu nad posedom sredine terena i stvorio još jednu šansu u 16. minutu, kada je Rodolfo Pizaro poslao pas ka kapitenu Meksika Andresu Gvardadu u kazneni prostor koji je uspešno izbacio Pol Ariola.[43][44] Ariola je imao priliku da postigne gol u 31. minutu, prešavši nekoliko odbrambenih igrača u kaznenom prostoru ali je šutirao iz mrtvog ugla pa je lopta završila pored gola.[41][44] Neposredno pre kraja prvog poluvremena, faul koji je napravljen nad Rodolfom Pizarom doveo je do njegove povrede, ali se on ipak vratio u drugo poluvremenu, sa premotanim laktom.[45]

Početkom drugog poluvremena, Hektor Moreno je udario Žoze Altidora kolenom u leđa, što je rezultiralo sukobom sa američkim kapitenom Vestonom Mekenijem, kojeg je Andres Gvardado uhvatio za vrat. Sudija Mario Eskobar, koji je bio ispred Mekenija tokom incidenta, nije pokazao nijedan karton.[46] Pet minuta kasnije, Gvardado je odbranio udarac glavom Džordana Morisa sa gol-linije, što je izazvalo promenu tempa u korist Meksika.[41] Američki trener Greg Berhalter uveo je Kristijana Roldana i Gjasija Zardesa da povrate kontrolu i smire meksički napad, ali bezuspešno.[44][47] Dos Santos je postigao jedini gol na utakmici u 73. minutu, primio je kratak pas od Raula Himenesa i šutirao sa 16 yd (15 m) i savladao Štefena.[traži se izvor] Sjedinjene Američke Države su propustile nekoliko šansi za izjednačenje, uključujući i sekvencu u 88. minutu u kojoj je Roldan šutirao na odbijenu loptu od Očoe koju je Gvardado svojim licem odbranio sa gol linije.[43]

Detalji[uredi | uredi izvor]

Meksiko v Sjedinjene Države
1 Izveštaj 0
Gledalaca: 62.493[2]
Sudija: Mario Eskobar (Gvatemala)
Meksiko
SAD
Golman 13 Giljermo Očoa
RB 21 Luis Alfonso Rodrigez
CB 3 Karlos Salsedo
CB 15 Ektor Moreno
LB 23 Hesus Galjardo
CM 6 Džonatan dos Santos
CM 4 Edson Alvarez
CM 18 Andres Gvardado (c) Izašao iz igre — zamenjen 89’
RF 22 Uriel Antuna Izašao iz igre — zamenjen 86’
CF 9 Raul Himenez
LF 20 Rodolfo Pizaro Izašao iz igre — zamenjen 81’
Zamene:
MF 8 Karlos Alberto Rodrigez Ušao u igru 81’
FW 11 Roberto Alvarado Ušao u igru 86’
DF 5 Dijego Antonio Rejes Ušao u igru 89’
Selektor:
Argentina Herardo Martino
Golman 1 Zak Stefen
RB 14 Redži Kenon
CB 19 Mat Miazga
CB 23 Eron Long
LB 13 Tim Rim Izašao iz igre — zamenjen 83’
CM 8 Veston Mekeni (c)
CM 10 Kristijan Pulišić
CM 4 Majkl Bredli
RF 11 Džordan Moris Izašao iz igre — zamenjen 61’
CF 17 Džozi Altidor Izašao iz igre — zamenjen 64’
LF 7 Pol Ariola
Zamene:
MF 15 Kristijan Roldan Ušao u igru 61’
FW 9 Gijasi Zardes Ušao u igru 64’
DF 16 Denijel Lovic Ušao u igru 83’
Selektor:
Sjedinjene Američke Države Greg Berhalter

Igrač utakmice:
Džonatan dos Santos (Meksiko)[1]

Pomoćni sudija:[48]
Vilijam Arijeta (Kostarika)
Umberto Panho (Gvatemala)
Četvrti sudija:
Huan Gabrijel Kalderon (Kostarika)

Pravila[49]

  • 90 minuta.
  • 30 minuta produžetka ako je potrebno.
  • Jedanaesterci ako je skor i dalje izjednačen.
  • Maksimalno tri zamene, uz četvrtu dozvoljenu u produžecima.


centrado
Meksiko
Šampion
 Meksiko
8. titula

Zaključak[uredi | uredi izvor]

Meksiko je osvojio svoje osmo prvenstvo Zlatnog kupa, uključujući četiri od prethodnih šest izdanja.[42] Utakmica je označila kraj pobedničkog niza selekcije SAD u Zlatnom kupu koji je počeo 2017. godine.[41]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Bogert, Tom (7. 7. 2019). „Mexico 1, United States 0: 2019 CONCACAF Gold Cup Final Match Recap”. MLSsoccer.com. Arhivirano iz originala 28. 10. 2020. g. Pristupljeno 8. 7. 2019. 
  2. ^ a b v „Mexico vs. United States”. ESPN. 7. 7. 2019. Pristupljeno 8. 7. 2019. 
  3. ^ Armen Graham, Bryan (26. 7. 2015). „Gold Cup 2015 final: Mexico roll to seventh title with easy win over Jamaica”. The Guardian. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  4. ^ a b Straus, Brian (7. 3. 2018). „New-Look Concacaf Unveils Format, Rules for Nations League Competition”. Sports Illustrated. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  5. ^ „Tata Martino Is Named Mexico's National Team Coach”. The New York Times. Associated Press. 7. 1. 2019. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  6. ^ Echegaray, Luis Miguel (15. 5. 2019). „Key Veteran Absences Loom Over Martino's Mexico Gold Cup Squad”. Sports Illustrated. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  7. ^ Davidson, Neil (10. 4. 2019). „Canada to join group with Cuba, Martinique and Mexico at Gold Cup”. The Globe and Mail. The Canadian Press. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  8. ^ Calhoun, Damian (15. 6. 2019). „Galaxy's Uriel Antuna scores a hat trick in Mexico's dominant win over Cuba in Gold Cup”. Los Angeles Daily News. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  9. ^ Keeler, Sean (19. 6. 2019). „Mexico clinches Gold Cup quarterfinals slot with 3-1 win over Canada at Broncos Stadium”. Denver Post. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  10. ^ Reed, Steve (23. 6. 2019). „Mexico tops Martinique 3-2 to reach Gold Cup quarterfinals”. Associated Press. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  11. ^ Downie, Andrew (29. 6. 2019). „Mexico into Gold Cup semis after shootout win over Costa Rica”. Reuters. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  12. ^ Hill, Glynn A. (30. 6. 2019). „Gold Cup: Mexico defeats Costa Rica on penalty kicks”. Houston Chronicle. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  13. ^ „Haiti down Canada in historic Gold Cup upset”. ESPN. Reuters. 29. 6. 2019. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  14. ^ Marshall, John (2. 7. 2019). „Mexico outlasts Haiti 1-0 in Gold Cup semifinals”. Associated Press. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  15. ^ Marshall, Tom (3. 7. 2019). „Mexico advance to Gold Cup final but impressive Haiti show they belong”. ESPN. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  16. ^ „Gold Cup Final: Late Goal Lifts United States Past Jamaica”. The New York Times. Associated Press. 26. 7. 2017. str. B12. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  17. ^ Megargee, Steve (4. 7. 2019). „U.S. beats Jamaica 3-1 in the Gold Cup semifinal and will face Mexico in the final Sunday at Soldier Field”. Chicago Tribune. Associated Press. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  18. ^ „Long-time rivals Mexico and United States ready to clash in Gold Cup Final”. CONCACAF. 6. 7. 2019. Arhivirano iz originala 16. 01. 2021. g. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  19. ^ Draper, Kevin (26. 6. 2019). „For U.S. Men's Soccer Team, Gold Cup Offers Path Back From the Abyss”. The New York Times. str. B13. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  20. ^ Baxter, Kevin (1. 12. 2018). „U.S. Soccer gets its man in new coach Gregg Berhalter”. Los Angeles Times. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  21. ^ Creditor, Avi (26. 3. 2019). „USMNT Dealt a Better Barometer of Its Progress Under Berhalter in Chile Draw”. Sports Illustrated. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  22. ^ „US defenders John Brooks, DeAndre Yedlin to miss Gold Cup”. The Cincinnati Enquirer. Associated Press. 20. 5. 2019. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  23. ^ Giambalvo, Emily (6. 6. 2019). „Berhalter sets USMNT roster for Gold Cup, says omitting Josh Sargent was toughest call”. The Washington Post. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  24. ^ Baxter, Kevin (10. 4. 2019). „U.S. men's soccer team draws challenging group for Gold Cup tournament”. Los Angeles Times. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  25. ^ Carlisle, Jeff (10. 4. 2019). „Gold Cup: U.S. draw Trinidad & Tobago; Mexico, Canada in Group A”. ESPN. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  26. ^ Campbell, Dave (19. 6. 2019). „Newcomer Boyd gets 2 goals for US in 4-0 win over Guyana”. Star-Tribune. Associated Press. Arhivirano iz originala 08. 07. 2019. g. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  27. ^ „Gyasi Zardes hits twice as USA exact revenge against Trinidad in Gold Cup”. The Guardian. Associated Press. 22. 6. 2019. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  28. ^ McDowell, Sam (26. 6. 2019). „Jozy Altidore highlight-reel bicycle keeps United States unbeaten in Kansas City”. The Kansas City Star. Arhivirano iz originala 15. 11. 2020. g. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  29. ^ Both, Andrew (25. 6. 2019). „Curacao claim shock quarter-final berth at Gold Cup”. Reuters. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  30. ^ „U.S. men's national soccer team outplayed by Curacao, but reaches Concacaf Gold Cup semis”. USA Today. Associated Press. 30. 6. 2019. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  31. ^ Giambalvo, Emily (4. 7. 2019). „Christian Pulisic scores twice, powers USMNT into Gold Cup final”. The Washington Post. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  32. ^ „US defeats Jamaica to reach Gold Cup final against old foe Mexico”. USA Today. Associated Press. 4. 7. 2019. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  33. ^ „Soldier Field and the city of Chicago to host Mexican National Team in 2015 CONCACAF Gold Cup group round July 9” (Saopštenje). Chicago Fire FC. 16. 12. 2014. Pristupljeno 6. 7. 2019. 
  34. ^ a b Price, Khobi (4. 7. 2019). „CONCACAF opens Gold Cup Station in Union Station's Great Hall”. Chicago Sun-Times. Pristupljeno 6. 7. 2019. 
  35. ^ Mikula, Jeremy (27. 9. 2018). „Soldier Field selected to host 2019 CONCACAF Gold Cup final”. Chicago Tribune. Pristupljeno 6. 7. 2019. 
  36. ^ Boehm, Charles (27. 9. 2018). „Concacaf selects Chicago's Soldier Field to host 2019 Gold Cup final”. MLSsoccer.com. Pristupljeno 6. 7. 2019. 
  37. ^ „2019 Concacaf Gold Cup Final in Chicago's Soldier Field Sold Out” (Saopštenje). CONCACAF. 1. 7. 2019. Arhivirano iz originala 16. 01. 2021. g. Pristupljeno 6. 7. 2019. 
  38. ^ Blum, Ronald (4. 7. 2019). „The final insult: Women's World Cup final forced to compete with Copa America, CONCACAF”. The Seattle Times. Associated Press. Pristupljeno 8. 7. 2019. 
  39. ^ Smith, Rory (7. 6. 2019). „Women's Soccer's Big Moment, Big-Footed by Indifference and a 'Clerical Error'”. The New York Times. str. B7. Pristupljeno 4. 7. 2019. 
  40. ^ Giambalvo, Emily (8. 7. 2019). „Feelings were divided over U.S. soccer's shared schedule on Sunday, and so were the results”. The Washington Post. Pristupljeno 8. 7. 2019. 
  41. ^ a b v g „Mexico tops U.S. in Gold Cup final on dos Santos' winner”. National Post. Reuters. 8. 7. 2019. Pristupljeno 8. 7. 2019. 
  42. ^ a b Santaromita, Dan (7. 7. 2019). „Mexico defeats USMNT to win Gold Cup, remains atop Concacaf perch”. Pro Soccer USA. Tribune Publishing. Arhivirano iz originala 9. 7. 2019. g. Pristupljeno 8. 7. 2019. 
  43. ^ a b v Creditor, Avi (7. 7. 2019). „Mexico Beats USA on Jonathan Dos Santos's Stunner to Win Gold Cup Title”. Sports Illustrated. Pristupljeno 8. 7. 2019. 
  44. ^ a b v Carlisle, Jeff (7. 7. 2019). „Mexico delivers harsh lessons to the USMNT”. ESPN. Pristupljeno 8. 7. 2019. 
  45. ^ Straus, Brian (7. 7. 2019). „Mexico Turns Tide, Wins Gold Cup Title Again vs. Wasteful USMNT”. Sports Illustrated. 
  46. ^ Schaerlaeckens, Leander (8. 7. 2019). „Gold Cup final suggests Pulisic, McKennie are taking fiery ownership of USMNT”. Yahoo Sports. Pristupljeno 8. 7. 2019. 
  47. ^ Giambalvo, Emily (7. 7. 2019). „U.S. men miss chance at breakthrough win, fall to Mexico in Gold Cup final”. The Washington Post. Pristupljeno 8. 7. 2019. 
  48. ^ „Game Notes: Mexico v United States” (PDF). CONCACAF. 7. 7. 2019. Arhivirano iz originala (PDF) 11. 9. 2020. g. Pristupljeno 7. 7. 2019. 
  49. ^ „CONCACAF Gold Cup 2019 Regulations” (PDF). CONCACAF. 10. 4. 2019. Arhivirano (PDF) iz originala 2. 5. 2019. g. Pristupljeno 29. 4. 2019. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Финале_Конкакафовог_златног_купа_2019.&oldid=27036005”