Pređi na sadržaj

Foker D.XIII

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Foker D.XIII

Foker D.XIII[1] izgled desne strane aviona
Opšte
Namena lovački avion
Posada 1 član
Zemlja porekla  Holandija
Proizvođač Foker
Prvi let 1924.
Početak proizvodnje 1925.
Uveden u upotrebu 1925.
Povučen iz upotrebe 1938.
Status neaktivan
Prvi korisnik  Nemačka
Broj primeraka 50
Dimenzije
Dužina 7,90 m
Razmah krila 11,00 m
Visina 2,99 m
Površina krila 21,80 m²
Masa
Prazan 1180 kg
Normalna poletna 1610 kg
Pogon
Klipno-elisni motor 1 Napier Lion XI
Snaga 1 x 330 kW
Performanse
Brzina krstarenja 234 km/h
Maks. brzina na Hopt 270 km/h
Dolet 600 km
Plafon leta 8000 m
Brzina penjanja 588 m/min

Foker D.XIII (nem. Fokker D.XIII) je holandski lovački avion, u čijem je stvaranju pored Holandije učestvovala i Nemačka. Prvi let aviona je izvršen 1924. godine. [2]

Avion Foker D.XIII je bio tipičan predstavnik seskiplan aviona, to su dvokrilci kod kojih je gornje krilo znatno duže i šire od donjeg. Ovaj avion je još interesantan jer je vezan za kršenje Versajskog ugovora sa Nemačke strane.

Projektovanje i razvoj

[uredi | uredi izvor]
Motor Napier Lion XI aviona Foker D.XIII
Crtež aviona Foker D.XIII u tri projekcije
Leva strana aviona Foker D.XIII

Avion Foker D.XIII je projektovao Reinhold Platz (Rajnhold Plac) 1924. godine, na osnovu specifikacije namačke vojske. Bio je logični nastavak razvoja prethodnih aviona iz Fokerove proizvodnje D.XI i D.XII. Kao i njegovi prethodnici, bio je to konvencionalni seskiplan sa krilima ojačanim V-upornicama. Pilot je sedeo u otvorenom kokpitu, a stajni trap je bio klasičnog tipa. Krila su bila drvena, jednodelna i obložena šperpločom, a trup je bio od zavarenih čeličnih cevi obložen platnom. Od prethodna dva modela, razlikovao se značajno poboljšanom aerodinamikom i pojačanim motorom. Novi motor je bio Napier Lion (Napier Lion) od 450 KS (330 kW).

Prvi put je poleteo 12. septembra 1924. a proizveden je u Fokerovoj fabrici u Amsterdamu. Projektovan kao lovac, bio je opremljen sa dva sinhronizovana mitraljeza 7,92 mm LMG 08/15 Spandau.

Prototip opremljen motorom Napier Lion od 570 KS za testiranje, Fokker D.XIII je uspeo da dostigne brzinu od 270 km/h, što ga čini, u to vreme, jednim od najbržih lovaca na svetu.

Tehnički opis

[uredi | uredi izvor]

Trup mu je pravougaonog poprečnog preseka. Noseća konstrukcija trupa je bila napravljena od zavarenih tankozidih čeličnih cevi visoke čvrstoće. Ramovi su iza pilotske kabine pa do kraja repa bili ukrućeni žičanim španerima a od motora pa zaključno sa pilotskom kabinom ova ukrućenja su bila izvedena od čeličnih cevi. Prednji deo, iza motora je bio obložen aluminijumskim limom a ostali deo trupa je bio oblepljen impregniranim platnom. Nosač motora je bio od zavarenih čeličnih cevi. Pilot je sedeo u otvorenom kokpitu[3]. Preglednost iz pilotske kabine je bila dobra jer je motor dobro uklopljen u konturu aviona.

Pogonska grupa: Avion je bio opremljen 12-to cilindričnim tečnošću hlađenim linijskim motorom W rasporeda cilindara, Napier Lion XI snage 450 KS(330 kW). Na vratilu motora je bila pričvršćena dvokraka, vučna, od laminiranog drveta napravljena elisa, nepromenljivog koraka. Motor je obložen limenom kapotažom kroz koji sa leve strane prolazi red (četiri) izduvnih cevi motora a sa desne strane izlaze dva reda (dva puta po četiri) izduvnih cevi. Hladnjak za tečnost se nalazi iza motora a rashladne ćelije mu se vide sa obe strane trupa aviona. Hladnjak za ulje se nalazi ispod trupa aviona.

Krila: Avion "Foker D.XIII" je bio dvokrilac ali ne klasičan. Krila su mu bila trapezastog oblika sa polukružnim krajevima, gornje krilo je imalo veći razmah od donjeg i bilo je pomereno ka kljunu aviona. Gornje krilo je bilo izvedeno kao kod aviona visokokrilca (parasol), izdignuto na baldahin i poduprto upornicama V oblika čiji su spojeni krajevi podupirali ramenjače krila a razdvojeni se oslanjali na trup aviona. Konstrukcija krila je bila od drveta a obloga je od šperploče. Krilo je napravljeno kao jedna celina. Na sredini baldahina, između dve ramenjače smeštena su tri rezervoara za gorivo napravljena od duraluminijuma. Na napadnoj ivici gornjeg krila na baldahinu je smešten rezervoar za rashladnu tečnost motora koji je istovremeno i ekspanziona posuda. Od tog rezervoara vode dve cevi do rashladnog sistema motora. Gornje krilo je debelog profila. Najdeblje je na sredini a tanji se prema krajevima. Eleroni se nalaze samo na gornjem krilu. Konstrukcija elerona je cevasti čelični okvir i čelične cevi kao rebra, obloga je od platna. Upravljanje eleronima je pomoću sajli za upravljanje. Donje krilo je bilo znatno kraće i uže od gornjeg, bilo je konzolno (samonoseće), drvene konstrukcije sa dve ramenjače a obloženo drvenom lepenkom. Gornje i donje krila su bila spojena upornicama od čeličnih cevi u obliku latiničnog slova V[3].

Repne površine kod ovog aviona se sastoje od horizontalnih i vertikalnog stabilizatora, kormila pravca i dva kormila visine. Svi ovi ovi elementi su napravljeni kao cevasti čelični ram sa šupljim rebrima i platnenom oblogom. Vertikalno kormilo je postavljeno na kraju repa a kormila visine su pričvršćena za horizontalne stabilizatore koji su pričvršćeni za gornju ivicu trupa a čeličnim V-upornicama se oslanjaju na donju ivicu trupa. Sva kormila su čeličnim sajlama direktno vezana za upravljački sistem aviona[3].

Stajni organ je bio klasičan, napravljen kao čelična konstrukcija od zavarenih tankozidih cevi sa fiksnom osovinom. Točkovi su bili dimenzija Ø 690 mm x 83 mm. Amortizacija je bila pomoću gumenih kaiševa a na repnom delu se nalazila elastična drvena drljača[3]. U zimskim uslovima umesto točkova na stajni trap su se montirale skije. Skija je montirana takođe i na elastičnu drljaču ispod repa aviona.

Naoružanje

[uredi | uredi izvor]

Avion je bio naoružan sa dva sinhronizovana mitraljeza koji su se nalazila ispred pilota na gornjoj strani trupa i pucala su kroz obrtno polje elise. Mitraljezi su se nalazili u haptičkom polju pilota tako da je mogao da interveniše u slučaju zastoja u paljbi, što u to vreme nije bio redak slučaj.

Naoružanje aviona: Foker D.XIII
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 2 x LMG 08/15 Spandau
Broj metaka 500 po mitraljezu
Kalibar 7,92 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Klasične avio bombe 6*
Ukupna masa 10 kg
Broj tačaka za podvešavanje 6
Raketno naoružanje (rakete)


*Od 1931. godine, neki od aviona Foker D.XIII (koji su bili u centru za obuku u Lipecku SSSR) su bili opremljeni podvesnim nosačima sa mehanizmima za oslobađanje za šest bombi od 10 kg i za obuku kao lovci-bombarderi[4]

Verzije

[uredi | uredi izvor]
  • D.XIII - prototip - platforma za testiranje motora Napier Lion snage 570 KS, Lorraine-Dietrich i Hispano-Suiza (napravljen 1 kom.)
  • D.XIII - serijski model opremljen motorom Napier Lion XI snage 450 KS(330 kW) (napravljeno 52 kom.)

Operativno korišćenje

[uredi | uredi izvor]
Avioni Foker D.XIII u Lipecku SSSR

Pilot inženjer Bertus Grasé (Bertus Grase) je iskoristio priliku da sa jednim od prvih aviona iz serije 16. jula 1925, postavi četiri nova svetska brzinska rekorda:

  1. rekord sa opterećnjem od 500 kg (265,7 km/h),
  2. rekord sa opterećnjem od 500 kg na udaljenosti od 200 km (264,2 km/h),
  3. rekord sa opterećnjem od 250 kg (265,7 km/h),
  4. rekord sa opterećnjem od 250 kg na udaljenosti od 200 km (264,2 km/h).

Ukupno je proizvedeno 53 aviona ovog modela od toga: 1 prototip, 2 za Sovjetsko vazduhoplovstvo i 50 aviona koji su korišćeni od 1925. godine u tajnoj nemačkoj vazduhoplovnoj bazi u Sovjetskom Lipecku za obuku nemačkih, a kasnije i sovjetskih pilota borbenih aviona. Kada je baza zatvorena 18. avgusta 1933. godine, Crvena armija je dobila preostalih oko 30 primeraka. Ovi avioni već tada se nisu mogli koristiti kao lovci ali zato su za prelaznu obuku pilota lovaca bili veoma dobri. U Nemačku je prebačen samo jedan D.XIII. U Lipecku je obučeno oko 200 pilota koji su kasnije postali instruktori pri formiranju Luftvafe, testirano je 20 prototipova novih nemačkih borbenih aviona i ispitani novi taktički postupci vazdušne borbe[5].

Tri aviona Foker D.XIII su učestvovala u Španskom građanskom ratu, bila su u sastavu Frankovog ratnog vazduhoplovstva.

Sačuvani primerci aviona

[uredi | uredi izvor]

Nije sačuvan nijedan primetak ovog aviona.

Zemlje koje su koristile avion

[uredi | uredi izvor]

Vidi još

[uredi | uredi izvor]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. ISBN 3-89350-693-4. 
  2. ^ „Fokker D.XIII” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Pristupljeno 16. jul 2010. 
  3. ^ a b v g D. Lučić: Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana, Biblioteka „Vazduhoplovnog Glasnika“, Novi Sad, 1936,
  4. ^ E. R. Hooton, Phoenix triumphant : the rise and rise of the Luftwaffe, London, Brockhampton Press, 1999, 320 p. ISBN 9781860199646
  5. ^ Janić, Čedomir (2003.),Vek avijacije - [ilustrovana hronologija], Beočin: Efekt 1, ISBN 86-84905-00-8

Literatura

[uredi | uredi izvor]
  • Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. ISBN 3-89350-693-4. 
  • Stützer H., Die Deutschen Militärflugzeuge 1919-1934 , E.S.Mitter&Sohn, Herford. 1994. ISBN 978-3-89350-693-4.
  • E. R. Hooton, Phoenix triumphant : the rise and rise of the Luftwaffe, London, Brockhampton Press, 1999, 320 p. ISBN 9781860199646
  • Janić, Čedomir (2003.),Vek avijacije - [ilustrovana hronologija], Beočin: Efekt 1, ISBN 86-84905-00-8
  • D. Lučić: Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana, Biblioteka „Vazduhoplovnog Glasnika“, Novi Sad, 1936,
  • Rendulić, Zlatko (2014). Lovačka avijacija 1914-1945. (na jeziku: (jezik: srpski)). Valjevo: Teovid. ISBN 978-86-83395-36-1. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
Foker D.XIII na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фокер_D.XIII&oldid=27890542”