Forsiranje ušća Misisipija

Forsiranje ulaza u Misisipi
Deo Američkog građanskog rata
Napad flote Unije, 24. aprila 1862: Fort Džekson je levo, a Fort Filip je prikazan desno.
Vreme 24. april 1862. Mesto Nju Orleans, SAD Ishod Pobeda Unije, Nju Orleans se predao bez borbe posle bitke.
Sukobljene strane
SAD	Konfederativne Američke Države
Komandanti i vođe
komodor Dejvid Feregat general Bendžamin Batler	komodor Džon Mičel
Jačina
ukupno 48 brodova sa 154 topa 6 korveta 9 topovnjačaa 20 plovećih baterija	2 tvrđave sa 128 topova ukupno 18 brodova sa 39 topova 11 topovnjača
Žrtve i gubici
1 brod, 37 poginulih i 147 ranjenih	10 brodova, utvrđenja jako oštećena

Forsiranje ulaza u Misisipi (engl. Battle of Forts Jackson and St. Philip), 24. aprila 1862, bilo je jedna od odlučujućih pomorskih bitaka u Američkom građanskom ratu. Nju Orleans, najveća luka Konfederacije, predao se bez borbe nekoliko dana kasnije.

Pozadina

Posle poraza snaga Konfederacije u bici kod Šajloa, snage Severa su nastojale da što pre ovladaju tokom Misisipija do ušća u more i time odvoje bogate zapadne države Juga od ratnog područja na istoku. Nju Orleans, na ušću Misisipija, nije bio utvrđen, ali su 80 milja nizvodno (18 milja od ušća) ulaz u Misisipi zatvarala jaka utvrđenja Fort Džekson (engl. Fort Jackson) i Fort Filip (engl. Fort St. Philip) sa ukupno 128 topova u zaklonima i posadom od oko 1.500 ljudi. Kod Fort Džeksona je prolaz bio zaprečen lancima rastegnutim preko korita reke: od desne strane na usidrenim splavovima, a od leve na usidrenim hulkovima (brodovi kasarne). Na donjem toku Misisipija Jug je imao pod komodorom Mičelom (engl. John Mitchell) flotilu od 18 brodova (39 topova) i više brandera.

Forsiranje ulaza u Misisipi povereno je komodoru Dejvidu Feragatu, sa flotilom od 48 ratnih brodova (od toga 6 korveta i 9 topovnjača) sa ukupno 154 topa i u sadejstvu sa kopnenim snagama generala Batlera (engl. Benjamin Butler). Feregat je 18. marta, neometan od protivnika, počeo da prebacuje brodove u Misisipi, prvo plovne baterije (flotila od 20 škuna) naoružane merzerima pod komandom Dejvida Portera (engl. David Porter), a zatim postepeno i velike brodove.

Bitka

Počev od 16. aprila, plovne baterije Severa otvorile su vatru na južnjačka utvrđenja sa zaklonjenih položaja na sidrištu, ali nisu postigle značajniji uspeh. Mada je utrošeno mnogo municije, Feragat nije odustao od forsiranja prolaza između utvrđenja. Prodor kroz prepreku počeo je noću 24. aprila sa tri kolone brodova i to, pošto je prethodno jedna topovnjača pod zaštitom mraka naletela svom snagom na prepreku i presekla lanac između dva hulka.

Prva kolona prošla je prepreku po mesečini u 3 časa i 30 minuta; prodor su poržavale plovne baterije vatrom svojih topova. Brodovi su osmotreni i žestoko napadnuti iz svih topova tek kad se čelni brod nalazio između utvrđenja. Istovremeno je 11 topovnjača Juga pokušalo da izvrši napade kljunom, pa je došlo do borbe u mešavini. Druga, centralna kolona sa Feragatom na čelu, uspela je da pod zaštitom barutnog dima proće kroz prepreku neoštećena, dok je treća kolona, zbog jake vatre s utvrđenja, samo delimično u tome uspela.

Posledice

Sever je izgubio 1 brod i imao 37 poginulih i 147 ranjenih. Jug je izgubio 10 brodova, a 4 su se povukla u zaštitni pojas utvrđenja; utvrđenja su bila jako oštećena, a gubici u ljudstvu osetni. Neutvrđeni Nju Orleans predao se generalu Batleru bez borbe 1. maja, i ostao je pod okupacijom Unije do kraja rata. Ipak, zbog nemogućnosti da dobije pojačanja, Feragat nije mogao da uspostavi kontrolu nad srednjim tokom reke Misisipi do kraja 1862.

Literatura

• Gažević, Nikola (1972). Vojna enciklopedija (knjiga 5). Beograd: Vojnoizdavački zavod.