Мисисипи (река)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Мисисипи
Оджибве: Misi-ziibi[1]
Дакота: Mníšošethąka[2]
Мијами: Mihsi-siipiiwi[3]
Чејени: Ma'xeé'ometāā'e[4]
Кајова: Xósáu[5]
Арапахо: Beesniicie[6]
Пауни: Kickaátit[7]
Mississippi River - New Orleans.jpg
Доњи ток Мисисипија у Њу Орлеансу
Mississippiriver-new-01.png
Басен Мисисипија
Опште информације
Дужина 3.544 km
Басен 3.270.000 km2
Пр. проток 18.400[8][9] m3s
Водоток
Извор Језеро Итаска[10]
Коор. извора 47°14′22″N 95°12′29″W / 47.23944° СГШ; 95.20806° ЗГД / 47.23944; -95.20806
В. извора 450 m
Ушће Мексички залив
Коор. ушћа 29°09′04″N 89°15′12″W / 29.15111° СГШ; 89.25333° ЗГД / 29.15111; -89.25333
Географске карактеристике
Држава/е  САД
Извор Мисисипија у језеру Итаска.
Делта Мисисипија, сателитски снимак

Мисисипи (енгл. Mississippi) је река у централном и југоисточном делу САД. Дугачка је 2.320 mi (3.730 km)[11], а од извора њене притоке реке Мисури 5.969 km. Мисисипи је најдужа река Северне Америке, а са Мисуријем је четврта по дужини у свету (после Амазона, Нила и Јангцекјанга). Протиче кроз америчке савезне државе Минесота, Висконсин, Ајова, Илиноис, Мисури, Кентаки, Тенеси, Арканзас, Мисисипи и Луизијана.[12][13] Мисисипи је главна река другог по величини дренажног система на Северно Америчком континенту, док је највећи дренажни систем Залива Хадсон.[14][11] Река у потпуности тече у Сједињеним Државама (мада њен дренажни слив досеже у Канаду). Са својим многобројним притокама, Мисисипијев слив дренира потпуно или делом 31 државе САДs и две Канадске провинције између Стеновитих планина и Апалачких планина. Површина слива Мисисипија износи око 3.275.000 милиона km². Плован је на дужини од око 3.130 km, а његов извор је 1832. године открио Хенри Скулкрафт.

За почетак реке узима се место где она истиче из језера Итаска у северном делу савезне државе Минесота. Из језера истиче на надморској висини од 450 метара. Мисисипи се улива у Мексички залив преко делте која има три главна рукавца и неколико мањих. На реци се јавља висок водостај у пролеће, када се топи снег, као и лети када на овом простору падају обилне кише. Пошто су шуме које су се налазиле око реке уништене, сада се река често излива и причињава велику материјалну штету. Највећа поплава је била 1927. године. Важнија притоке са леве стране је Охајо, а са десне стране Мисури, Арканзас и Црвена река Југа.

Амерички староседеоци су дуго живели дуж реке Мисисипи и њених притока. Већина њих су били ловаци-сакупљачи, али су неки, као што су градитељи насипа, формирали плодна пољопривредна друштва. Долазак Европљана у 16. веку променио је изворни начин живота, како су први истраживачи, а затим насељеници, у све већим бројевима пристизали.[15] Река је прво служила као баријера, формирајући границе за Вицекраљевство Нова Шпанија, Нову Француску, и ране Сједињене Државе, а затим као витална транспортациона артерија и комуникациона веза. У 19. веку, током доба високе заступљености идеологије манифестне судбине, Мисисипи и неколико западних притока, а пре свега Мисури, формирали су путеве за западну експанзију Сједињених Држава.

Формирана од дебелих слојева рекчних силтних наноса, област око Мисисипија су међу најплоднијим пољопривредним регионима у САД, што је довело до ере спратних речних пароброда. Током Америчког грађанског рата, заузимање Мисисипија од стране снага Уније је означило прекретну тачку ка победи због важности реке као као трговачке и транспортне руте, не само за Конфедерацију. Због знатног раста градова и великих бродова и баржи који су заменили речне бродове, током првих декада 20. века дошло је до спровођења масивних инжењерских подухвата као што су насипи, преводнице и бране, који су често рађени у комбинацији.

Од почетка савременог развоја слива, Мисисипи је такође видео свој удео загађења и проблема животне средине - најважније велике количине пољопривредног отицања, што је довело до настанка мртве зоне Мексичког залива у близини ушћа реке. Последњих година, река је показала стабилан помак ка каналу реке Атчафалаја у ушћу; промена курса би била економска катастрофа за луку града Њу Орлеанс.

Име и значај[уреди]

Сама реч потиче од Messipi, француске верзије Анишинабског (Ojibwe или Algonquin) имена река, Misi-ziibi (Велика река). У индијанском Алгонкинком језику назив реке значи и очињска река.

У 18. веку, река је била примарна западна граница младих Сједињених Држава, и од ширења земље на запад, река Мисисипи је широко попримила статус погодне мада приближне линија раздвајања између источних, јужних и средњозападних Сједињених Држава, и западних Сједињених Држава. То је илустровано Капијом запада у Сент Луису и фразом „транс-Мисисиппи” која се користи у имену изложбе Транс-Мисисипи.

Уобичајено је да се квалификују регионални суперлативни оријентири у односу на њу, као што је „највиши врх источно од Мисисипија[16] или „најстарији град западно од Мисисипија”.[17] FCC такође користи реку као раздеону линију за радиодифузионе позивне ознаке, који почињу са W за исток и K за запад, мешајући их заједно у медијском тржишту дуж реке.

Географија[уреди]

Извор реке[уреди]

Мисисипи је река која настаје отицањем из језера, те нема извор у класичном смислу те речи. Језеро Итаска из којег одливањем настаје река Мисисипи налази се у америчкој држави Минесоти.[18] Језеро се налази на око 450 метара надморске висине. Данас је подручје језера из којег отиче река заштићено као државни парк природе.

Ток и слив реке[уреди]

Река Мисисипи генерално говорећи тече од севера ка југу Сједињених Држава. Ток реке се географски дели на горњи ток Мисисипија (од извора па до ушћа риеке Охајо у Мисисипи),[19] и доњи ток Мисисипија (од ушћа реке Охајо до делта Мисисипија).[20] Мисисипи има велики број већих и мањих притока. Сама река скоро да физички у потпуности дели Седињене Државе на два дела, источни и западни. Подручја којима река протиче, данас су углавном густо насељена. Зато не чуди чињеница да постоји велики број мостова преко ове реке. Многи од њих су опевани у песмама или описани у литератури док су неки постали и симболи насеља или држава у којима се налазе. Сливно подручје Мисисипија обухвата скоро цели простор између Америчких кордиљера и Апалачког горја те између великих језера и Мексичког заљева. Само мањи до овог подручја припада сливу великих језера на северу или реци Рио Гранде на југу.

Ушће реке[уреди]

Мисисипи се улива у Мексички залив неких 160 km јужно од града Њу Орлеанса. Време задржавања воде у реци из језера Итаска до Мексичког залива је типично око 90 дана.[21] Пошто су воде реке током многих векова нанеле доста материјала (шљунка, песка, земље, камена) до ушћа, река је на самоме ушћу створила мноштво корита, мањих или већих токова и мочвара. С временом је дошло до претње да ријека у потпуности промени ток између града Њу Орлеанс и ушћа у океан. Да би спријечили крајње остварење овог природног феномена, а тиме и велику природну катастрофу, власти и људи с ових простора су радили на дуготрајном и тешком пројекту поновног укорићења реке. То је рађено углавном продубљавањем главног корита као и дизањем комплексног низа насипа око главног и низа мањих корита.[22][23][24] Интересантна је и чињеница да се на ушћу, тзв. делти Мисисипија неслана вода реке не меша одмах у већој количини са сланом водом океана већ бива ношена голфском океанском струјом око полуострва и државе Флориде пре него се у потпуности помеша с океанском водом.

Историја[уреди]

Први Европљани који су видели ову реку били су шпански конквистадори. Они су до ње дошли 8. маја 1541, а њихов вођа Хернандо Де Сото, који је реци тад дао име Рио де Еспириту Санто (река духа светог). Касније, у 17-том веку, су у ова подручја стигли Француски истраживачи који ће на основу индијанског назива за мањи део реке у близини језера Итаска, целом речном току дати име Мисисипи. То су били Луј Жолијет и Жак Маркет.

Године 1682. Кавалијери и де Тонти су заузели цели слив Мисисипија за Француску круну називајући Мисисипи реком Колберт по Жану Баптисту Колберту тадашњем француском министру финанција и утемељитељу француске краљевске морнарице, а подручја око реке Мисисипи Луизијаном (енгл. Louisiana) по тадашњем француском краљу Лују XIV. Grad Њу Орлеанс (енгл. New Orleans) су утемељили Французи 1718. Након француског губитка свих подручја на северноамеричком континенту река Мисисипи је постала границом између Британског и Шпанског краљевства. Британци су контролирали територију источно од Мисисипија, а Шпанци територију западно од реке. Уговором из 1800, Луизијана из шпанског власништва накратко долази у посед Француске. Сједињене Америчке Државе су купиле Луизијану од Француске 1803. године. Земљу западно од Мисисипија су узели од шпанског краљевства у серији ратних сукоба. Хенри Скулкрафт 1832. открива извор реке.

Почетком деветнаестог века на реци се јављају први пароброди. Они ће доминирати овом реком током целог деветнаестог века.

Осим економског и транспортног значаја за целу Америку, ови бродови су оставили трага и у америчкој књижевности и музици. У то време често су се дешавале утрке пароброда. Један од тих бродова је био и легендарни пароброд Њу Орлеанс који је уједно био и први пароброд који је препловио свеукупан бродоплован ток реке Мисисипи. У америчко-британском рату из 1812-те одиграла се је и битка код Њу Орлеанса из које су Американци изашли као победници. У близини реке код града Виксбурга десила се је и битка између Севера и Југа у Америчком грађанском рату. Град Чикаго је почетком 20-тог века каналом био повезан са реком Мисисипи (путем реке Илиноис). Тиме је канализација Чикага уместо у језеро Мичиген била преусмјерена у Мисисипи. Крајем деветнаестог као и у двадесетом веку изграђен је велики број мостова преко реке.

Данас многи од њих представљају туристичку атракцију. На овој реци је Ралф Самуелсон 1922. године измислио и усавршио скијање на води.

Важнији градови[уреди]

Референце[уреди]

  1. decolonialatlas (12. 1. 2015). „The Headwaters of the Mississippi River in Ojibwe”. Приступљено 19. 8. 2016. 
  2. AISRI Dictionary Database Search
  3. „Myaamia Dictionary Search”. Приступљено 19. 8. 2016. 
  4. „English – Cheyenne”. Приступљено 19. 8. 2016. 
  5. „English – Kiowa”. Приступљено 19. 8. 2016. 
  6. XML File of Arapaho Place Names
  7. Southband Pawnee Dictionary
  8. Kammerer, J.C. (мај 1990). „Largest Rivers in the United States”. U.S. Geological Survey. Приступљено 22. 2. 2011. 
  9. Median of the 14,610 daily streamflows recorded by the USGS for the period 1967–2006.
  10. The United States Geological Survey recognizes two contrasting definitions of a river's source.USGS.gov By the stricter definition, the Mississippi would share its source with its longest tributary, the Missouri, at Brower's Spring in Montana. The other definition acknowledges "somewhat arbitrary decisions" and places the Mississippi's source at Lake Itasca, which is publicly accepted as the source,USGS.gov and which had been identified as such by Brower himself.MT.gov
  11. 11,0 11,1 „Lengths of the major rivers”. United States Geological Survey. Архивирано из оригинала на датум 5. 3. 2009. Приступљено 14. 3. 2009. 
  12. „United States Geography: Rivers”. www.ducksters.com (на језику: енглески). Приступљено 30. 6. 2017. 
  13. „The 10 States That Border the Mississippi”. ThoughtCo. Приступљено 30. 6. 2017. 
  14. United States Geological Survey Hydrological Unit Code: 08-09-01-00- Lower Mississippi-New Orleans Watershed
  15. „Mississippi (river US) facts, information, pictures | Encyclopedia.com articles about Mississippi (river US)”. www.encyclopedia.com (на језику: енглески). Приступљено 30. 6. 2017. 
  16. Ethan Shaw. „The 10 Tallest Mountains East of the Mississippi”. Приступљено 1. 3. 2015. 
  17. „New Madrid – 220+ Years Old and Counting”. Приступљено 1. 3. 2015. 
  18. Upham, Warren. „Minnesota Place Names: A Geographical Encyclopedia”. Minnesota Historical Society. Приступљено 14. 8. 2007. 
  19. „Upper St. Anthony Falls Lock Closure”. US Army Corps of Engineers. 2015. Архивирано из оригинала на датум 10. 6. 2015. 
  20. van der Leeden, Frits; Troise, Fred L.; David Keith Todd (1990). The Water Encyclopedia (2nd изд.). Chelsea, Michigan: Lewis Publishers. стр. 126. ISBN 978-0-87371-120-3. 
  21. „General Information about the Mississippi River”. Mississippi National River and Recreation Area. National Park Service. 2004. Архивирано из оригинала на датум 13. 6. 2006. Приступљено 15. 7. 2006. 
  22. McPhee, John (23. 2. 1987). „The Control of Nature: Atchafalaya”. The New Yorker. Приступљено 12. 5. 2011.  Republished in McPhee, John (1989). The Control of Nature. Farrar, Straus and Giroux. стр. 272. ISBN 978-0-374-12890-6. 
  23. Angert, Joe and Isaac. „Old River Control”. The Mighty Mississippi River. Архивирано из оригинала на датум 15. 5. 2009. Приступљено 12. 5. 2011.  Includes map and pictures.
  24. Kemp, Katherine (6. 1. 2000). „The Mississippi Levee System and the Old River Control Structure”. 

Литература[уреди]

Литература[уреди]

  • van der Leeden, Frits; Troise, Fred L.; David Keith Todd (1990). The Water Encyclopedia (2nd изд.). Chelsea, Michigan: Lewis Publishers. стр. 126. ISBN 978-0-87371-120-3. 
  • Мала енциклопедија Просвета - Општа енциклопедија (М-Ш). Београд: Издавачко предузеће „Просвета“. 1959. 
  • Ambrose, Stephen. The Mississippi and the Making of a Nation: From the Louisiana Purchase to Today (National Geographical Society, 2002) heavily illustrated
  • Anfinson, John O.; Madigan, Thomas; Forsberg, Drew M.; Nunnally, Patrick (2003). The River of History: A Historic Resources Study of the Mississippi National River and Recreation Area. St. Paul, MN: U.S. Army Corps of Engineers, St. Paul District. OCLC 53911450. 
  • Anfinson, John Ogden. Commerce and conservation on the Upper Mississippi River (US Army Corps of Engineers, St. Paul District, 1994)
  • Bartlett, Richard A. (1984). Rolling rivers: an encyclopedia of America's rivers. New York: McGraw-Hill. ISBN 978-0-07-003910-0. OCLC 10807295. 
  • Botkin, Benjamin Albert. A Treasury of Mississippi River folklore: stories, ballads & traditions of the mid-American river country (1984).
  • Carlander, Harriet Bell. A history of fish and fishing in the upper Mississippi River (PhD Diss. Iowa State College, 1954) online (PDF)
  • Daniel, Pete. Deep'n as it come: The 1927 Mississippi River flood (University of Arkansas Press, 1977)
  • Fremling, Calvin R. Immortal river: the Upper Mississippi in ancient and modern times (U. of Wisconsin Press, 2005), popular history
  • Milner, George R. "The late prehistoric Cahokia cultural system of the Mississippi River valley: Foundations, florescence, and fragmentation." Journal of World Prehistory (1990) 4#1 pp: 1–43.
  • Morris, Christopher. The Big Muddy: An Environmental History of the Mississippi and Its Peoples From Hernando de Soto to Hurricane Katrina (Oxford University Press; 2012) 300 pages; links drought, disease, and flooding to the impact of centuries of increasingly intense human manipulation of the river.
  • Penn, James R. (2001). Rivers of the world: a social, geographical, and environmental sourcebook. Santa Barbara, Calif.: ABC-CLIO. ISBN 978-1-57607-042-0. OCLC 260075679. 
  • Smith, Thomas Ruys (2007). River of dreams: imagining the Mississippi before Mark Twain. Baton Rouge: Louisiana State University Press. ISBN 978-0-8071-3233-3. OCLC 182615621. 
  • Scott, Quinta (2010). The Mississippi: A Visual Biography. Columbia, Missouri: University of Missouri Press. ISBN 978-0-8262-1840-7. OCLC 277196207. 
  • Pasquier, Michael (2013). Gods of the Mississippi. Bloomington: Indiana University Press. ISBN 978-0-2530-0806-0. 

Спољашње везе[уреди]