Франкенштајн (film iz 1910)

Frankenštajn
Naslovna strana filmskog kataloga Edison Kinetogram iz 1910. godine, koja uključuje prvu filmsku adaptaciju Frankenštajna Meri Šeli.
Izvorni naslov	Frankenstein
Režija	Dž. Sirl Douli
Scenario	Dž. Sirl Douli
Producent	Tomas Edison
Temelji se na	Frankenštajn ili moderni Prometej (Meri Šeli)
Glavne uloge	Ogastus Filips Čarls Ogl Meri Fuler
Direktor fotografije	Džejms Vajt
Producentska kuća	Edison Manufacturing Company
Distributer	Edison Manufacturing Company
Godina	1910.
Trajanje	16 minuta
Zemlja	SAD
Jezik	nemi (engleski titlovi)
IMDb veza

Frankenštajn (engl. Frankenstein) je američki kratki nemi horor film iz 1910. godine, režisera i scenariste Dž. Sirla Doulija, zasnovan na romanu Frankenštajn ili moderni Prometej Meri Šeli. Film se smatra prvom adaptacijom Šelinog dela, a producirao ga je Tomas Edison. Mala glumačka ekipa, koja nije potpisana na preživelim kopijama iz 1910. godine, uključuje Ogastusa Filipsa, Čarlsa Ogla i Meri Fuler.

Radnja

Film u trajanju od 12 minuta

Opisan kao „liberalna adaptacija čuvene priče gospođe Šeli”, film prikazuje mladog Frankenštajna (njegovo ime u knjizi, Viktor, nije pomenuto u filmu) koji otkriva „misteriju života” nakon dve godine na univerzitetu. On daje život stvorenju napravljenim mešanjem različitih hemikalija, a čudovište prati Frankenštajna nazad do kuće njegovih roditelja. Zaključak, potpuno drugačiji od knjige Meri Šeli, pokazuje kako stvorenje nestaje nakon što je ugledalo sopstveni odraz u ogledalu, a da nije ubilo Viktorovog mlađeg brata ili njegovu verenicu Elizabet, kao što se dogodilo u romanu.

Opis radnje filma u izdanju studijskog časopisa Edison Kinetogram iz 1910. godine daje značajne detalje o ovoj ekranizaciji:

Frankenštajn, mladi student, viđen je kako se oprašta od svoje dragane i oca, dok odlazi od kuće da bi upisao koledž, gde će studirati nauke. Ubrzo po dolasku na koledž, on postaje zaokupljen misterijama života i smrti do te mere da zaboravlja praktično sve ostalo. Njegova velika ambicija je da stvori ljudsko biće i konačno jedne noći njegov ovaj san se ostvaruje. Uveren je da je pronašao način da stvori najsavršenije ljudsko biće koje je svet ikada video. Vidimo kako njegov eksperiment počinje i razvija se. Formiranje užasnog čudovišta iz užarenih hemikalija ogromnog kotla u Frankenštajnovoj laboratoriji je verovatno najčudnija, mistifikujuća i najfascinantnija scena ikada prikazana na filmu. Na Frankenštajnov užas, umesto da stvori čudo fizičke lepote i gracioznosti, pred njegovim očima i pred publikom se otkriva užasno, jezivo, odvratno čudovište. Kada shvati šta je uradio, Frankenštajn odjuri iz sobe, a izobličeno čudovište ga posmatra kroz zavese njegovog kreveta. On pada u nesvest na pod, gde ga pronalazi njegov sluga, koji ga oporavlja.

Posle nekoliko nedelja bolesti, vraća se kući kao slomljen i umoran čovek, ali, pod brigom oca i dragane, vraća zdravlje i snagu i počinje da gleda manje morbidno na život. Drugim rečima, priča filma otkriva činjenicu da je stvaranje čudovišta bilo moguće samo zato što je Frankenštajn dozvolio da njegov normalan um nadvladaju zle i neprirodne misli. Njegov venčanje će se uskoro održati. Ali jedne večeri, dok sedi u svojoj biblioteci, ima priliku da pogleda u ogledalo ispred sebe i ugleda odraz čudovišta koje je upravo otvorilo vrata njegove sobe. Obuzima ga sav užas prošlosti i, bojeći se da njegova draga ne sazna istinu, poručuje čudovištu da se sakrije iza zavese dok žurno navodi svoju verenicu, koja tada ulazi, da ostane samo na trenutak. Zatim sledi snažna, dramatična scena. Čudovište, koje prati svog tvorca sa predanošću psa, ludo je ljubomorno na bilo koga drugog. On iz Frankenštajnovog kaputa otima ružu koju mu je poklonila njegova draga i u borbi baci Frankenštajna na pod, tu čudovište podiže pogled i prvi put se suočava sa sopstvenim odrazom u ogledalu. Užasnut sopstvenim odrazom, on beži u strahu iz sobe. Ne mogavši, međutim, da živi odvojeno od svog tvorca, on ponovo dolazi u kuću prve bračne noći i, tražeći uzrok svoje ljubomore, odlazi u nevestinu sobu. Frankenštajn koji ulazi u glavnu prostoriju čuje vrisak užasa, koji je trenutak potom praćen njegovom nevestom koja je utrčala i pala u nesvest pred njegove noge.

Ovde dolazi poenta koju smo pokušali da istaknemo, a to je: kada Frankenštajnova ljubav prema njegovoj nevesti dobije punu snagu i oslobođenje od nečistoće, to će imati takav efekat na njegov um da čudovište neće moći da postoji. Ova teorija je jasno demonstrirana u sledećoj i završnoj sceni, koja verovatno nikada nije bila nadmašena ni u čemu prikazanom na filmskom platnu. Čudovište, slomljeno neuspelim pokušajima da bude sa svojim tvorcem, ulazi u sobu, staje pred veliko ogledalo i molećivo ispruži ruke. Postepeno, pravo čudovište nestaje, ostavljajući samo odraz u ogledalu. Trenutak kasnije ulazi i sam Frankenštajn. Dok stoji direktno ispred ogledala, zadivljeni smo kada vidimo reflektovanu sliku čudovišta umesto Frankenštajnove. Postepeno, međutim, pod dejstvom ljubavi i njegove bolje prirode, lik čudovišta bledi i Frankenštajn vidi sebe u svojoj mladoj muškosti u ogledalu. Njegova nevesta mu se pridružuje, a film se završava njihovim zagrljajem, a Frankenštajnov um je sada oslobođen užasa i težine pod kojima je toliko dugo radio.

Uloge

Glumac	Uloga
Ogastus Filips	Frankenštajn
Čarls Ogl	čudovište
Meri Fuler	Elizabet

Spoljašnje veze

• Frankenštajn na sajtu IMDb (jezik: engleski)