Fransoa Anri de Monmorensi, vojvoda od Luksemburga

Fransoa Anri de Monmorensi
Fransoa Anri de Monmorensi
Lični podaci
Datum rođenja	(1628-01-08)8. januar 1628.
Mesto rođenja	Pariz, Francuska
Datum smrti	4. januar 1695.(1695-01-04) (66 god.)
Mesto smrti	Versaj, Francuska

Fransoa Anri de Monmorensi, vojvoda od Luksemburga (franc. François-Henri de Montmorency-Bouteville) zvan de Luksemburg ili maršal Luksemburg (8. januar 1628 — 4. januar 1695) je bio francuski general, maršal Francuske i čuven kao prijatelj i naslednik velikog Kondea.

Rane godine

Vojvoda od Luksemburga je rođen u Parizu. Otac mu je bio grof od Morensija-Butvila, a šest meseci pre njegova rođenja otac mu je ubijen nakon učestvovanja u dvoboju sa markizom Bevronom. Tetka Šarlota Monmorensi, princeza od Konde je preuzela brigu o obrazovanju mladog Fransoa. Zajedno ga je obrazovala sa svojim sinom čuvenim velikom Kondeom. Mladi Fransoa je zajedno sa svojim starijim rođakom velikim Kondeom učestvovao u borbama za vreme Fronde. Vratio se u Francusku 1659. Konde je bio podosta zaslužan za venčanje Fransoa sa Madlenom de Luksemburg-Pini, koja je bila naslednica vojvodstva od Luksemburga. Nakon venčanja Fransoa de Monmorensi je postao vojvoda od Luksemburga.

Devolucioni rat i Francusko-holandski rat

Na početku Devolucionog rata (1667—1668) Konde i Luksemburg nisu bili komandanti, ali tokom drugog pohoda Konde je bio komandant, a vojvoda od Luksemburga je bio njegov general za vreme osvajanje Franš-Komtea. Za vreme perioda mira Luksemburg je bio miljenik markiza od Luvoaza, pa je 1672. komandovao u bici protiv Holanđana. Pobedio je Vilijama III Oranskog kod Vordena i harao je Holandijom. Tokom 1673. izvršio je povlačenje iz Utrehta u Mastriht sa samo 20.000 vojnika pred protivničkom vojskom od 70.000 vojnika.

Tokom 1674. postao je komandant kraljeve garde, a 1675. maršal Francuske. Postavljen je 1676. na čelo rajnske armije, kojanije uspela da zadrži vojvodu od Lorene van Filipsburga. Pobedio je 1678. Vilijama III Oranskog, u bici kod Sen Denija. Vilijam je napadao Sen Deni nakon potpisivanja mira. Nakon raznih uspeha imao je veliki ugled. Navodno se svadio sa markizom od Luvoaza, koji je uspeo da i Luksemburg bude jedan od optuženih u aferi otrova. Luksemburg je proveo nekoliko meseci 1680. u Bastilji. Nakon puštanja iz zatvora ponovo je u kraljevoj gardi.

Rat Velike alijanse

Do 1690. za vreme Rata Velike alijanse Luksemburg je dobio komandu nad francuskom vojskom u Španskoj Nizozemskoj. Ostvario je veliku pobedu 1. jula 1690. u bici kod Flera. Protivničkom vojskom je komandovao Džordž Fridrih od Valdeka. Ponovo je pobedio 18. septembra 1691. u bici kod Lojza. U sledećem pohodu pokrivao je kraljevu opsadu Namura i pobedio je Vilijama III Oranskog u bici kod Stinkerka 1692. Najveću pobedu nad Vilijamom ostvario je 29. jula 1693. u bici kod Landena (Nervindena). Posle te bitke su ga nazivali tapiser Notre Dame zbog toliko velikog broja zarobljenih zastava, koje je poslao u katedralu Notre Dame. Bio je dočekan velikim oduševljenjem u Parizu. Svi su ga oduševljeno dočekali, sem kralja, koji je na njega hladno gledao kao na rođaka i saveznika od velikog Kondea.

Za vreme pohoda 1694. Luksemburg je učinio jako malo u Flandriji, pa je krenuo na marš od Vinjamona do Turneja da bi se suočio sa neprijateljem.

Smrt

Na povratku u Versaj bila je zima i vojvoda od Luksemburga se razbolio. U poslednjim trenucima života kraj njega je bio jezuita Burdalu, kome je rekao:

Ja nisam živeo njegov život, ali ja bih želeo njegovu smrt

Mislio je pritom na velikog Kondea. Pokazao se kao najveći Kondeov učenik. U trenucima pohoda imao je inspiracija, kojima protivnička vojska nije imala leka. Period njegove smrti i Katine označava jedan period vojne istorije. Iako su Katina i vojvoda od Luksemburga bili ispod nivoa Kondea i Tirena, ali su bili mnogo bolji od komandanata, koji su kasnije predvodili francusku vojsku poput vojvode od Vilroa i vojvode od Talara. Bio je poznat i po duhovitosti. Vilijam III Oranski je jednom rekao

Nikako da pobedim toga prokletog grbavca.

Mislio je na deformaciju, koju je Luksemburg imao na leđima. Luksemburg je odgovorio:

Kako zna da imam grbu. On nikad nije video moja leđa.

Literatura

• Beaurain's Histoire militaire du duc de Luxembourg (Hague and Paris, 1756)
• Mémoires pour servir a l'histoire du maréchal due de Luxembourg (Hague and Paris, 1758)
• Courcelles, Dictionnaire des generaux français (Paris, 1823), vol. viii.
• Desormeaux's Histoire de la maison de Montmorency (1764), vols. iv. and v.
• Camille Rousset's Louvois
• biography of Luxemburg by Count de Segur (1907)

Ovaj članak uključuje tekst iz publikacije koja je sada u javnom vlasništvu: Chisholm, Hugh, ur. (1911). Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). Cambridge University Press.