Frigofobija
Frigofobija je fobija koja se odnosi na strah od hladnoće. Ljudi koji pate od ove fobije umotavaju se u tešku odeću i ćebad, bez obzira na temperaturu vazduha oko njih. Ovaj poremećaj povezan je i sa drugim psihološkim poremećajima, kao što su hipohondrija i opsesivno-kompulzivni poremećaj. U istraživanju iz 1975. godine među Kinezima na Tajvanu, zabeleženo je da frigofobija možda može da bude povezana sa koro. Kod muškaraca ovaj poremećaj uzrokuje osećaj da će se njihov penis uvući u telo zbog nedostatka "muškog elementa" (ili janga), muška frigofobija povezuje hladnoću sa prevelikom količinom "ženskog elementa" (ili jina).[1]
Definicija[uredi | uredi izvor]
Frigofobija se definiše kao neprestalan, nenormalan i neželjen strah od hladnoće uprkos svesnom razumevanju od strane fobične osobe i uveravanju drugih da ne postoji opasnost. Poznata je i kao hemafobija ili hematofobija.
Kina[uredi | uredi izvor]
U Kini, frigofobija je poznata kao Vej Han Dženg (畏寒症). Sa stanovišta tradicionalnih kineskih verovanja, poremećaj je pod velikim uticajem neravnoteže jina (ženskog elementa) i janga (muškog elementa). Kineska tradicionalna uverenja takođe tvrde da su zasposlene žene posebno podložne frigofobiji, što je izazvano kombinacijom stresa, menopauze, trudnoće i drugih poremećaja kao što je anemija. Tokom zime, ove žene će verovatno doživeti hladnoću u ekstremitetima i bolove u leđima izazvane poremećajem.
Veruje se da se poremećaj može lečiti dijetom kako bi se ponovo uravnotežili jin i jang. Uobičajeni dijetetski tretman:
- pileća supa
- sok od repice, pomešan sa sokom od đumbira i medom, tri puta dnevno
- crveni čaj sa sokom od đumbira i šećerom, dva puta dnevno
- hrana koja sadrži kvasac (npr. hleb)
- začini (đumbir, čili paprika)
- sirće razređeno u vodi.
Takođe se veruje da će dijetetski tretman biti efikasniji ako se kombinuje sa akupunkturnim rutinama.
Istraživanje slučaja 45-godišnje singapurske domaćice sa frigofobijom donelo je zaključak da je frigofobija blisko povezana i snažno pod uticajem kulturnih verovanja.[2] Uopšteno govoreći, u terapiji, tretmani bi se sastojali od upotrebe malih doza anksiolitika i antidepresiva i psiholoških intervencija. Ali obično kada su azijske žene obaveštene o bolesti, primenjuju razne mere za oporavak. To uključuje povlačenje sa posla, izbegavanje izlaganja hladnom vazduhu i vetru, a što je najvažnije, započinju dijete. Bilo bi veoma važno uzeti u obzir pacijentova kulturološka uverenja o "bolesti" u poređenju sa verovanjem terapeuta o bolesti, a zatim naći kompromis za lečenje.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ Kleinman, A.; Lin, T. Y. (1980). Normal and Abnormal Behavior in Chinese Culture (na jeziku: engleski). Springer Science & Business Media. ISBN 9789027711045.
- ^ Ng, Beng-Yeong (1998). „Wei han zheng (Frigophobia): A Culture-Related Psychiatric Syndrome”. Australian & New Zealand Journal of Psychiatry (na jeziku: engleski). 32 (4): 582—585. ISSN 0004-8674. doi:10.3109/00048679809068335.