Funkcionalni stilovi srpskog književnog jezika

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Funkcionalni stilovi srpskog književnog jezika su različiti načini upotrebe jezika kojim se ona ostvaruje u različitim okolnostima i sa različitom namenom. Oni su jedna od oblika normiranje svih jezika, uključujući i srpski jezik.[1] Funkcionalni stilovi su zapravo „tipične upotrebe jezika u tipičnim situacijama”, jer se jezik u srbistici od druge polovine 20. veka počeo posmatrati pre svega s obzirom na funkcije koje vrši u jezičkoj ili društvenoj zajednici.[2] Međuodnos srpskog književnog jezika i jezika srpske književnosti nužno je započet stavovima Vuka Stefanovića Karadžića, tokom čitavog perioda njegove borbe za prevođenje srpskog narodnog u srpski književni jezik. U ovom kontekstu jezik književnosti izgubio je status sinonima književnog jezika, i postao samo jedan od funkcionalnih stilova.[3]

Teorijska razmatranja klasifikacije funkcionalnih stilova[uredi | uredi izvor]

Svaka komunikacija među ljudima odvija se između onoga ko šalje poruku (govornika) i onoga koji prima poruku. Na osnovu toga da se jezik kojim govorimo menja se u zavisnosti od toga ko govori kome, kome govori i koja je tema razgovora, odnosno jezik se menja u zavisnosti od funkcije u kojoj se koristi — funkcionalno se raslojava. Tim procesom standardni jezik uslovljen je govornim situacijama u kojima govorno lice (usmeno ili pismeno) opšti sa prisutnim ili s pretpostavljenim licem (slušaocem ili čitaocem). Raslojavanje se vrši prema nameni poruke (funkciji koju jezik vrši u procesu komunikacije i izboru izražajnih sredstava). Tako su nastali funkcionalni stilovi jezika, a sa njima i posebna nauka koja se bavi funkcionalnim stilovima — Funkcionalna stilistika.[4][5]

Podela funkcionalnih stilova[uredi | uredi izvor]

Početkom druge polovine 20. veka u srbistici zaživele su ideje Praške lingvističke škole o funkcionalnostilskoj raslojenosti književnog jezika, tako da se jezik sve više počeo posmatrati s obzirom na funkcije koje vrši u jezičkoj ili društvenoj zajednici.[6]

U tom smislu u srpskoj literaturi danas se mogu naći predlozi sledećih klasifikacije funkcionalnih stilova, ili raslojavanja srpskog književnog jezika:

Prva klasifikacija

Po Radovanoviću (1986), funkcionalno raslojavanje jezika povezano sa domenom, situacijom i tematikom saopštavanja određuju glavne vrste stilova:

  • Profesionalne (disciplinarne)
  • Situacione
  • Tematske.[1]
Druga klasifikacija

Po Ranku Bugarskom (2003), Funkcionalni stilovi se dela u zavisnosti od:

  • Pojedinih domena upotrebe jezika
  • Odnosa među sagovornicima
  • Medijuma jezičkog izraza — govora ili pisanja.[1]
Treća klasifikacija

Ova klasifikacija je danas najviše prihvaćena, a razradio je Tošović (1988—2004). Po njemu se funkcionalnim raslojavanje jezika stvaraju sledeći stilovi:

  • naučni,
  • književnoumetnički,
  • publicistički (novinarski),
  • administrativni i
  • razgovorni stil.[1]

Funkcionalni stilovi srpskog književnog jezika[uredi | uredi izvor]

Naučni stil[uredi | uredi izvor]

Naučnim stilom pišu se dela iz različitih naučnih oblasti, udžbenici, eseji, studije itd. Odlikuju ga primena stručnih izraza (npr edem umesto otok) i minimalno korišćenje stilski oblikovanih rečenica.[7]

Primeri funkcionalnih stilova.[8]

Naučni stil
U istorijskom razvoju društva uočavaju se veći vremenski periodi kojima je zajedničko određeno društveno uređenje. Vodeće društveno uređenje perioda koji se u istoriji naziva stari vek bilo je robovlasničko društvo koje je podrazumevalo raslojenost stanovništva na dve čvrsto odeljene grupe, odnosno na robovlasnike i robove. U feudalnom društvenom uređenju, koje je nastalo nakon starog veka, raspodela društvenih dobara je takva da feudalac poseduje apsolutno vlasništvo nad sredstvima za proizvodnju, a da su oni koji rade na feudalčevom imanju ljudi koji proizvode za vlasnika, potčinjeni njegovim ekonomskim normama, zakonima i zahtevima skoro u svakoj oblasti života.

Književnoumetnički stil
. Ja vrlo žalim Tisu što je bila planinska reka i posle otišla iz planina. Ona se kod Slankamena uliva u Dunav, i to je kraj, Dunav je proguta kao ništa, nema više onda Tise koja izvire u šumama ispod Karpata, baš ispod planine koja se zove Černa gora. Kada se uveče šetam pored ove mirne reke čuju se raznorazni zvukovi. Šumovi su čudesni i raznovrsni. Zujanje i cilik insekata koji bolest seju, dugi melanholični krici barskih ptica, pucketanje otrovnih mehura na ustajaloj vodi i mrtvi ropac Tisinih tromih talasa koji muljavu obalu polako jedu. Od Tise sam naučio da ne budem usplahiren, da nemam onu uzavrelu, plahu ambiciju koja jednako meri i računa.

Publicistički (novinarski) stil
Carinarnica Šapca koja obuhvata ispostave Sremska Mitrovica, Rača, Badovinci, Trbušnica, Loznica, Ljubovija, Valjevo i Šabac juče je zvanično počela da radi. U toku je kompletiranje stručnih službi. Služba carine u Šapcu imaće dve stotine zaposlenih, od čega će njih 25 raditi u direkciji smeštenoj u samom gradu Šapcu. Očekuje se znatno brži protok roba, svih vrsta carinjenja, kao i svih provera robe koja zahteva hemijsku analizu prilikom uvoza u našu zemlju.

Administrativni stil
Na osnovu Odluke Upravnog odbora Železničke stambene zadruge „15. april”, Beograd, raspisuje se konkurs za izbor i imenovanje direktora zadruge. Uslovi: da ima visoku stručnu spremu; da nije izvršio krivična dela; da ima minimum deset godina radnog iskustva. Dokumenta za prijavu na konkurs treba poslati na adresu preduzeća, najkasnije do 20. jun 2017.

Razgovorni stil
E, juče sam bio u Beogradu, pa sam svratio i do bioskopa! Stvarno?! Baš super. Šta si gledao? Ma gledao sam Terminatora, trojku. Film je strava! Joj, ekstra, jedva čekam da ga i ja vidim. Nećeš se pokajati, veruj mi. OK, idem sada…žurim na čas, znaš da onaj iz srpskog mrzi kada neko uđe posle njega. Ma znam, čovek je smor… hajde, pali!

Glavne odlike naučnog stila su:

  • obavezna upotreba standardnog jezika;
  • upotreba reči u pravom značenju;
  • upotreba tačnih, utvrđenih oznaka, termina;
  • uopštavanje, studija, rasprava;
  • logičnost, konciznost i sistematičnost u izlaganju;
  • upotreba fusnota — napomena ispod teksta;
  • jasnoća, odmerenost i preciznost;
  • iznošenje činjenica, podataka, tabela.
  • lišen subjektivnosti, emocionalnosti i ekspresivnosti.

Jedna od najbitnijih odlika naučnih tekstova je upotreba reči u osnovnom, a ne u prenesenom značenju. Teži se što preciznijem značenju reči — reč treba da odredi neku stvar što preciznije moguće, jer je tekst namenjen stručnjacima koji se koriste određenim terminima. Ne mogu različiti autori koristiti različite termine. To bi „napravilo pometnju” u naučnom svetu. Kako se može desiti da dvojica naučnika koriste isti termin za različite stvari, ili da različite stvari zovu različitim imenom, naučnici teže što većoj preciznosti i zato upotrebljavaju termine.

I kada je jedan tekst namenjen učenicima, kako je preciznost bitna jer onaj koji nešto uči trebalo bi da gradivo savlada što tačnije i jasnije, poželjno je koristiti naučni stil.

Književnoumetnički stil[uredi | uredi izvor]

Književnim ili literalnim stilom pišu se književna dela (lirske pesme, epske narodne pesme, pripovetke, romani, bajke itd.). On se ispoljava u delima lepe književnosti u kojima je prepoznatljiv po subjektivnosti, originalnosti i stilskim figurama (metaforama, epitetima…). U poslednje vreme često se nalazi i u novinama.

Odlike književnoumetničkog stila su:

  • obavezna upotreba standardnog jezika;
  • prenesena značenja;
  • slikovitost, emocionalnost, figurativnost, ritmičnost, punoća jezika;
  • nedostatak objektivnosti.

Subjektivnost u književnoumetničkom stilu jako je izražena jer pisac nudi svoj pogled na svet i svoje shvatanje sveta koji ga okružuje. Koristeći ovaj stil on nije dužan da se drži „ustaljenih istina” i može da oblikuje svet kako je „njemu volja” (npr bajke, fantastična književnost). Iz tog razloga objektivnost nije odlika ovog funkcionalnog stila.

Publicistički (novinarski) stil[uredi | uredi izvor]

Novinarskim stilom pišu se vesti, intervjui, reportaže, komentari i slično objavljene u štampanim i drugim medijima. Ovim stilom pišu se tekstovi, koje odlikuje tačno iznošenje činjenica.

Odlike novinarskog stila su:

  • obavezna upotreba standardnog jezika;
  • jezgrovitost i sažetost u kazivanju;
  • isticanje javne poruke, obaveštenja;
  • mešanje elemenata drugih stilova;
  • masovnost komuniciranja.

Objektivnost novinarskog stila zavisi od vrste teksta i vesti koju on prenosi. Koristeći ovaj stil novinar mora da teži tačnosti i objektivnosti (npr. najnovije vesti moraju biti prenete verno i istinito). U tom smislu novinar koji piše vest (npr o događajima u zemlji i svetu) mora da teži tome da bude objektivan i da u tekst ne unosi svoje lične stavove.

Sa druge strane, novinarska reportaža je subjektivniji žanr i ona dozvoljava upliv verovanja i mišljenja koje poseduje novinar.

Administrativni stil[uredi | uredi izvor]

Administrativnim ili birokratskim stilom pišu se molbe, žalbe, tužbe, zapisnici, zakoni, izveštaji, dopisi, obrasci, računi, ali i pisanja o istoj temi koja se ponavljaju. Odlikuje ga šablonsko pisanje (npr. u formalnim članovima različitih zakona se razlikuju samo neke reči) i potpuno izbegavanje dvosmislenih i stilski oblikovanih reči i izraza.

Odlike administrativnog stila su:

  • obavezna upotreba standardnog jezika;
  • preciznost, jasnost, bezličnost;
  • objektivnost;
  • ustaljene forme;
  • zvaničnost u obraćanju;
  • upotreba stručnih termina.

Često se u administrativnom stilu komunikacija odvija između institucije (države, opštine) i pojedinca. Administrativni stil je formalan — u njemu se moraju poštovati određena pravila. Jezik administracije je „jezik u tamnim, strogim odelima”, dok je razgovorni jezik „jezik sa kratkim rukavima i razbarušenom kosom”. Kao što u neku ustanovu ne možemo ući nepristojno obučeni, ne možemo koristiti neprikladan jezik.

Razgovorni stil[uredi | uredi izvor]

Razgovorni stil, ili usmeni jezik svakodnevne komunikacije, upotrebljava se u svakodnevnoj usmenoj komunikaciji, a razlikuje se od drugih pretežno pisanih funkcionalnih stilova po tome što može biti manje ili više formalan ili više neformalan i da sadrži elemente nestandardnih varijeteta (dijalekata i žargona).[9][10][11]

Glavne odlike razgovornog stila su:

  • neformalna upotreba jezika
  • upotreba žargona;
  • ne zahteva obaveznu upotrebu standardnog jezika;
  • u velikoj meri je implicitan — nedovršenih i atipičnih rečenica
  • kratkoća smisaonih celina.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g Klikovac, D.B. (2002) Iz problematike funkcionalnih stilova u srpskom jeziku. Književnost i jezik, vol. 49, br. 1-2, str. 9-26
  2. ^ Tošović, B. (2002) Funkcionalni stilovi. Beograd: Beogradska knjiga
  3. ^ a b Kovačević, Dr Miloš. „Srpski književni jezik i jezik književnosti”. Politika Beograd, 10.10.2016. Pristupljeno 4. 5. 2017. 
  4. ^ Simić, R., Jovanović, J. (2002) Osnovi teorije funkcionalnih stilova. Beograd: Naučno društvo za negovanje i proučavanje srpskog jezika
  5. ^ Luković, M. (1996) Specijalni stilovi. u: Radovanović Milorad [ur.] Srpski jezik na kraju veka, Beograd: Institut za srpski jezik SANU, str. 143-157
  6. ^ Klajn, Ivan (1996). Leksika. U: Srpski jezik na kraju veka. Beograd: Institut za srpski jezik SANU — Službeni glasnik.
  7. ^ Klikovac, D.B. (2004) O naučnom funkcionalnom stilu - s analizom teksta. Književnost i jezik, vol. 51, br. 1-2, str. 23-38
  8. ^ „Književni jezik”. Kovačica: Gimnazija „Mihajlo Pupin“. Arhivirano iz originala 31. 10. 2018. g. Pristupljeno 21. 2. 2013. 
  9. ^ Andrić, Dragoslav (1976). Dvosmerni rečnik srpskog žargona i žargonu srodnih reči i izraza. Beograd: BIGZ.
  10. ^ Bugarski, Ranko (2001): „Neki aspekti žargonizacije u našem današnjem jeziku”. U: Lica jezika-sociolingvističke teme. Beograd: Biblioteka XX vek, 57 — 81.
  11. ^ Bugarski, Ranko (2003): Žargon. Beograd: Knjižara krug. Gerzić, Borivoj (2002): Rečnik savremenog beogradskog žargona. Beograd: Istar.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Jedinstvo nauka danas — interdisciplinarni pristup saznanju. Banja Luka: Filozofski fakultet (2003)
  • Dimković-Telebaković, G. (1998) Kultura jezika struke i nauke. Zbornik Matice srpske za filologiju i lingvistiku, vol. 41, br. 1, str. 129-134
  • Novakov, P. (2003) Lingvistika i interdisciplinarnost. u: Zbornik radova sa naučnog skupa, Banja Luka, 6.-8. 11., 137-142

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Функционални_стилови_српског_књижевног_језика&oldid=27039048”