Србистика

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Мирослављево јеванђеље, српски средњовековни рукопис из 12. века

Србистика (односно српске студије) је мултидисциплинарна научна област која се из угла разних наука бави проучавањем српског народа, односно српског језика, српске књижевности, српске историје и српске културе уопште. У ужим, филолошким оквирма, србистика је посебни огранак славистике и као таква се фокусира на проучавање српског језика и књижевности.

Заједно са хрватским, словеначким, македонским и бугарским језиком српски језик предмет је дела славистике који се бави јужнословенским језицима — јужнославистика.

Појам србистика као такав настао је тек 1990-их година. До тада србистика је била један од два дела србокроатистике. Распадом Југославије дошло је и до распада ове дисциплине, за коју хрватски филолози кажу да је била политички интрумент у служби тзв. великосрпске идеологије. Под притиском језичке политике националистичких покрета у Хрватској и Србији и у оквиру иностраних славистика 90их година прихваћен је став да је без Југославије бесмислено одржавати јединство српскохрватског.

Данас се србистика бави традиционалним филолошким областима, лингвистиком и науком о књижевности.

У лингвистици се проучавају синхронична и дијахрона лингвистика, развој српског језика у оквиру јужнословенске језичке групе, утицај црквенословенског и остале области лингвистике. И језичке промене протеклих неколико година су такође предмет проучавања.

У науци о књижевности и науци о култури проучавају се историја српске књижевности од средњег века, теорија књижевности, утицаји и тенденције у књижевности и томе слично.

Регионална географија бави се развојем културе и историјом српског народа у Србији, Хрватској, Босни и Херцеговини и у другим балканским земљама.

Спољашње везе[уреди]