Halberštat D.I/III

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Halberštat D.I/III
Halberštat D.I/III
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Statusneaktivan
Prvi korisnikNemačko vazduhoplovstvo
Dužina7,30
Razmah krila8,80
Visina2,66
Površina krila23,60
Prazan520
Normalna poletna730
Klipno-elisni motor1 Mercedes D II
Snaga1 x 88 kW
Brzina krstarenja123 km/h
Maks. brzina na H=0145 km/h
Plafon leta4000 m
Brzina penjanja222 m/min

Halberštat D.I/III (nem. Halberstadt D.I/III) je nemački lovački avion. Avion je prvi put poleteo 1915. godine. [1]

Avioni su učestvovali u borbama na frontu tokom druge polovine 1916. i početkom 1917, kada su zamenjeni avionom tipa Albatros D.III.

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Halberštat D.I je prototip lovačkog avione izgrađen u Nemačkoj u jesen 1915. godine. Nastao je kao umanjena verzija izviđačkog aviona B.II iste firme. Bio je to konvencionalni dvokrilni avion sa krilima jednakog razmaha, fiksnim stajnim trapom i otvorenom kabinom. Motor je bio isti Mercedes D.I koji je bio ugrađen na B.II i jedan mitraljez. Državna komisija je ocenila da su performanse prototipa neadekvatne, pa dovođenje letelice u prihvatljiv standard rezultirale novim avionom označen kao Halberštadt D.II, čiji je prototip poleteo 1916. godine.

Istovremeno sa serijskom proizvodnjom aviona D.II, napravljen je prototip aviona D.III koji je takođe prvi put poleteo 1916. godine a koji je imao motor Argus i još neka mala poboljšanja.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Trup mu je pravougaonog poprečnog preseka, drvene rešetkaste konstrukcije. Prednji deo, u kome je bio smešten motor je bio obložen aluminijumskim limom, na kome su se nalazili otvori za izlazak toplog vazduha iz motorskog prostora, deo oko kabina je bio obložen drvenom lepenkom a ostali deo trupa je bio oblepljen platnom. Nosač motora je bio od zavarenih čeličnih cevi. Pilot je sedeo u otvorenom kokpitu i bio je zaštićen malim vetrobranskim staklom.

Pogonska grupa: Avion je bio opremljen tečnošću hlađenim linijskim motorima, Mercedes D-II od 120 KS, ili Argus As II snage 120 KS . Hladnjak za vodu se nalazio iznad gornjeg krila aviona. Na vratilu motora je bila pričvršćena dvokraka, vučna, drvena elisa, nepromenljivog koraka.

Krila su bila drvene konstrukcije presvučena impregniranim platnom relativno tankog profila. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila samo na gornjim krilima. Krila su između sebe bila povezana sa četiri para paralelnih upornica. Zatezači su bili od klavirske čelične žice. Krila su bila jednaka po širini i pravougaonog oblika a donje krilo je imalo manji razmah od gornjeg krila. Gornje krilo je bilo pomereno ka kljunu aviona u odnosu na donje krilo. Konstrukcije repnih kormila pravca i dubine su bila napravljena od drveta presvučena platnom.

Stajni organ je bio klasičan fiksan sa osovinom, a na repnom delu se nalazila elastična drvena drljača.

Varijante[uredi | uredi izvor]

Tehnički podaci familije aviona Halberštat D.I/III[2][uredi | uredi izvor]

Veličine Halberštat D.I Halberštat D.II Halberštat D.III
Godina proizvodnje 1916. 1916. 1916.
Namena lovac lovac lovac
Posada 1 1 1
Dužina 7,30 m 7,30 m 7,30 m
Razmah 8,80 m 8,80 m 8,80 m
Visina m 2,66 m 2,66 m
Površina krila 23,60 m² 24,00 m² 24,00 m²
Masa praznog 550 kg 520 kg 536 kg
Poletna masa 740 kg 730 kg 746 kg
Pogon (motor) Mercedes D I
105 KS 		Mercedes D II
120 KS 		Argus As II
120 KS
Najveća brzina 0 m 145 km/h 150 km/h 150 km/h
Vreme uspona na 1000 m 4 min 3 min 30 sec
Vreme uspona na 2000 m 9 min 8 min 30 sec
Vreme uspona na 3000 m 15 min 14 min 30 sec
Plafon leta 4000 m 4500 m 4500 m
Radijus 250 km 250 km
Naoružanje 1 h Parabellum MG 14 kalibar 7,92 × 57 mm

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Naoružanje aviona: Halberštat D.I/III
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 1
Kalibar 7,92 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Raketno naoružanje (rakete)


Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Avioni D.II su prvobitno dodeljen za pratnju. Halberštadt D.II je bio agilan avion koji se široko koristio na Zapadnom frontu krajem 1916. godine, početkom 1917. godine. Bolje verzije Halberštat D.I i D.II ubrzo su pratili D.III i D.IV modeli. Izgrađeno je ukupno 96 primeraka D.II, 54 komada D.III i 90 aviona D.IV. Kada je veći broj lovaca Albatros počeo da pristiže na front, avioni Halberštat su povučeni iz borbe i korišćeni kao trenažni avioni i avioni za obuku pilota.

U Tursku je prebačeno 1917. godine, 33 aviona D.V. Turci su dobili i nekoliko primeraka D.II[3].

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Halberstadt D.I/III” (na jeziku: (jezik: ruski)). Ugolok neba. 2004. Arhivirano iz originala 18. 02. 2010. g. Pristupljeno 16. 7. 2010. 
  2. ^ Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 138. ISBN 3-89350-693-4. 
  3. ^ https://flyingmachines.ru/Site2/Crafts/Craft25497.htm

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Kroschel, Günter; Stützer, Helmut (1994). Die Deutschen Militärflugzeuge 1910-1918. (na jeziku: (jezik: nemački)). Herford: Mittler. str. 138. ISBN 3-89350-693-4. 
  • Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9. 
  • Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Istorijski arhiv, Požarevac (2005). Srpska vazduhoplovna komanda u Požarevcu 1915. godine. Požarevac: Istorijski arhiv Požarevac. ISBN 86-84969-08-1. 
  • Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić. 
  • Rendulić, Zlatko (2014). Lovačka avijacija 1914-1945. (na jeziku: (jezik: srpski)). Valjevo: Teovid. str. 41. ISBN 978-86-83395-36-1. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Halberštat D.I/III na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Халберштат_D.I/III&oldid=27039629”