Pređi na sadržaj

Hanan Ašravi

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hanan Ašravi
حنان داوود خليل عشراوي
Ime po rođenjuHanan Davud Halil Ašravi
Datum rođenja(1946-10-08)8. oktobar 1946.
Mesto rođenjaNablus, Palestina
Zanimanjeaktivistkinja, pravnica i naučnica
SupružnikEmil Ašravi (v. 1975)
Deca2
RoditeljiDavud Mihail
Vadija Asad Mihail
NagradeSidnejska nagrada za mir

Hanan Davud Halil Ašravi (arap. حنان داوود خليل عشراوي, rođena 8. oktobra 1946. godine) palestinska je aktivistkinja, pravnica i naučnica. Bila je štićenica, a kasnije i koleginica i bliska prijateljica Edvarda Saida. Ašravi je bila važan lider tokom prve intifade, obavljajući dužnosti zvaničnog portparola palestinske delegacije u mirovnom procesu na Bliskom istoku i bila je više puta izabrana za članicu Palestinskog zakonodavnog saveta. Ašravi je članica stranke palestinskog premijera Salama Fajada, Treći put.[traži se izvor] Ona je prva žena izabrana za Palestinski nacionalni savet.[1]

Ašravi služi u Savetodavnom odboru nekoliko međunarodnih i lokalnih organizacija uključujući Svetsku banku Bliskog istoka i Severne Afrike (MENA), Istraživački institut Ujedinjenih nacija za društveni razvoj (UNRISD) i Međunarodni savet za ljudska prava.[2]

Završila je osnovne i master studije književnosti na Odseku za engleski jezik na Američkom univerzitetu u Bejrutu. Ašravi je takođe odbranila i doktorat na temu Srednjovekovne i komparativne književnosti na Univerzitetu u Virdžiniji.

Detinjstvo[uredi | uredi izvor]

Hanan Ašravi je rođena 8. oktobra 1946. godine u hrišćanskoj palestinskoj porodici u gradu Nablusu, Palestini pod britanskim mandatom, koji sada pripada Zapadnoj obali.[3] Njen otac, Davud Mihail, bio je lekar i jedan od osnivača Palestinske oslobodilačke organizacije,[4][5] a njena majka, Vadija Asad Mihail, bila je oftalmološka medicinska sestra.[4]

Obrazovanje i Palestinski rat 1948[uredi | uredi izvor]

Porodica Ašravi živela je u Nablusu do Palestinskog rata 1948. godine. Godine 1948. porodica Mihail pobegla je u Aman, Jordan, u strahu od rata. U početku je otac, Davud Mihail, ostao u državi koja je postala Izrael, ali se kasnije pridružio svojoj porodici u Jordanu.[4][6]

Godine 1950, cela porodica se naselila u Ramali, koja je u to vreme bila deo Zapadne obale koju je aneksirao Jordan. Ovde je pohađala Žensku školu Ramale. Bila je inspirisana aktivizmom svog oca koji je promovisao veću ulogu žena u društvu i više puta je bio zatvaran od strane jordanskih vlasti zbog svojih aktivnosti pri Arapskoj nacionalističkoj socijalističkoj partiji i Palestinskoj oslobodilačkoj organizaciji (PLO). Završila je osnovne i master studije književnosti na Odseku za engleski jezik na Američkom univerzitetu u Bejrutu.

Tokom svojih studija književnosti na Američkom univerzitetu u Bejrutu, Hanan se zabavljala sa Piterom Dženingsom iz ABC News-a, koji je tamo obavljao dužnosti šefa biroa za Bejrut.[7] Kada je izbio Šestodnevni rat 1967. godine, Ašravi je kao 22-godišnji student u Libanu proglašena za dezertera od strane Izraela i odbijen joj je ponovni ulazak na Zapadnu obalu. Sledećih šest godina, Ašravi je putovala i završila svoje doktorske studije na temu Srednjovekovne i komparativne književnosti na Univerzitetu u Virdžiniji. Hanan Ašravi je konačno dozvoljeno da se ponovo pridruži svojoj porodici 1973. godine u sklopu plana o porodičnoj reunifikaciji.[8]

Privatni život[uredi | uredi izvor]

Dana 8. avgusta 1975. udala se za Emila Ašravija (rođenog 1951. godine),[9] hrišćanskog Jerusalimljanina koji je sada fotograf i pozorišni reditelj.[10] Zajedno imaju dve ćerke, Amal (rođena 1977) i Zeinu (rođena 1981).[11]

Ašravi je 28. juna 2008. primila počasni doktorat na Američkom univerzitetu u Bejrutu, u sklopu ceremonije dodele nagrade koja se poklapa sa 139. godišnjicom univerziteta.[12] Ona je ujedno i član Odbora poverenika Instituta za Palestinske studije.[13] Ašravi ima i počasne diplome sa Erlham Koledža i Smit Koledža.

Ashravi je strastveni zagovornik ljudskih prava i mnogih rodnih pitanja. Dobitnica je mnogobrojnih međunarodnih nagrada za mir, ljudska prava i demokratiju, kao što su nagrada Olof Palme, nagrada Banilac Demokratije, međunarodna nagrada za žensko liderstvo Džejn Adams, priznanje Alumna nagrade ženskog centra Univerziteta u Virdžiniji, nagrada za životno delo AUB Alumni[2] i Mahatma Gandi Međunarodna nagrada za mir i pomirenje.[14]

Dana 26. septembra 2009. godine, u intervjuu u emisiji kod Riza Kana „Jedan na jedan” na engleskoj verziji Al-Džazire, Ašravi je definisala svoju trenutnu ulogu na sledeći način: „Ja sebe u osnovi vidim kao ljudsko biće sa višedimenzionalnom misijom. U biti ja sam Palestinka, ja sam žena, ja sam aktivistkinja i humanistkinja, više nego političarka, a istovremeno osećam da se često stvari usmeravaju ka nama, a ne dolaze kao rezultat mirnog i svesnog izbora.”[15]

Politika i aktivizam[uredi | uredi izvor]

Hanan Ašravi 2008. godine

Dok je studirala u Bejrutu i nije mogla da se vrati na Zapadnu obalu, ona je postala glasnogovornica Generalne unije palestinskih studenata u Libanu, pomogla je organizovanje ženskih revolucionarnih grupa i služila kao vodič za strane novinare koji su posećivali izbegličke kampove.

Ašravi se vratila na Zapadnu obalu u sklopu plana o porodičnoj reunifikaciji 1973. godine i osnovala je Odsek za engleski jezik na Univerzitetu Bircajt. Bila je šefica odeljenja od 1973. do 1978. godine, i ponovo od 1981. do 1984. godine; a od 1986. do 1990. godine služila je kao dekan Fakulteta umetnosti. Ona je do 1995. godine bila član fakulteta Univerziteta Bircajt, objavljujući brojne pesme, kratke priče, radove i članke o palestinskoj kulturi, književnosti i politici.

Politički aktivizam Hanan Ašravi na palestinskim teritorijama počeo je zajedno sa njenom akademskom karijerom u Bircajtu. Godine 1974. osnovala je Odbor za pravnu pomoć Univerziteta Bircajt i Projekat akcije za ljudska prava. Njeno političko zalaganje je 1988. godine tokom prve Intifade uzelo maha, kada se pridružila Političkom komitetu Intifade, gde je služila u Diplomatskom komitetu do 1993. godine. Od 1991. do 1993. služila je kao zvanični portparol Palestinske delegacije u mirovnom procesu na Bliskom istoku i bila je članica Odbora za liderstvo, kao i članica Izvršnog odbora delegacije.

Od 1993. do 1995. godine, potpisivanjem Sporazuma u Oslu od strane Jasera ​​Arafata i Jicaka Rabina, osnovana je palestinska samouprava, a Ašravi je predvodio Pripremni odbor Palestinske nezavisne komisije za prava građana u Jerusalimu. Ašravi je služila još od 1996. godine kao izabrani član palestinskog zakonodavnog veća u oblasti Jerusalima.

Godine 1996. Hanan Ašravi je postavljena za palestinskog ministra visokog obrazovanja i istraživanja, ali je 1998. podnela ostavku u znak protesta protiv političke korupcije, posebno zbog Arafatovih odluka o mirovnim pregovorima.

Godine 1998, osniva MIFTAH - palestinsku inicijativu za promociju globalnog dijaloga i demokratije, inicijativu koja radi na poštovanju ljudskih prava Palestinaca, demokratije i mira.

U novembru 2004, Ašravi je održala predavanje pod nazivom „Koncept, kontekst i proces u mirovnom procesu: palestinsko-izraelsko iskustvo” na Univerzitetu u San Dijegu, Džoana B. Kroc Institut za mir i pravdu.

U aprilu 2007, Ašravi je posetila Palestinski centar u Vašingtonu i održala predavanje pod nazivom „Palestina i mir: izazovi pred nama”.

U julu 2011. godine predstavljala je palestinski narod na sastanku sa kanadskim ministrom spoljnih poslova Džonom Berdom i ubedila ga da poseti palestinske teritorije.[1]

Objavljena dela[uredi | uredi izvor]

  • Anthology of Palestinian Literature (ed). (Antologija palestinske književnosti)
  • The Modern Palestinian Short Story: An Introduction to Practical Criticism (Moderna palestinska kratka priča: Uvod u paralelni kriticizam)
  • Contemporary Palestinian Literature under Occupation (Savremena palestinska književnost pod okuppacijom)
  • Contemporary Palestinian Poetry and Fiction (Savremena palestinska poezija i fikcija)
  • Literary Translation: Theory and Practice (Književno prevođenje: teorija i praksa)
  • This Side of Peace: A Personal Account ISBN 0-684-80294-5 (Ova strana mira: Lični pogled)

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b Harry Sterling. "An invitation to Palestine," The Toronto Star, Jul 28 2011
  2. ^ a b „Panelist bios” (PDF). Geneva Conference 7–8 June 2004. UNRWA. Arhivirano iz originala (PDF) 20. 8. 2006. g. Pristupljeno 17. 6. 2017. 
  3. ^ Horsley, Sarah K. „Hanan Ashrawi”. Pristupljeno 17. 6. 2017. 
  4. ^ a b v Hanan Ashrawi
  5. ^ Encyclopedia of World Biography. The Gale Group, Inc. 2010. 
  6. ^ Hanan Mikhail Ashrawi Facts
  7. ^ Fenyvesi, Charles (December 30, 1991 / January 6, 1992). Washington whispers[mrtva veza]. US News & World Report through LexisNexis Academic. Retrieved on November 30, 2006.
  8. ^ Worldtrek Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. mart 2019) Ashwrai Biography
  9. ^ A glimpse into the life of Hanan Ashrawi Arhivirano na sajtu Wayback Machine (1. jul 2007), Muslimedia: April 1–15, 1997
  10. ^ Israel - Palestina: la paz imposible Arhivirano na sajtu Wayback Machine (7. oktobar 2012) (in Spanish), Solidarios humanitarian organization web site
  11. ^ Conversation with Hanan Ashrawi Arhivirano na sajtu Wayback Machine (27. februar 2009), University of California publication
  12. ^ „AUB News/Highlights”. Arhivirano iz originala 12. 07. 2008. g. Pristupljeno 16. 06. 2017. 
  13. ^ Institute for Palestine Studies Arhivirano 2009-02-27 na sajtu Wayback Machine Board of Trustees
  14. ^ „Hanan Ashrawi 'Israel's instrument of power'”. Empire: The Peace Process. Al Jazeera English. 26. 8. 2013. Arhivirano iz originala 21. 12. 2013. g. Pristupljeno 17. 6. 2017. 
  15. ^ Riz Khan, Hanan Ashrawi (26. 9. 2009). One on One (Television production). Al Jazeera English. Korisna informacija se nalazi na: 02:00. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Encyclopedia of World Biography. The Gale Group, Inc. 2010. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Hanan Ašravi na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ханан_Ашрави&oldid=27869594”