Hanza-Brandenburg K

Dodaj veze
S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hanza-Brandenburg K[1]
Hanza-Brandenburg K
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1916 i 1917.
Uveden u upotrebu1917.
Povučen iz upotrebe1925.
Statusneoperativan
Prvi korisnikAustrougarska ratna mornarica
Broj primeraka61
Dužina10,20
Razmah krila16,30
Visina3,80
Površina krila45,00
Prazan1.000
Normalna poletna1.700
Klipno-elisni motor1 h Daimler 160/Daimler 185/Hiero 200/Hiero 230
Snaga1 x 117 / 136 / 147 / 170 kW
Brzina krstarenja135 km/h
Maks. brzina na H=0140 km/h
Dolet1.100 km
Plafon leta4.000 m

Hanza-Brandenburg K (nem. Hansa-Brandenburg K) je bombardersko-izviđački hidroavion napravljen u Nemačkoj. Avion je prvi put poleteo 1916. godine a najviše se koristio u ratnoj mornarici Austrougarske[2].

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Ulaskom Italije u Prvog svetskog rata intenzivirale su se ratne operacije na jadranskoj akvatoriji što je kod Austrougarske mornarice prouzrokovalo potrebu za borbenim hidroavionima pa je odlučeno da se pokrene proizvodnja domaćeg borbenog hidroaviona klase K (Kampfflugboot), s obzirom da se na strani nisu mogli kupiti takvi avioni. Ponudu za proizvodnju ovog aviona je prihvatio inž. Vajhman, međutim Koncern Kastiljoni koji je bio vlasnik firmi Hansa Brandenburg i budimpeštanskog UFAG-a ponudio je da UFAG proizvodi avion Hansa Brandenburg K koga je inž. Ernst Hajnkel projektovao početkom 1916. godine. Tako je na osnovu iskustva u gradnji hidroaviona Hanza-Brandenburg CC i W.18 avion koji je po svojim konstruktivnim rešenjima bio veoma sličan prethodnim hidroavionima ali je po dimenzijama i snazi motora bio znatno veći avion. S obzirom na svoju namenu avion je bio dvosed, a posada mu se sastojala od pilota i strelca-izviđača. Nemačka mornarica nije prihvatila ovaj avion ali ga je prihvatila ratna mornarica Austrougarske. S obzirom da kapaciteti firme Hansa Brandenburg nisu bili dovoljni ni da pokriju potrebe Nemačke u avionima, a vlasnici Hansa Brandenburg i austrougarske firme UFAG iz Budimpešte su bili isti, proizvodnja aviona Hansa Brandenburg K je prepuštana UFAG-u. Pored UFAG-a ovi avioni su se proizvodili i u austrougarskim firmama EFAG i Feniks ali su to bile male količine.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Avion Hansa Brandenburg К je jednomotorni dvokrilni dvosedi bombardersko-izviđački hidro avion. Avion je potpuno drvene konstrukcije trup je u obliku čamca obložen vodootpornim šperom, a krila su drvene konstrukcije presvučena platnom. Krila su četvrtastog oblika sa ravnim krajevima. Sa svake strane krila, avion je imao po dva para upornica u obliku slova V gledano sa prednje strane aviona. Ukrućivanje krila se postizalo unakrsno postavljenim čeličnim užadima sa zatezačima. Donja krila kod ovog aviona su nešto kraća od gornjih. Ispod donjih krila su postavljeni plovci koji obezbeđuju stabilnost pri uzburkanom moru. Krilca za upravljanje avionom su se nalazila samo na gornjim krilima. U među prostoru između krila je bio smešten šesto cilindarski, linijski, vodom hlađen motor Daimler 160 / Daimler 185 / Hiero 200 / Hiero 230 snage (117/136/147/170) kW/(160/185/200/230) KS koji je bio pričvršćen na čeličnu konstrukciju oslonjenu na trup aviona. Potisna elisa koja pokreće avion je dvokraka, napravljena od drveta fiksnog koraka. Kokpit pilota je bio otvoren i nalazio su u trupu aviona ispred krila, a u samom nosu aviona ispred pilota je sedeo strelac-izviđač koji je bio naoružan jednim pokretnim mitraljezom kalibra 7,92 mm.

Naoružanje[uredi | uredi izvor]

Naoružanje aviona: Hanza-Brandenburg К
Vatreno (streljačko) naoružanje
Top
Mitraljez
Broj i oznaka mitraljeza 1 napred
Kalibar 7,92 mm
Bombardersko naoružanje (bombe)
Raketno naoružanje (rakete)


Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

U toku 1916. i 1917. godine proizvedeno je u UFAG-u ukupno 46 primeraka aviona Hanza-Brandenburg К koji su bili opremljeni motorima Daimler 160 / Daimler 185 a u toku 1918. godine isporučeno je još 15 aviona ovog tipa ali sa motorom Hiero 200 i 3 aviona sa motorom Hiero 230.

Avioni Hanza-Brandenburg К su korišćeni u toku rata na Jadranskom moru u ratnim operacijama protiv Italijana, i pokazali su se veoma uspešnim pri korišćenju na razuđenoj obali Jadranskog mora. Austrougarska mornarica ih je koristila za namenu za koju su projektovani tj. obalsko izviđačke i bombarderske zadatke[3]. Ovi avioni su bili stacionirani u hidro bazama Pula i Kumbor u Boki kotorskoj. Na kraju rata preostale avione ovog tipa su zarobili Italijani, Francuzi i Jugosloveni.

U jugoslovanskom PV (pomorskom vazduhoplovstvu Kraljevine SHS) se pretpostavlja da su korišćena sedam aviona tipa Hanza-Brandenburg К.[4] Ovi avioni su korišćeni za čišćenje mina 1919. godine i kao obalski izviđači sve do polovine 20-ih godina 20. veka kada su ih zamenili domaći hidroavioni Ikarus IO.

Zemlje koje su koristile ovaj avion[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Keimel, Reinhard (1981). „Die Seeflugzeuge der k.u.k Kriegsmarine von 1912 - 1918”. Oesterreichs Luftfahrzeuge-Gschichte der Luftfahrt von den Anfaengen bis Ende 1918 (na jeziku: (jezik: nemački)). AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. стр. 423. ISBN 978-3-900310-03-5. 
  2. ^ „Vazduhoplovne tradicije Srbije”. Arhivirano iz originala 24. 06. 2014. g. Pristupljeno 20. 10. 2014. 
  3. ^ Isaić & Frka 2010.
  4. ^ Petrović, Ognjan M. (2/2000). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo I : 1918 – 1930)". Let - Flight 2: pp. 40. ISSN 1450-684X

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Haddow, George (2006). Hansa Brandenburg W.13 (na jeziku: (jezik: engleski)). Berkhamstead: Albatros Productions. 
  • Lučić, Dušan (1936). Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Novi Sad: Vazduhoplovni Glasnik. 
  • Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić. 
  • Keimel, Reinhard (1981). „Die Seeflugzeuge der k.u.k Kriegsmarine von 1912 - 1918”. Oesterreichs Luftfahrzeuge-Gschichte der Luftfahrt von den Anfaengen bis Ende 1918 (na jeziku: (jezik: nemački)). AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. str. 423. ISBN 978-3-900310-03-5. 
  • Haberfellner, Wernfried; Schroeder, Walter (1993). Wiener-Neustädter Flugzeugwerke GmbH (na jeziku: (jezik: nemački)). AT-Graz: Weishaupt. ISBN 978-3-7059-0000-4. 
  • Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (na jeziku: (jezik: nemački)). Wiesbaden: Falken-Verlag E.Sicker KG. ISBN 3 8068 0391 9. 
  • Isaić, Vladimir; Frka, Danijel (2010). Pomorsko zrakoplovstvo na istočnoj obali Jadrana 1918-1941. (prvi dio) (na jeziku: (jezik: hrvatski)). Zagreb: Tko zna zna d.o.o. ISBN 978-953-97564-6-6. 
  • Petrović, Ognjan M. (2000). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo I : 1918 – 1930)”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 2: 21—84. ISSN 1450-684X. 
  • Ilić, Vidosava (2004). „Škole vojnog vazduhoplovstva Kraljevine SHS/Jugoslavije”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 3: 88—106. ISSN 1450-684X. 
  • Oštrić, Šime; Micevski, Milan (2007). Leteći Čunovi: Čamci koji lete - letjelice koje plove (na jeziku: (jezik: srpski)). SRB-Beograd: Galerija '73. 
  • Keimel, Reinhard (1981). „Die Seeflugzeuge der k.u.k Kriegsmarine von 1912 - 1918”. Oesterreichs Luftfahrzeuge-Gschichte der Luftfahrt von den Anfaengen bis Ende 1918 (na jeziku: (jezik: nemački)). AT-Graz: H.Weishaupt Verlag. str. 423. ISBN 978-3-900310-03-5. 
  • Đokić, Nebojša; Radovanović, Radovan (2017). „STVARANjE VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS I FORMIRANjE RATNE DOKTRINE”. Zapisi (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijski Arhiv Požarevca. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Hanza-Brandenburg K na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ханза-Бранденбург_К&oldid=27557801”