Бока которска

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Бока Которска)
Снимак Боке которске из сателита
Уколико сте тражили залив који се налази у области, погледајте чланак Бококоторски залив.

Бока которска, или скраћено Бока, историјска је географска област која се налази у Црној Гори. У области се налази залив Јадранског мора. Залив је дубоко зашао под литице Ловћена (1.654 м) и Орјена (1.894 м). Почиње Херцегновским заливом, који се сужава у Кумборски теснац, њиме прелази у Тиватски залив, па кроз пролаз Вериге улази у Рисански и Которски залив.

Већа насеља у Боки су: Њивице, Игало, Херцег Нови, Савина, Мељине, Зеленика, Кумбор, Ђеновићи, Баошићи, Бијела, Каменари, Костањица, Морињ, Рисан, Пераст, Љута, Доброта, Котор, Шкаљари, Муо, Прчањ, Доњи Столив, Горњи Столив, Лепетане, Доња Ластва, Горња Ластва, Тиват, Кртоли, Луштица, Росе, а између њих је још десетак малих насеља.

У Боки которској постоји и девет острва: Превлака, Мамула и Острво Ваведење на самом улазу у Бококоторски залив, Госпа од Милости, Свети Марко и Острво Цвијећа, Зановетни Шкољиц у Тиватском заливу, те Кртољска увала, а Госпа од Шкрпјела и Свети Ђорђе у Рисанском заливу.

Основни морфометријски подаци Бококоторског залива: Укупна површина је 87,33 км². Укупна запремина је 2.412.306.000 км³. Максимална дубина је 60 м. Средња дубина је 27,3 м. Дужина залива је 28,13 км. Дужина обале је 105,7 км. Разуђеност обале (K) износи 3,07. Ширина улаза је 2,95 км.[тражи се извор од 06. 2013.] Претпоставља се да је на настанак Бококоторског залива утицала флувијална ерозија у плиоцену. Овај регион је познат по највећој просечној количини падавина у Европи — регион Црквице.

Боку которску су прославили храбри поморци, вешти мајстори, градитељи, многи истакнути умни људи. Има славну историју — од грчких колонија, преко Илира, Рима, Византије, српских средњовековних држава (Дукља, Србија и Босна) до Турака, Млечана (в. Млетачка република), Руса, Наполеона и Аустрије. Сви су имали амбиције да њоме господаре. Поморство је била основа живота и дало је печат великом културном наслеђу. У 17. и 18. веку Бока је имала преко 300 бродова дуге пловидбе и до 300 мањих, који су годишње зарађивали 200.000 млетачких златника. Пераштани су у 16. веку имали поморску школу (Наутика) на гласу, а у њој су школовали морнаре и за руског цара Петра Великог.

Природа[уреди]

Идући од пучинског мора према планинском залеђу налазе се продор Оштро, између рта Оштро и полуострва Луштице, затим Херцегновски или Топлански залив, који се преко Кумборског теснаца везује за Тиватски залив. Из Тиватског залива пролази се кроз теснац Вериге према Рисанском заливу на западу и Которском заливу према истоку. Од улаза у Боку до Котора простире се пловна линија дугачка 33 километра. Улаз у залив широк је 3 километра, док ширина Верига није већа од 300 метара. Спољашњи продор Боке је усечен у Витаљинско-луштички гребен, а унутрашњи у Девесиљско-врмачки гребен. У рељефу залива Боке истичу се две удолине, које се пружају од северозапада ка југоистоку. Спољашња удолина је Суторинско-грбаљска и у њој се налази Топланско-тиватски залив, а унутрашња удолина је Морињско-которска и у њој се налази Рисанско-которски залив. По истом правцу пружају се и оба гребена. Удолине се састоје од млађих, палеогенских стена, док су оба гребена изграђена од мезозоичких кречњака.[1]

Рељеф[уреди]

Насупрот издашним падавинама, кречњачко залеђе Боке је безводно. Кишница се брзо упија, вода понире и избија у снажним врелима, најчешће где је кречњак у контакту са непропустљивим флишем. У Боки се налази више снажних врела слатке воде односно извора подземних токова крашког краја. Међу њима се истичу: јако периодско врело Сопот код Рисна, врело Спила код истог места, врело Доброта или Љута у Доброти, врело Шкурде и јака вруља Гурдић код Котора, врело Грбаљ итд. Код врела Сопот јавља се на површини мора од 20 м² јако кључање воде. Максимална измерена издашност врела Љуте износи 170 м³, док минимум издашности износи само 0,10 м³ у секунди.

Плодно земљиште, погодна клима и мале надморске висине утичу да удолине буду покривене разним природним и културним добрима. Девесиљско-врмачки гребен се састоји од глиновитих кречњака који услед распадања дају обиље глине. Његови највиши делови су под листопадном вегетацијом, а спољашњи и нижи делови под зимзеленим жбуњем. У долинама и увалама има црвенице на којој расту медитеранске културе.

Привреда[уреди]

За привреду Боке развијенија индустрија има већи значај од рударства. Око Херцег Новог има боксита, а код Котора мангана. У Боки се експлоатише мермер. Кречњак Верига је жилав, али подесан за обраду. Представља одличан грађевински материјал, који је поред осталог послужио и у изради Марковог трга у Венецији.[тражи се извор од 08. 2016.]

Историја[уреди]

Антик[уреди]

Прероманске црквене грађевине у Боки которској: из 9. века (1) и из 10/11. века (2)

Бока је одавно настањена. У њој се налазе археолошки споменици из предримског и римског времена. У 1. веку Бока је припадала провинцији Далмацији. Историја Боке у ствари почиње око 288. године нове ере, оснивањем илирског насеља Rhiziniuma (Рисна). У Боки су се до доласка Словена смењивали Римљани, Византијци и Готи.[тражи се извор од 11. 2016.]

Средњи век[уреди]

У средњем веку Боком су владали Немањићи и босански краљ Твртко I. Бока је тридесетак година била и самостална, а Котор је био република.[тражи се извор од 11. 2016.]

Власт Млетачке републике[уреди]

Млетачка република је суверено владала Боком преко 350 година.[2]

Пад Млетачке републике и смене власти[уреди]

Падом Млетачке републике 1797. у веома кратком периоду до Бечког конгреса 1814/15 г. Бока је промјенила 5 окупационих политичких управа. Кампоформиским миром 1797. године Бока је додијељена Аустрији и то је прва окупација Боке од Аустрије. Послије пораза Наполеона и протјеривања Француза из Боке, указала се прилика да се двије тадашње покрајине Бока и Црна Гора уједине на основу претходно одржаних скупштина и образују заједничку владу од 9 Бокеља и 9 Црногораца и прогласе уједињење Боке и Црне Горе 29. 10. 1813. године. На челу владе или Централне комисије (како се звала) био је Петар I Петровић Његош, док је Покрајински савјет имао 30 Бокеља и 9 представника Црне Горе. Цетињски Владика био је духовни старјешина свих православних Бокеља за читаво вријеме Млетачке и Турске управе. Он је рукополагао бокељске свјештенике и калуђере и вршио је духовну јурисдикцију у Боки.[2]

Аустријска власт[уреди]

Бока которска и Књажевина Црна Гора до почетка 20. вијека

Због великог утицаја цетињских владика на духовни и културни живот Бокеља, Аустрија је 1820 године укинула његову духовну власт у Боки и пренјела духовну јурисдикцију на православно-далматинског Епископа у Далмацији са сједиштем у Задру.[2]

У доба Аустроугарске двојне монархије, Бока которска је била двојезичка територија, на којој су од 1867. до 1918. године службени језици били италијански (доминантан језик у числеиталијанској Далмацији) и српски.[3]

У Југославији[уреди]

После 1918. Бока је постала део Југославије, а после 1945. део тадашње Социјалистичке Републике Црне Горе у оквиру социјалистичке Југославије.

Становништво[уреди]

Такође погледајте: Бокељи
Општина Становништво по попису 2011.
Укупно
Црногорци
Срби
Хрвати
Остали
Неизјашњени
Будва 19,218 9,262 48,19% 7,247 37,71% 167 0,87% 1,392 7,24% 1,150 5,98%
Херцег Нови 30,864 10,395 33,68% 15,090 48,89% 662 2,14% 1,809 5,86% 2,908 9,42%
Тиват 14,031 4,666 33,25% 4,435 31,61% 2,304 16,42% 1,351 9,63% 1,275 9,09%
Котор 22,601 11,047 48,88% 6,910 30,57% 1,553 6,87% 1,145 5,07% 1,946 8,61%
Четири општине 86,714 35,370 33,682 4,686 5,697 7,279

Апсолутна већина становништва припада Српској православној цркви.

Галерија слика[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Марковић, Јован. Географске области СФРЈ.
  2. 2,0 2,1 2,2 Лична карта Матице Боке
  3. Драчевица. бр. 3. Приступљено 17. 1. 2013.

Спољашње везе[уреди]