Helieja

Helieja (starogrčki: Ἡλιαία; dorski: Halia) bio je vrhovni sud drevne Atine. Mišljenje koje vlada među naučnicima je da je naziv suda proistekao od grčkog glagola ἡλιάζεσθαι, što znači συναθροίζεσθαι, naime ,, okupiti se ". Druga verzija je da je sud dobio ime iz činjenice da su se suđenja odvijala na otvorenom, pod suncem. Sudije su se zvali helijastima (ἡλιασταί) ili dikastima (δικασταί, ὀμωμοκότες - oni koji su položili zakletvu, porotnici). Proces suđenja nazivan je ἡλιάζεσθαι (δικάζειν).

Institucije i sastav Helieje

Ne postoje potpuno precizni podaci kada je Helieja ustanovljena, da li za vreme Klistena ili za vreme Solona, ali izgleda da je on pokrenuo funkciju skupštine da zaseda kao žalbeni sud. Sud je imao 6000 članova, izabranih svake godine žrebom, između svih muških građana starijih od trideset godina osim onih koji su bili dužni blagajniku ili su bili lišeni prava, odnosno lišeni svojih građanskih prava ponižavajućom kaznom atimije (ἀτιμία). Takođe su izuzeti oni oni koji pate od intelektualnih ili telesnih mana, ako ih taj nedostatak sprečava da u potpunosti sagledaju postupak. Ako je neka nekvalifikovana osoba učestvovala u poroti, tada bi informacije protiv nje bile stavljene pred Heliejom. Ako je ta osoba kriva sud bi mogao da joj odredi kaznu ili novčanu kaznu koju zaslužuje.

Imenovanje porotnika

Dikasti su bili plaćeni za izvršavanje svoje funkcije, samim tim porotnici su svakog dana bili nagrađivani jednim obolom, a kasnije po nalogu Kleona verovatno 425.godine pre nove ere, dobijali bi po tri obola odnosno pola drahme. Prema Aristotelu:

Perikle je prvi učinio porotnu službu plaćenom, kao protivmeru Kimonovom bogatstvu.

6000 članova je birano iz 10 plemena ( svako pleme nudilo je po 600 članova ), a zatim su podeljeni u veća od 600 porotnika, od kojih su 500 ili 501 bili redovni članovi, dok su ostali bili zamenici porotnika. Ponekad su veća imala od 201 do 401 člana ili od 1001 do 1501 člana. Nakon izbora žrebom, helijasti su morali jednom godišnje da polažu helijastičku zakletvu.

Nadležnost

U početku je nadležnost Helieje bila ograničena na suđenje arhontima i verovatno na neke druge slične optužbe protiv nosilaca javnih funkcija. Efijalt i Perikle pokrenuli su obavezujuću rezoluciju preko eklesije, lišavajući Areopag središte konzervatizma većine slučajeva u kojima je sudio. Helieja je počela da sudi u svim građanskim i krivičnim predmetima. Areopag je zadržao nadležnost samo za krivična dela ubistva i podmetanja požara, dok su arhonti mogli da izreknu manje kazne. Nadležnost Helieje je takođe obuhvatala parnice koje su uključivale Atinjane i građane drugih gradova i ta bi se parnica vodila kao deo međunarodnog prava. Naime Helieja je funkcionisala kao sud za parnice javnog, krivičnog i međunarodnog privatnog prava.

Postupak

Helieja je zasedala svakog dana, osim tri poslednja dana u mesecu i dana tokom kojih je eklesija zasedala. Sednice su se održavale na otvorenom, nije bilo određene zgrade u kojoj bi bile smeštene. Mesto saslušanja bilo je zatvoreno unutar žive ograde, izvan koje je publika mogla da stoji. Detalji pravne procedure bili su sledeći: Na čelu Helieje bio je hegemon čiji je zadatak bio pripremiti rasprave te kockom odrediti koje će ih raspravno veće (porota) voditi. Potom je i dolazio pred porotu i iznosio rezultate preliminarne istrage, odnosno o čemu porota treba odlučivati. Zatim je počinjala rasprava u kojoj su govorili tužilac, tuženi i svedoci. Argumente su izložile same parnične stranke, bez pravne podrške advokata. Dužina govora svakog od članova rasprave bila je tačno određena zavisno od predmeta spora, a merila se isticanjem vode ( u javnoj tužbi tri sata, dok u privatnoj znatno manje). Nakon toga su članovi porote odluku donosili tajnim glasanjem. Nakon prebrojanih glasova, glasnik je objavljivao konačni rezultat. U slačaju nerešenih glasova, optuženi je oslobođen, jer se smatralo da je dobio ,, glas Atine ".

Kazne

Helijasti su mogli izreći novčane kazne ( za graćanske i krivične slučajeve )ili ,,telesne kazne" ( samo za krivične slučajeve ). Kazne Helieje bile su veće od kazni arhonata. Telesne kazne obuhvatale su smrt, zatvor ( za neatinske građane ), atimiju ( ponekad zajedno sa konfiskacija ) i izgnanstvo.

Poznata suđenja pred Heliejom

Sokratovo suđenje

Sokrata su Melet, Anit i Likon optužili za asebiju ( bezbožnost ). Suđenje se održalo 399. godine pre nove ere i porota ga je proglasila krivim za 280 glasova za i 220 glasova protiv. O njegovoj smrtnoj kazni odlučeno je u drugom krugu glasanja, što je za filozofa bilo još gore. Ipak, Sokrat nije izgubio uspravno držanje i, iako je tokom suđenja mogao poroti predložiti svoje samoizgnanstvo, nije to učinio zato što bi život daleko od njegovog voljenog grada bio besmislen za njega. Danas se prilikom ocenjivanja dometa atinske demokratije proces Sokratu često uzima kao jedan od argumenata kojim se dokazuju njena ograničenja.

Perikleovo suđenje

Prema Plutarhu, Perikle se dva puta suočio sa ozbiljnim optužbama. Prvi je bio neposredno pre izbijanja Peloponeskog rata, a drugi tokom prve godine rata, kada je kažnjen novčanom kaznom čija je suma iznosila ili 15 ili 50 talenta. Pre rata, na predlog Drakontida usvojen je zakon po kome bi Perikle trebalo da položi svoje račune javnog novca kod pritana, a porotnici bi trebalo da odluče o njegovom slučaju glasačkim listićima. Ova klauzula zakona je, međutim, dopunjena predlogom da se predmet sudi pred 1500 porotnika na uobičajeni način, bez obzira da li je u pitanju pronevera i primanje mita ili malverzacija.

Literatura

• „Uporedna pravna tradicija” Avramović Sima, Stanimirović Vojislav. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu, 2019