Hetitska kuga
Hetitska kuga ili Nergalova ruka bila je epidemija, verovatno tularemije, koja se dogodila sredinom do kasnog 14. veka pre nove ere.
Istorijat[uredi | uredi izvor]
Hetitska imperija se protezala od današnje Turske do Sirije.[1] Kuga je verovatno bila epidemija Francisella tularensis koja se dogodila duž trgovačke rute Arvad-Eufrat u 14. veku pre nove ere. Veliki deo drevnog Bliskog istoka bio je pogođen pandemijom; međutim, Egipat i Asirija su pokrenuli karantin duž svoje granice i nisu doživeli epidemiju.[2]
Tularemija je bakterijska infekcija koja i dalje predstavlja pretnju.[1] Takođe se naziva zečja groznica i to je zoonoza koja lako može preći sa životinja na ljude. Najčešći način na koji se prenosi je preko raznih insekata koji skaču između vrsta, kao što su krpelji. Simptomi infekcije se kreću od lezija kože do respiratorne insuficijencije. Bez lečenja stopa smrtnosti je 15% zaraženih.[1] Prema bivšem mikrobiologu Siru Trevisanatu, „tularemija je danas retka u mnogim zemljama, ali ostaje problem u nekim zemljama, uključujući Bugarsku“.[1]
Epidemija[uredi | uredi izvor]
Prema autoru Filipu Noriju (How Disease Affected the End of the Bronze Age), postoje tri bolesti koje su najverovatnije izazvale kolaps društva posle bronzanog doba: male boginje, bubonska kuga i tularemija. Kuga tularemije koja je pogodila Hetite mogla se preneti insektima ili zaraženom prljavštinom ili biljkama, kroz otvorene rane ili jedenjem zaraženih životinja.
Hetitski tekstovi iz sredine 14. veka pre nove ere govore o kugi koja izaziva invaliditet i smrt.[1] Hetitski kralj Murišiliš II pisao je molitve u kojima je tražio olakšanje od epidemije, koja je trajala dve decenije i ubila mnoge njegove podanike. Dva kralja na vlasti pre njega, Šupilulijuma I i Šupiluljumin neposredni naslednik, Arnuvanda II, takođe su podlegali tularemiji. Muršiliš je došao na presto jer je bio poslednji preživeli sin Šupilulijuma.
Muršili je verovao da su kugu Hetitima preneli egipatski zatvorenici koji su Hetiti paradno prikazivali u glavnom gradu Hatuši. Postoje neki dokazi koji ukazuju na to da su Egipćani patili od tularemije u godinama koje su prethodile 1322. p. n. e. Hetiti su očigledno sumnjali i na prenošenje zoonoza, jer su zabranili upotrebu magaraca u karavanima.[1] Druga teorija o poreklu kuge sugeriše da je nastala od ovnova koje su Hetiti uzeli kao ratni plen, zajedno sa drugim životinjama, nakon što su Hetiti upali u Simiru. Ubrzo nakon što su životinje dovedene u hetitska sela, počela je epidemija tularemije.[1]
Kuga se pominje u pismu Amarne EA 35, pismu napisanom na akadskom od vladara Alašije (Kipar) egipatskom faraonu tokom perioda Amarne.[3] Datira između 1350. i 1325. godine pre nove ere. U njemu je kuga posebno nazvana Nergalova ruka.
Koristi protiv Arzavana[uredi | uredi izvor]
Bolest je namerno doneta u zapadnu Anadoliju i opisana je kao prvi poznati zapis o biološkom ratu.[2] Ubrzo nakon što su Hetiti doživeli izbijanje bolesti, Arzavani iz zapadne Anadolije su verovali da su Hetiti oslabljeni i napali su ih. Arzavani su tvrdili da su se ovnovi iznenada pojavili (1320. i 1318. p. n. e.) i Arzavani su ih doveli u svoja sela. Smatra se da su Hetiti poslali ovnove oboljele od tularemije da zaraze svoje neprijatelje. Arzavani su postali toliko oslabljeni kugom da nisu uspeli u pokušaju da pokore Hete.
