S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Originalni rukopis
„Lepa Lužica“ (glsrp. Rjana Łužica, dlsrp. Rědna Łužyca) je himna Lužičkih Srba čiji je tekst napisao 1827. godine lužički pesnik Handrij Zejler (1804 − 1872).
| gornjolužičkosrpski
|
donjolužičkosrpski
|
srpski
|
Rjana Łužica
Rjana Łužica,
Sprawna, přećelna,
mojich serbskich wótcow kraj,
mojich zbóžnych sonow raj,
swjate su mi twoje hona
Časo přichodny,
zakćěj radostny!
Ow, zo bychu z twojeho
klina wušli mužojo,
hódni wěčnoh wopomnjeća!
|
Rědna Łužyca
Rědna Łužyca,
spšawna, pśijazna,
mojich serbskich woścow kraj,
mojich glucnych myslow raj,
swěte su mě twoje strony.
Cas ty pśichodny,
zakwiś radostny!
Och, gab muže stanuli,
za swoj narod źěłali,
godne nimjer wobspomnjeśa!
|
Krasna Lužica
Lepa Lužica,
Ispravna, prijateljska,
mojih srpskih otaca kraj,
mojih blaženih snova raj,
sveta su mi tvoja polja!
Času budući,
usklikni radosno!
O, neka budu sa tvojeg
skuta došli muževi,
ugodni večnog pominjanja!
|
