1804
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Векови: | |
| Деценије: | |
| Године: | |
 1804 на Викимедијиној остави.
| |
1804 је била преступна година.
Догађаји
[уреди | уреди извор]
Јануар
[уреди | уреди извор]- јануар, почетак – Карађорђе је узео нешто барута од земунских трговаца, па отишао у Ресавску и Пожаревачку нахију и вратио се у Тополу 24. јануара.
- 1. јануар — Окончана је француска власт над Хаитијем.
- 7. јануар — Британци су управљали Роцхер ду Диамант, стеном испред луке Форт-де-Франце на Мартинику.
- 15. јануар — Битка код Ганџе: након месец дана опсаде, руске снаге јуришају на Ганџу, престоницу каната, коју Руси сматрају грузијском територијом. Последњи кан Џавад кан је умро и наступио је Трећи руско-персијски рат (до 1813).
- 22. јануар — Епископ цетињски Петар I шаље писмо дачком игуману, намерава да „ми Црногорци и Срби са београдске стране дигнемо оружје на своје непријатеље Турке“[1].
- јануар, друга половина – У Београд је стигао султанов ферман којим се дахијама прети војском „другог закона“ ако не престану са зверствима – дахије одлучују да ликвидирају кнезове и зреле људе и исламизују остатак народа.
- 28. јануар — Адам Јержи Чарториски је нови руски министар иностраних послова (до 1806).
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 2/14. фебруар - Одржан Збор у Орашцу. Под командом Ђорђа Петровића Карађорђа, Срби у Београдском пашалуку почели буну против Дахија. Ово је у наредним месецима и годинама прерасло у Први српски устанак, те у Српску револуцију за стварање независне државе на територији освојеној од Турака у 14. и 15. веку.
- 4. фебруар — Сеча кнезова у Београдском пашалуку. Фочић Мехмед-ага одлази у ваљевску нахију, где су најопаснији кнезови Алекса Ненадовић и Илија Бирчанин, посечени на ломачи. Мула-Јусуф одлази у Грочанску нахију, Кучук-Алија у Поморавље, Аганлија је остао у Београду. Аустријски извештаји говоре о 123 убијена, руски извештаји говоре о 150.
- 11. фебруар — Хибридно помрачење Сунца, пруга пролази од Чаковца до Сења, прстенастост траје 17-18 секунди, у Шумадији је покривено око 90% диска. Песма „Почетак буне против дахија“: Кад погибоше до два кнеза/ На ћуприју усред Колубаре:/ Кнез Алекса, Илија бирчански,/ Аџи-Рувим усред Београда,/ Један дан и један час/ Над њима је сунце јарко потамнило.
- 14. фебруар — Скупштина у Орашцу: одлучено да се заузме за дахије, за вођу изабран Карађорђе. Почиње Први српски устанак (15. фебруар је данас Дан државности Србије). Одмах после састанка запаљена је гостионица у Орашцу. До следећег дана устанак се ширио Косманским крајем, а затим и околином Орашца и Тополе.
- 2/14 фебруар — Пишегруова завера или Кадудалова афера: ухапшен генерал. Жан Виктор Мари Моро, који је, након што је Жорж Кадудал организовао Наполеоново убиство, требало да контролише земљу са Пишегруом до краљевог повратка. Пишегру и Кадудал ухапшени су касније током месеца.
- 14. фебруар — Битка код Пуло Ауре: конвој Британске источноиндијске компаније јурио је јачу француску ескадрилу поред Малаје.
- 2/15 фебруар — Њу Џерси је последња северна америчка држава која је укинула ропство (постепено, неки су остали до 1865).
- 2/16 фебруар — Први Барбари рат: Амерички поручник Стивен Декејтур се прикрао у луку Триполи и спалио претходно заробљену фрегату УСС Филаделфија.
- 16. фебруар — У Сибници је вођена прва борба Карађорђа са устаницима против дахија.
- 21. фебруар — Српски устаници заузимају Палеж (Обреновац).
- 21. фебруар — Парна локомотива Ричарда Тревитика вуче терет на железничком систему од Пенидаррена до Аберцинона, 15,7 км за 4 сата и 5 минута.
- 21. фебруар — Усман дан Фодио започиње Фулани рат, џихад против града-државе Гобир у данашњој Нигерији - тако настаје калифат Сокото (до 1903).
- 22. фебруар – 22. април – Масакр на Хаитију од стране хаићанске револуционарне војске, састављене од црнаца и мулата, по наређењу Жан-Жака Десалина над белим становништвом, бившим француским робовласницима и земљопоседницима – верује се да је убијено између 3.000 и 5.000 људи, укључујући жене и децу. "Ужаси Санто Доминга" биће коришћени као аргумент против укидања ропства у САД, које не признају републику, другу у хемисфери, и уводе трговински ембарго.
- 24. фебруар — Битка на Дрлупи: сусрет Аганлије и Карађорђа у Дрлупи – преговори прелазе у окршај. После овога устанак се проширио на околину Београда и смедеревску нахију.
Март
[уреди | уреди извор]- 4 — 5. март — Побуна ирских затвореника на Касл Хилу у Аустралији, угушена у окршају са војском.
- 9 — 10. март — Куповина Луизијане, Дан три заставе: формална шпанско-француска примопредаја територије завршена је у Сент Луису, а америчка застава је коначно подигнута следећег дана.
- 11. март — Карађорђеви устаници заузимају Рудник (или 6/18. марта, после ноћне битке).
- 11. март — Победа устаника код Свилеуве, Јаков Ненадовић опседа Шабац.
- 15. март — Осумњичен за учешће у афери Кадудал, Луј Антоан, војвода од Енгхиена, киднапован је из Немачке, из Етенхајма у Бадену, и доведен у Француску.
- март — Устаници су запалили град Шабац и ослободили Чачак.
- 17. март — Премијера Шилерове драме Вилхелм Тел у Вајмару, у режији Гетеа.
- 18. март — Ослобођено Ваљево.
- 20. март — Наполеон Бонапарта у Паризу се симболично крунише за цара Француске, узимајући круну из папиних руку и стављајући је себи на главу.
- 21. март — У Француској је ступио на снагу Цоде цивил, грађански законик који се сматра најважнијом кодификацијом грађанског права од римског доба, а који ће имати изузетан утицај на правни систем.
- 23. март — Победа устаника код Дубоког Потока код Ћуприје над присталицама дахија и крџалијама Алије Гушанца – крџалије су поражене код брда Гиља 28. и код Умова код Свилајнца 30. – скоро цео исток био је либератски пашалука.
- 24. март — Бокенкриг, кратка побуна у Швајцарској коју гуше трупе предвођене Цирихом.
- 25, март — Кучук Алија је успео да се из Београда пробије до Јагодине и Ћуприје, где преговара са Алијом Гушанцем.
- 26. март — Прво дипломатско писмо Србије – Прота Матеја Ненадовић аустријским властима.
Април
[уреди | уреди извор]- 1. април — Устаници су надомак Београда, претходно спаливши неколико места и паланка.
- 2 - 3. април — Фрегата ХМС Аполо и 28 других трговачких бродова из конвоја насукани су на португалској обали, уз велики губитак живота.
- 4. април — Ослобођен Крагујевац – Кучук Алија одлази у Јагодину.
- 4 — 7. април — Баточинска битка је била устаничка победа у два окршаја.
- 4/5. април — Жан-Шарл Пичегру пронађен задављен у затвору.
- 7. април — Српски устаници предвођени Карађорђем победили су јаничарску војску у бици код Баточине.
- 13. 4. – Опсада Јагодине: Срби трпе велике губитке у бици, Алија Гушанац је неколико дана касније, са 900 крџала, хитао у Београд.
- 24. април — Остружничка скупштина
- 25. април — Након уласка руске војске у Имеретију (централно-западна Грузија), краљ Соломон постаје руски вазал (земља је припојена 1810).
- 27/28. април — Кучук Алија потучен у ноћној борби – успева да се пробије до Београда: на путу је запалио Карађорђеву кућу у Тополи, обрачунао се са К. код Ропочева и Васом Чарапићем код Лештана, где је претрпео велике губитке. Јагодина је ослобођена заједно са Јагодинском, Крагујевачком и Чупријском нахијом (турска посада из Ћуприје се повукла у Лесковачки Пашалук).
- 28. април — Битка код Чокешине, „Српски Термопили“: браћа Недић и 303 устаника изгинули код манастира Чокешина, недалеко од Лознице, спречавајући Турке да помогну Шапцу.
- 28. април — У Француском Трибунату је предложено да то тело изрази жељу да Наполеон буде проглашен за цара и да достојанство буде наследно у његовој породици (прихваћено 3. маја).
Мај
[уреди | уреди извор]- 2. мај — Карађорђе је у Раковици, сутрадан је на прилазу Београду. Ослобођено је 10 од 12 нахија Београдског пашалука.
- 5. мај — Британци су окупирали холандску колонију Суринам (до 1816).
- 6 – 15. мај — У Остружници одржана прва српска устаничка народна скупштина, „први састанак свих нахија и устаничких старешина Београдског пашалука“: тражено је уништење дахија и враћање привилегија из 1793-94.
- 10. мај — Састанак у Земуну Карађорђа са српским првацима и представницима турске власти – без договора.
- 10. мај — Након што је његов претходник и ривал Хенри Аддингтон изгубио поверење парламента због слабог вођења рата против Француске, Вилијам Пит Млађи поново постаје премијер Уједињеног Краљевства (до смрти 1806).
- 13. мај — Сабор цетињских старешина брани владику Петра од оптужби из Русије да занемарује своју дужност.
- 14. мај — Експедиција Луиса и Кларка, званично Експедиција корпуса открића, полази из околине Сент Луиса на путу ка Тихом океану, преко северног дела америчког запада (до 1806. године, а ове године стижу до данашњег дела Северне Дакоте).
- 15. мај — Српске вође шаљу писмо руском амбасадору у Цариграду тражећи помоћ и да дође „под окриље руског престола“.
- 18. мај — Француски конзерватор Сената доноси органски декрет, познат као Устав године XII: Наполеон је проглашен за цара Француза (крунисање у децембру).
- 18. мај — У Француској је створена титула царског маршала (Марецхал д'Емпире): именовано је 14 активних генерала и четири почасна.
- 24. мај — Пожаревац се предао устаницима.
- 25. мај — Отворена прва Ђумрукана Карађорђе Србије, на Сави код Остружнице – данас је Дан Царинске службе Србије.
Јун
[уреди | уреди извор]- 13. јун — Митрополит Стефан Стратимировић пише мемоаре руском двору: предлаже словенско српско царство са руским великим кнезом као владаром, са Боком Которском, Далмацијом до Шибеника и Срема.
- 15. јун — Ратификован дванаести амандман на Устав САД – поступак избора председника и потпредседника.
- јун — Доситеј Обрадовић развија у Трсту акцију међу трговцима за помоћ српском устанку, а сам је приложио новац. Ове године је у Венецији штампао Песму о српском устанку, познату као Востани Сербије.
- јун — Почиње Трећи руско-персијски рат – ове године рат се води у Јерменији, неуспела руска опсада Јеревана.
- 19. јун — Мухурдар босанског Бећир паше стигао је пред Београд.
Јул
[уреди | уреди извор]- 11. јул — Потпредседник САД Арон Бер тешко је ранио Александра Хамилтона, бившег министра финансија и једног од најистакнутијих политичара свог времена, у дуелу; Хамилтон умире следећег дана.
- 12. јул — Сусрет Бећир-паше са Карађорђем и старешинама испод Београда - Крџалија је касније затворио Бећир-пашу, док Срби нису платили откуп.
- јул — Велика порта шаље у Србију влашког барона Манолакија и једног архимандрита Цариградске патријаршије да утичу на Србе – враћају се безуспешно у августу.
- 15. јул — Наполеон додељује прве Легије части.
- 24. јул — Српска потера предвођена Миленком Стојковићем ухватила је и погубила на дунавском острву Ада Кале београдске дахије Аганлију, Кучук Алију, Мулу Јусуфа и Мехмеда Фочића.
- 28. јул — Дахије - Аганлија, Кучук Алија, Мула Јусуф и Мехмед Фочић - побегли су из београдске тврђаве, иако је Халил-ага Гушанац требало да их по договору са Карађорђем погуби, уз знање Бећир-паше.
- 29. јул — Српске главешине поново пишу аустријском цару да их прими под своју заштиту, или да пошаље људе као сведоке и гаранте споразума са пашом; Бећир-паша не жели да прихвати укључивање Аустрије у преговоре.
Август
[уреди | уреди извор]- 3. август — Александар фон Хумболт се вратио у Европу са америчке експедиције.
- 5/6. август — Београдске дахије ликвидиране на Ада-калу, где их је стигла српска потера и Бећир-пашина званична порука команданту острва на погубљење.
- 11. август — Франц II проглашен за првог цара Аустријског царства.
- 15. август — Наполеон прегледа трупе у Булоњу.
- 17. август — Мус-ага Фочић упада у Шабац и, да би осветио брата, убија хришћане.
- август — Ђорђа Ћурчија, вођу устанка у Подрињу, убили људи Јакова Ненадовића.
- август — Султан шаље у Београд Сулејман-пашу, пријатеља бивших дахија, за новог везира, чиме је и Бећир-паша незадовољан [2].
Септембар
[уреди | уреди извор]- 1. септембар — Карл Лудвиг Хардинг открива астероид 3 Јуно (који се сматрао планетом до 1850-их).
- 8. септембар — Карађорђе и прваци пишу Арсенију Гаговићу и херцеговачким главарима и позивају их на борбу[8]. С друге стране, руски изасланик гроф Марко Ивељић позива на мир, због односа између три царства.
- 13. септембар — Карађорђе је у Русију послао прву устаничку делегацију, коју је предводио прота Матеја – почетна помоћ је новац и добар савет.
- 15. септембар — Битка код Визагапатама: поморски сукоб између Француза и Британаца у Бенгалском заливу.
- 16. септембар — Џозеф Геј-Лусак попео се балоном на 7.016 м - оповргнуо слабљење магнетног поља, прикупља узорке ваздуха на различитим висинама.
- 26. септембар — Николај Резанов стиже до Нагасакија: Руси чекају април да Јапанци пристану на трговину, али безуспешно.
Октобар
[уреди | уреди извор]- 1 - 4. октобар — Битка код Ситке: руска освета староседеоцима на Аљасци.
- 3. октобар — У Београду објављен султанов ферман, издат на Бећир-пашин предлог: Срби се не смеју вређати, Турци се не смеју насељавати по селима, укидају се принудне дажбине и порези – шест дана касније требало је да се састави писмени акт, али због обостраних захтева није постигнут договор.
- 5. октобар — Акција 5. октобра 1804: Британска ескадрила напада шпански конвој, укључујући Нуестра Сенора де лас Мерцедес, код Португала, без претходне објаве рата. Била је то последња шпанска флота са благом из Новог света.
- 8. октобар — Жан-Жак Десалин се крунисао за цара Хаитија (убијен 1806).
- 13. октобар — Јапански хирург Ханаока Сеишу обавио је операцију у општој анестезији.
Новембар
[уреди | уреди извор]- 3. новембар — Уговор из Сент Луиса, између САД (В. Х. Харисон) и племена Сац и Мескуакие (Прес. Куасхкуаме) - Американци добијају земљу између река Мисури и Висконсин, Мисисипи и Илиноис, што ће изазвати отпор Индијанаца 1812. и 1832. године.
- 6. новембар — Плебисцит о новом француском уставу, одн. увођење империје.
- 6. новембар — Тајни руско-аустријски савез против Француске – у предстојећем рату Аустрија треба да обезбеди главнину војника, а њен главни циљ је Италија.
- 7. новембар (Митровдан) — Српска депутација стигла у Петроград: сматрају да Срби треба да имају привилегије сличне Јонским острвима, односно државу под сузеренитетом султана и заштитом Русије.
- 20. новембар — Султан Омана Султан бин Ахмад умире током похода на Басру – наслеђују га два малолетна сина, борба за превласт траје до 1806. године.
- 24. новембар — Бурбонске реформе: Закон о консолидацији проширен на цело шпанско царство, држава узима средства верских институција у Новој Шпанији.
Децембар
[уреди | уреди извор]- 2. децембар — Папа Пије VII у Паризу крунисао је Наполеона Бонапарту за цара Француске.
- 5. децембар — Наполеон је војсци „делио орлове“, односно нове царске заставе.
- 5. децембар — Завршени председнички избори у САД: демократа-републиканац Томас Џеферсон убедљиво освојио још један мандат
- 14.децембар — Шпанија објављује рат Великој Британији.
- децембар — У Смедереву је договорено да Карађорђе држи 300 пандура, а 12 нахијских кнезова по 100.
Датум непознат
[уреди | уреди извор]- Ослобођена већина Шумадије и Мачве у Првом српском устанку.
Рођења
[уреди | уреди извор]Март
[уреди | уреди извор]- 14. март — Јохан Штраус Старији, аустријски композитор († 1849)
Август
[уреди | уреди извор]- 23. новембар — Френклин Пирс, 14. председник САД
Смрти
[уреди | уреди извор]Јануар
[уреди | уреди извор]- 3. јануар — Николај Љвов, песник, музичар, архитекта, представник руског просветитељства. (* 1753)
- 29. јануар — Хаџи-Рувим, архимандрит манастира Боговађе. (* 1754)
Фебруар
[уреди | уреди извор]- 4. фебруар — Алекса Ненадовић, српски кнез. (* 1749)
- 4. фебруар — Илија Бирчанин, кнез Подгорске кнежине Ваљевске нахије. (* 1764)
- 6. фебруар — Џозеф Пристли, британски хемичар, писац, учитељ и политичар. (* 1733)
- 8. фебруар — Џозеф Пристли, енглески хемичар и филозоф. (* 1733)
- 12. фебруар — Имануел Кант, немачки филозоф, један од најутицајнијих умова у филозофији модерног доба. (* 1724)
Април
[уреди | уреди извор]- 11. април — Миклош Кизмич словеначки писац, римокатолички свештеник, преводилац. (* 1737)
Јун
[уреди | уреди извор]- 18. јун — Марија Амалија Аустријска, ћерка аустријске краљице Марије Терезије и цара Франца I. (* 1746)
Јул
[уреди | уреди извор]- 12. јул — Александар Хамилтон, амерички економиста и политичар
Август
[уреди | уреди извор]- 19. август — Бартелеми Шерер, француски генерал. (* 1747)
Октобар
[уреди | уреди извор]- 2. октобар — Никола Кињо, француски проналазач, познат по томе што је изумео први аутомобил на свету. (* 1725)
Дани сећања
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди извор]Референце
[уреди извор]- ^ „Vladimir Corovic: Istorija srpskog naroda”. www.rastko.rs. Приступљено 2025-12-23.
