Hiperplazija

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hiperplazija
SinonimiHypergenesis
Specijalnostipatologija
Tipovifiziološka (endokrina i kompenzatorna) i patološka hperplazija
Dijagnostički metodbiopsija
Lečenjezavisi od vrste hiperplazije

Hiperplazija je povećanje tkiva ili organa, ili jedan od oblika adaptacije ćelija, koji nastaje kao posledica povećanja broja ćelija u nekom tkivu ili organu. Ona je reverzibilan proces, jer nakon uklanjanja nadražaja koji je izazvao hiperplaziju tkivo se vraća u prvobitno stanje. Hiperplazija prema uzroku koji je izazvao može biti fiziološka, patološka i endokrina.[1]

Hiperplazija, kao fiziološki proces dešava se samo u onim organizmimima u kojima su ćelije sposobne da sintizuje DNK, i time omogućavajućavaju proces mitoza. Tokom procesa starenja ćelija postepeno gube sposobnost mitoze, jer ne mogu uspešno da replikuju sopstvenu DNK, usled nedostatka telomera u ćelijskom jedru (ova supstanca vremenom se istrošila zbog neprastanog porasta broja ćelija tokom celog života). Iz tog razloga stariji ljudi nemaju „mladalačko i vitalno telo“, jer je veliki broj njihovih ćelija ostario, i igubio sposobnost obnavljanja.

Osnovni pojmovi iz adaptacije ćelija[uredi | uredi izvor]

Ćelija ima sposobnost da se funkcionalno i strukturalno prilagodi na svaku promenu uslova u svom okruženju, kako bi se nakon izlaganja prekomernim fiziološkim ili patološkim uticajima, što uspešnije adaptirala na novonastale uslove. Cilj ove adaptacije je opstanak u životu i zaštita ćelije u novonastalim uslovima.

Adaptacijski odgovor ćelije je reverzibilan proces, koji omogućava ćeliji da se nakon prestanka delovanja uzročnog agensa ona vrati u normalan oblik i funkciju. Glavni oblici prilagođavanja ćelije na novonastale uslove su:

Atrofija

Atrofija jedan je od oblika adaptacije ćelije koji se karakteriše promenom veličine i / ili broja specijalizovanih ćelija u tkivu odnosno organu.

Hipertrofija

Hipertrofija je povećanje tkiva ili organa uzrokovano povećanjem veličine ćelija u njemu (broj ćelija nije povećan) Razlikujemo sledeće vrste hipertrofije: fiziološku, kompenzatornu i adaptacionu.

Hiperplazija

Hiperplazija je povećanje tkiva ili organa koje je nastalo kao posledica povećanja broja ćelija u tom tkivu ili organu. Hiperplazija je reverzibilan proces (kada se ukloni stimulus koji je izazvao hiperplaziju tkivo se vraća u prvobitno stanje).

Metaplazija

Metaplazija je zamena jedne vrste zrelih ćelija drugom vrstom zrelih ćelija. Uzroci nastanka metaplazije su: hronična zapaljenja, hemijski i fizički nadražaji, nedostatak vitamina A i sl.

Metaplazija u kojoj složeniji tip ćelija prelazi u jednostavniji označava se kao regresivna metaplazija. Ukoliko ćelije iz jednostavnije forme prelaze u složeniju radi se o progresivnoj metaplaziji.

Displazija

Displazija kao oblik adaptacije ćelija karakteriše se postojanjem tkivne atipije (promenama međusobnog odnosa ćelija koje grade neko tkivo) i ćelijske atipije (promenama veličine i oblika ćelija). Uzroci atipije mogu biti: hronično zapaljenje ili hormonski disbalans.

Displaziji najčešće prethodi metaplazije i hiperplazija ćelija. Kako se displastične promene vremnom transformišu u tumor, ove promene se nazivaju prekanceroza (morfološka promena koja prethodi tumoru).

Etiologija[uredi | uredi izvor]

Hiperplazija može nastati zbog bilo kojeg uzroka, uključujući;

  • veća oštećenja (na primer, širenje baznog sloje epiderma za nadoknadu izgubljene kože)
  • hronični zapaljenjski odgovor,
  • hormonski poremećaj,
  • nadoknadu oštećenja tokom bolesti itd.

Hiperplazija može biti bezopasna na određenom tkivu. Primer je normalan odgovor, koji se karakteriše rastom i umnožavanjem mlečnih sekrecijskih žlezdanih ćelija u dojci žene na trudnoću, kao priprema za buduće dojenje.

Možda najzanimljiviji i potentan učinak koji IGF ima na ljudski organizam je njegova sposobnost da izazove hiperplaziju, što je u stvari deljenje ćelija. Za razliku od toga, hipertrofija je ono što se dešava, na primer, u ćelijama skeletnih mišića tokom teških vežbanja, uz uzimanje stereoida, a zasniva se na rastu veličine ćelija. Sa upotrebom IGF, jedna od mogućnosti je da doše do hiperplazije što je zapravo povećava broja mišićnih ćelija prisutnih u tkivu. Težina treninga sa upotrebom anaboličkih steroida, ili bez, omogućava ovim novim ćelijama da dobijaju u veličini i snazi. Postoji stav da hiperplazija može biti indukovana specifičnom izlaznom snagom treninga za bolje sportske rezultate, čime se povećava broj mišićnih vlakana, umesto povećanja veličine jednog vlakna.

Patofiziologija[uredi | uredi izvor]

Hiperplazija je najčešće uzrokovana;

  • lokalnom produkcijom faktora rasta,
  • povećanjem aktivnosti receptora faktora rasta uključenih u rad ćelija
  • aktiviranje određenih signalnih puteva.

Naveden promene dovode do produkcije faktora transkripcije koji aktiviraju brojne ćelijske gene, uključujući i gene koji kodiraju faktore rasta, receptore za faktore rasta i regulatora ćelijskog ciklusa, što dovodi do proliferacije ćelija.[2][3][4]

Hormonska hiperplazija, nastaje u uslovima povišene ili smanjene aktivnosti hormona koji deluju kao promotori rasta i inicira transkripciju različitih ćelija.

U kompenzatornoj hiperplaziji, osnovi uzroci faktora rasta, kao i činiocima koji stimulišu njihovu proizvodnju nisu dobro definisani. Smatra se do porast broja ćelija u nekom tkivu nastaje nakon više načina njihovih gubitaka, kroz proces proliferacije preostalih ćelija i razvojem novih ćelija iz matičnih ćelija.

Oblici hiperplazije[uredi | uredi izvor]

Kao mogući oblici oblici hiperplazije navode se; fiziološka (endokrina i kompenzatorna) i patološka hperplazija.

Fiziološka hiperplazija[uredi | uredi izvor]

Ovaj oblik hiperplazije javlja se u fiziološkim stanjima, pretežno u organima, u fazi oporavka ili u onima koja su ciljno mesto dejstva pojedinih hormona. Ona može biti; edokrina i kompenzatorna.

Endokrina hiperplazija

Ovaj oblik hiperplazije javlja se u hormonski zavisnim tkivima. Ogleda se u tome što hormoni mogu izazvati hiperplaziju u ciljnim tkivima pri pojačanom ili produženom dejstvu na ta tkiva. Na primer:

  • hiperplazija dojki kod žena za vreme laktacije i trudnoće,
  • hiperplazija dojki u prvoj fazi menstrualnog ciklusa.
  • hiperplazija štitne žlezde usled nedostatka joda u organizmu
ENDOKRINA HIPERPLAZIJA: Ženske grudi pre i posle hormonima izazvane hiperplazije u trudnoći
Kompenzatorna hiperplazija

Ovaj oblik hiperplazije javlja se u uslovima povećanog gubitka mase tkiva nakon oštećenja ili parcijalna resekcija. Na primer;

  • regeneracija jetre.

Patološka hiperplazija[uredi | uredi izvor]

Ovaj oblik hiperplazije koji se zove i kompenzatorna hiperplazija, odgovor je na oštećenje ili gubitak tkiva. Na primer;

  • hiperplazija jednog testisa nakon uklanjanja drugog
  • hiperplazija endometrijuma, prostate, gingive itd.[5][6][7][8][2][3][4]
PATOLOŠKA HIPERPLAZIJA: Benigno uvećanje prostate izazvano hiperplazijom

Znaci i simptomi[uredi | uredi izvor]

Fiziološka hiperplazija

Hiperplazija se smatra fiziološkom (normalnom) reakcijom ćelija na određenu stimulans, sve dok ćelija tokom procesa hiperplazija rastu pod dejstvom normalnih regulatornih mehanizama kontrole.

Patološka hiperplazija kao suprotan proces

Ako su naruženi mehanizmi kontrole nastaje suprotan proces - neoplazije (proces koji služe kaojedan od načina rasta benignih tumora), u kojoj se genetski normalne ćelije razmnožavaju na nefiziološki način, odgovarajući na normalne nadražaje.[9][10][11][12]

Benigna hiperplazija prostate[uredi | uredi izvor]

Benigno uvećanje prostate predstavlja nemaligni, prekomerni rast ćelija prostate. Kako uvećanje (hiperplazija) postepeno napreduje, tako se mokraćna cev sužava i dovodi do pojave različitih simptoma.

Učestalost benignog uvećanja prostate se povećava sa godinama i u različitom obliku ovo uvećanje je prisutno kod 80% muškaraca starijih od 40 godina, odnosno kod 95% muškaraca starijih od 80 godina.

Smatra se da muški polni hormoni igraju određenu ulogu u procesu hiperplazike prostate, ali se ne zna da li stimulišu uvećanje ili samo stvaraju povoljne uslove za njegov razvoj. Jedno od objašnjenja glasi da razmnožavanje ćelija nadmašuje njihovu smrt u određenoj životnoj dobi muškarca. Bez obzira na uzrok, uvećanje prostate ona mehanički može negativno uticati na bešiku i na mokraćni sistem uopšte.

Hiperplazija endometrijuma[uredi | uredi izvor]

Hiperplazija endometrijuma je patološki oblik hiperplazije koji se karakteriše prekomernom deobom ćelija u endometriju ili unutrašnjoj oblozi od materice.[13]

Većina slučajeva hiperplazije endometrijuma je rezultat visokih nivoa estrogena, koji u kombinaciji sa nedovoljnim nivoima progesterona sličnih hormona obično suzbija proliferativne efekate estrogena u ovom tkivu. Hiperplazija se može javiti u velikom broju poremećaja koji, uključuju; gojaznost, sindromom policističnih jajnika, tumore koje izaziva estrogen (npr. Granulozni tumor) i određene forme estrogene zamjenaknj terapije.

Ova bolest je značajan faktor rizika za razvoj ili čak istovremeno prisustvo karcinoma endometrijuma, tako da je pažljivo praćenje i lečenje žena sa ovim poremećajem od suštinskog značaja.

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Sembulingam K.; Sembulingam P. (2012). Essentials of medical physiology. JP Medical Ltd. ISBN 9789350259368. 
  2. ^ a b Gardiner, Phillip F. (2001). Neuromuscular Aspects of Physical Activity. Human Kinetics. ISBN 978-0-7360-0126-7. 
  3. ^ a b Britannica Educational Publishing : The endocrine system. . Britannica Educational Publishing. 2011. ISBN 978-1-61530-731-9. 
  4. ^ а б Dunphy L. M., Winland-Brown J. E. : Primary care: The art and science of advanced practice nursing. F.A. Davis. 2011. ISBN 978-0-8036-2647-8.
  5. ^ Prostate enlargement: Benign prostatic hyperplasia. www.niddk.nih.gov.
  6. ^ lKoerner, F. C. (2011). Diagnostic problems in breast pathology. Elsevier Health Sciences. ISBN 978-1-4160-2612-9. 
  7. ^ Kumar P. S. : Essentials of oral pathology. . JP Medical Ltd. 2009. ISBN 9789350252147. 
  8. ^ Porth C. : Essentials of pathophysiology: Concepts of altered health states. Lippincott Williams & Wilkins. 2011. ISBN 978-1-58255-724-3.
  9. ^ Zachary J. F., McGavin M. D. : Pathologic basis of veterinary disease. Elsevier Health Sciences. ISBN 978-0-323-29172-9.
  10. ^ Braun C. A., Anderson C. M. : Pathophysiology: Functional alterations in human Health. Lippincott Williams & Wilkins. 2013. ISBN 978-0-7817-6250-2.
  11. ^ Rubin E., Reisner H. M. : Essentials of Rubin's pathology. Lippincott Williams & Wilkins. 2007. ISBN 978-0-7817-7324-9.
  12. ^ Hong W. K., Hait W. N. . Holland Frei cancer Medicine eight. PMPH-USA. 2010. 2009. ISBN 978-1-60795-014-1.
  13. ^ Petković S, urednik. Ginekologija. Beograd: Elit- Medica: Draslar;2004.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хиперплазија&oldid=27441618”