Hirurški šav

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hirurški šav
Atraumatski polipropilenski konac sa iglom koja se drži držačem igle, za ušivanje u hirurgiji.

Hirurški šav ili šavovi, je medicinski postupak koji se koristi za držanje telesnih tkiva zajedno i približavanje ivica rane nakon povrede ili operacije. Primena uglavnom uključuje upotrebu igle sa na njoj pričvršćenom dužinom hirurškog konca. Postoje brojne vrste šavova koji se razlikuju po obliku i veličini igle, kao i materijalu i karakteristikama hirurškog konca. Izbor hirurškog šava treba da bude određen karakteristikama i lokacijom rane ili specifičnim telesnim tkivima koja se aproksimiraju.[1]

Prilikom odabira igle, konca i tehnike šivanja koje će se koristiti za određenog pacijenta, pružalac medicinske nege mora uzeti u obzir zateznu čvrstoću specifičnog konca za šav potrebnu za efikasno držanje tkiva zajedno u zavisnosti od mehaničkih sila i sila smicanja koje deluju na ranu kao i debljina tkiva koje se aproksimira. Pre postavljanja šava mora se uzeti u obzir i elastičnost konca i sposobnost prilagođavanja različitim tkivima, kao i sastav materijala konca što omogućava laku upotrebu za operatera. Različite karakteristike šavova omogućavaju različite stepene reakcije tkiva i operater mora da odabere šav koji minimizira reakciju tkiva, a da pritom zadrži odgovarajuću zateznu čvrstoću.[2]

Primena hirurškog šava zahteva dobru edukaciju lekara, koja započinje još u toku studija medicine.[3]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Tokom mnogo milenijuma, korišćeni su ili predlagani različiti materijali za šavove. Igle su bile napravljene od kosti ili metala kao što su srebrna, bakarna i aluminijumska bronzana žica. Šavovi su pravljeni od biljnog (lan, konoplja i pamuk) ili životinjskog materijala (kosa, tetive, arterije, mišićne trake i nervi, svila i katgut).

Najraniji izveštaji o hirurškom šavu datiraju iz 3000. godine pre nove ere u starom Egiptu, a najstariji poznati šav je onaj sa mumije iz 1100. godine pre nove ere. Detaljan opis šava za ranu i materijala za šivanje koji se u njemu koristio dao je indijski mudrac i lekar Mahariši Sušruta, u svojim napisima iz 500. godine pre nove ere.[4]

Grčki otac medicine, Hipokrat, opisao je tehnike šavova, kao i kasniji Aulus Kornelije Celzus. Rimski lekar iz 2. veka Galen je opisao šavove napravljene od creva ili katguta.[5]

U 10. veku, šav od katguta zajedno sa hirurškom iglom korišćen je u operacijama kod Abulkasisa.[6][7] Šav je bio sličan onom na žicama za violine, gitare i teniske rekete i uključivao je primenu ovčijih ili kravljih creva. Ketgut je ponekad dovodio do infekcije usled nedostatka dezinfekcije i sterilizacije materijala.[8]

Džozef Lister je podržao rutinsku sterilizaciju svih šavova. Prvo je pokušao sterilizaciju sa "karboličnim katgutom" iz 1860-ih, a dve decenije kasnije usledio je hromirani katgut. Sterilizacija ketguta je konačno postignut 1906. primenom rastvora joda.

Sledeći veliki skok dogodio se u dvadesetom veku. Hemijska industrija je pokrenula proizvodnju prvog sintetičkog konca ranih 1930-ih, koji je kasnije prešao u proizvodnji brojnih upijajućih i neupijajućih sintetičkih materijala. Prvi sintetički apsorbujući konac se bazirao na polivinil alkoholu 1931. godine. Poliesteri su razvijeni 1950-ih, a kasnije je uspostavljen proces radijacione sterilizacije za katgut i poliester. Poliglikolna kiselina je otkrivena 1960-ih i primenjena 1970-ih. Danas je većina šavova napravljena od sintetičkih polimernih vlakana. Svila i, retko, šavovi za creva su jedini materijali koji se još uvek koriste od davnina. U stvari, šavovi od creva su zabranjeni u Evropi i Japanu zbog zabrinutosti u vezi sa goveđom spongiformnom encefalopatijom. Svileni šav se i danas koristi, uglavnom za obezbeđivanje hirurških drenaža.[9]

Materijali za šavove[uredi | uredi izvor]

Karakteristike materijala za šivanje[uredi | uredi izvor]

Materijal za šavove mora imati niz specifične osobine:[10]

  • Prvo, materijal za šavove mora biti od supstance koja nije toksična i ne izazvaa alergijske reakcije.
  • Drugo neophodan kvalitet je otpornost na sterilizaciju, jer je odsustvo patogene flore veoma važno tokom hirurške intervencije.
  • Treće materijal za šavove mora biti jak, kako ne bi povredio tkiva kroz koja prolazi.
  • Četvrto, materijal za šavove mora posedovati elastičnost i sposobnost formiranja čvorova.

Svi materijali mogu imati oblik jedne niti ili se formiraju od nekoliko (uvrtanja, tkanjem).

U zavisnosti od sposobnosti supstance da se biorazgradi, materijala za šavove klasifikuju se ovako:

  • upijajući šavovi,
  • sporo upijajući šavovo
  • uopšte ne apsorbujućišavovi.

Takođe, materijal za šav u hirurgiji može biti izrađen od prirodnog ili sintetičkog materijala.

Veličine[uredi | uredi izvor]

Veličine šavnog materijala definisane su farmakopejom npr. Sjedinjenih Američkih Država (U.S.P.). Konci su prvobitno proizvođeni u veličini od #1 do #6, pri čemu je #1 najtanji. Konac #4 bi bio otprilike prečnika žice teniskog reketa.

Tehnike izrade, proistekle na početku iz proizvodnje muzičkih žica, nisu dozvoljavale tanje prečnike. Kako su se procedure poboljšale, #0 je dodat prečnicima šavova, a kasnije su se proizvodili sve tanje niti, koje su oznaćavane kao #00 (#2-0 ili #2/0) do #000000 (#6-0 ili #6/0).

Moderni šavovi se kreću od #5 (teški pleteni šav za ortopediju) do #11-0 (fini monofilamentni šav za oftalmologiju).

Atraumatske igle se proizvode u svim oblicima za većinu veličina šavova. Stvarni prečnik igle za datu U.S.P. veličinu razlikuje se u zavisnosti od klase materijala za šavove.

USP

oznaka

Prečnik

kolagena (mm)

Sintetički apsorbujući

prečnik (mm)

Neapsorbujući

prečnik(mm)

Američki

prečnik niti

11-0 0.01
10-0 0.02 0.02 0.02
9-0 0.03 0.03 0.03
8-0 0.05 0.04 0.04
7-0 0.07 0.05 0.05
6-0 0.1 0.07 0.07 38–40
5-0 0.15 0.1 0.1 35–38
4-0 0.2 0.15 0.15 32–34
3-0 0.3 0.2 0.2 29–32
2-0 0.35 0.3 0.3 28
0 0.4 0.35 0.35 26–27
1 0.5 0.4 0.4 25–26
2 0.6 0.5 0.5 23–24
3 0.7 0.6 0.6 22
4 0.8 0.6 0.6 21–22
5 0.7 0.7 20–21
6 0.8 19–20
7 18

Skladištenje šavova[uredi | uredi izvor]

Da bi niti zadržali svoja fizička svojstva, važno je pridržavati se ispravnog temperaturnog režima. Materijali za šavove u operaciji gube snagu ako se čuva na temperaturi iznad 30ºS ili pri negativnim temperaturama. Ako je konac izvađen iz ambalaže, ali nije upotrebljen, mora se baciti, jer ponovna sterilizacija šavnog materijala nije dozvoljena.

Važno je poštovati rok trajanja jer se nakon njihovog isteka, svojstva šavova donekle menja. Kontakt s vlagom je takođe vrlo nepoželjan. Ponovna sterilizacija šavnog materijala nije dozvoljena.

Uklanjanje šavova[uredi | uredi izvor]

Kada će se ukloniti šav zavisi od njihove lokacije na telu. U načelu a prema opštim smerniceama brojevi dana do uklanjanja šava su sledeći:

  • skalp: 7 do 10 dana
  • lice: 3 do 5 dana
  • grudni koš ili trup: 10 do 14 dana
  • ruke: 7 do 10 dana
  • noge: 10 do 14 dana
  • ruke ili noge: 10 do 14 dana
  • dlanovi ili stopala: 14 do 21 dan

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Byrne, Miriam; Aly, Al (2019-03-14). „The Surgical Suture”. Aesthetic Surgery Journal (na jeziku: engleski). 39 (Supplement_2): S67—S72. ISSN 1090-820X. doi:10.1093/asj/sjz036. 
  2. ^ Jeffrey M. Sutton; et al., eds. (2018). The Mont Reid surgical handbook. Philadelphia, PA. pp. 81–90. ISBN 978-0-323-53174-0. OCLC 1006511397.
  3. ^ González, Roberto; Molina, Héctor; García-Huidobro, María; Stevens, Patricio; Jadue, Andrés; Riquelme, Alejandra; Torres, Javier; Barra, Sebastián; Alarcón, Felipe (2019). „Basic suture techniques for medicine students: comparative results according to training by surgeons versus peers”. Cirugia Y Cirujanos. 87 (6): 624—629. ISSN 2444-054X. PMID 31631184. doi:10.24875/CIRU.18000771. 
  4. ^ Mysore, Venkataram (2012-12-15). Acs(I) Textbook on Cutaneous and Aesthetic Surgery. Jaypee Brothers Medical Publishers Pvt. Ltd. str. 125—126. ISBN 9789350905913. Pristupljeno 25. 1. 2016. 
  5. ^ Nutton, Vivia (2005-07-30). Ancient Medicine. Taylor & Francis US. ISBN 9780415368483. Pristupljeno 21. 11. 2012. 
  6. ^ Rooney, Anne (2009). The Story of Medicine (na jeziku: engleski). Arcturus Publishing. ISBN 9781848580398. 
  7. ^ Rakel, David; Rakel, Robert E. (2011). Textbook of Family Medicine E-Book (na jeziku: engleski). Elsevier Health Sciences. ISBN 978-1437735673. 
  8. ^ Hua Chen; Kejian Wu; Peifu Tang; Yixin Zhang; Zhongguo Fu, ur. (2021). Tutorials in Suturing Techniques for Orthopedics. Springer Nature. str. 7. ISBN 9789813363304. 
  9. ^ Anshul Rai; Elavenil Panneerselvam; Krishnamurthy Bonanthaya; Suvy Manuel; Vinay V. Kumar, ur. (2021). Oral and Maxillofacial Surgery for the Clinician. Springer Singapore. str. 231. ISBN 9789811513466. 
  10. ^ „Konci za unutrašnje hirurške šavove. Hirurški konac: naziv, debljina, dimenzije”. minikar.ru. Pristupljeno 2023-12-21. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хируршки_шав&oldid=27442871”