Hormonska terapija u onkologiji
Hormonska terapija u onkologiji je hormonska terapija karcinoma i jedan je od glavnih modaliteta medicinske onkologije (farmakoterapija raka), a drugi su citotoksična hemoterapija i ciljana terapija (bioterapeutika). Uključuje manipulaciju endokrinog sistema putem egzogene ili eksterne primene određenih hormona, posebno steroidnih hormona, ili lekova koji inhibiraju proizvodnju ili aktivnost takvih hormona (antagonisti hormona). Budući da su steroidni hormoni snažni pokretači ekspresije gena u određenim ćelijama karcinoma, promena nivoa ili aktivnosti određenih hormona može dovesti do toga da određeni karcinomi prestanu da rastu ili čak prođu kroz ćelijsku smrt. Hirurško uklanjanje endokrinih organa, poput orhiektomije i oforektomije, takođe se može primeniti kao oblik hormonalne terapije.
Hormonska terapija se koristi za nekoliko vrsta karcinoma izvedenih iz hormonski odgovornih tkiva, uključujući dojke, prostatu, endometrijum i korteks nadbubrežne žlezde. Hormonska terapija se takođe može koristiti u lečenju paraneoplastičnih sindroma ili za ublažavanje određenih simptoma povezanih sa rakom i hemoterapijom, poput anoreksije. Možda najpoznatiji primer hormonalne terapije u onkologiji je upotreba selektivnog modulatora estrogenskog odgovora tamoksifena za lečenje raka dojke, mada druga klasa hormonalnih sredstava, inhibitori aromataze, sada imaju sve veću ulogu u toj bolesti.
Inhibitori sinteze hormona[uredi | uredi izvor]
Jedna od efikasnih strategija za uništavanje tumorskih ćelija hormona za podsticanje rasta i preživljavanja je upotreba lekova koji inhibiraju proizvodnju tih hormona u njihovom poreklu.
Inhibitori aromataze[uredi | uredi izvor]
Inhibitori aromataze su važna klasa lekova koji se koriste za lečenje raka dojke kod žena u postmenopauzi. U menopauzi proizvodnja estrogena u jajnicima prestaje, ali druga tkiva nastavljaju da proizvode estrogen delovanjem enzima aromataze na androgene koje proizvode nadbubrežne žlezde. Kada se delovanje aromataze blokira, nivo estrogena u žena u postmenopauzi može pasti na izuzetno nizak nivo, što dovodi do zaustavljanja rasta i/ili apoptoze ćelija karcinoma koje reaguju na hormon.
Letrozol i anastrozol su inhibitori aromataze za koje se pokazalo da su superiorniji od tamoksifena za prvu liniju lečenja raka dojke kod žena u postmenopauzi. [1] Ekemestane je ireverzibilni „inaktivator aromataze“ koji je superiorniji od megestrol acetata za lečenje tamoksifena vatrostalnog metastatskog karcinoma dojke i izgleda da nema neželjene efekte drugih lekova iz ove klase na promociju osteoporoze. [1] Aminoglutetimid inhibira i aromatazu i druge enzime ključne za sintezu steroidnih hormona u nadbubrežnim žlezdama. Ranije se koristio za lečenje raka dojke, ali je od tada zamenjen selektivnijim inhibitorima aromataze. Takođe se može koristiti za lečenje hiperadrenokortikalnih sindroma, poput Kušingovog sindroma i Konov sindrom kod adrenokortikalnog karcinoma. [1]
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- ^ a b v DeVita, Vincent T.; Hellman, Samuel; Rosenberg, Steven A., ur. (2005). Rak:principi i praksa onkologije. Filadelfija. ISBN 0-7817-4865-8.