Hotel Pariz (Beograd)
| Kafana Pariz | |
 | |
Informacije
| |
|---|---|
| Lokacija | Terazije br.27 Beograd |
| Status | srušen 1948. |
| Otvaranje | 1868. |
Hotel „Pariz” se nalazio na Terazijama, u Beogradu. Sagrađen je 1868. godine uz današnji hotel Kasinu gde je sada nalazi Terazijski prolaz ka Bezistanu. Hotel je imao 35 soba s parnim grejanjem, restoran, kafanu, bioskopsku salu, salone i baštu. Srušen je 1948. godine.[1]
Istorija[uredi | uredi izvor]
Hotel „Pariz” se nalazio na Terazijama 27, i nekadašnjoj Ulici Kralja Milana 33. Vlasnik je u vreme gradnje bio Anđelko Aleksić-Ćosa, koji je na mestu gde je sagrađen hotel držao Ćosinu mehanu.[2]
Drugi gazda je od 1880. godine, bio inženjer Đura Ljočić koji je desetak godina ranije kao student boravio u Cirihu zajedno sa Nikolom Pašićem, Svetozarom Markovićem, Vladanom Đorđevićem, Simom Lozanićem i drugim značajnim ličnostima. Po povratku sa studija, pridružuje se Svetozaru Markoviću i 1871. godine osniva list Radenik, čiji je Ljočić bio urednik i finansijer.
Maja 1899. godine hotel prelazi u ruke Svetozara Botorića i drugova, a od 1912. Botorić je upisan kao vlasnik. Svetozar Botorić je bio prvi srpski filmski producent i u saradnji sa Čiča Ilijom Stanojevićem je napravio prvence srpske kinematografije. Kao pasionirani filmadžija , među prvima u Beogradu u hotelu pariz otvorio je stalni bioskop. Posle smrti u austrougarskom logoru 1916. godine, nasleđuje ga njegova udovica Slavica Botorić, a januara 1924. Uprava fondova ga kao svoje nepokretno dobro oglašava na prodaju. Tridesetih godina, sve do rata vlasnik je Kosta Novaković, koji je u dvorištu hotela dozidao još jednu bioskopsku salu.[3]
Hotel „Pariz” je srušen posle preuređivanja Terazija 1948. godine, kada je sazidana nova zgrada na istom mestu.[2]
Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]
Hotel „Pariz” je bio elitni beogradski hotel, u kome su uglavnom odsedala gospoda i mnoga poznata imena. Imao tridesetak lepo nameštenih soba i nekoliko elegantnih salona i bio je kategorisan kao prvorazredan. Popularnost je ipak stekao pre svega zahvaljujući izvanrednom restoranu i kafani. Raspolagao je i sa bioskopskom salom i baštom. Beogradska buržoazija se tu okupljala i kartala se za stolovima presvučenim zelenom čohom. Uveče se svirala vojna muzika, a u bioskopskoj sali točilo se pivo.
Čuveni ruski genaral Černjajev je boravio 1876. a slikar Vlaho Bukovac bio je gost dva meseca 1882. godine. Prilikom boravka u Beogradu 1929. godine, gošća na večernjim projekcijama filma Prokleti džez u sali „Pariza” bila je i slavna plesačica Žozefina Bejker.[3]
Gustav Raš beleži da je hotel „Pariz” mogao odgovarati svakom većem srednjoevropskom gradu, a Đuzepe Barbanti-Brodano, da je „može biti najlepši u Beogradu”.
Prvih dana XX veka, hotel je renoviran i u sobe je uveden telefon. Ipak nije mogao da zadovolji ukus nekih bogatih i probirljivih gostiju. Tako, persijski šah septembra 1900. godine u povratku iz zvanične posete nekim evropskim zemljama, nije prihvatio „Pariz” za rezidenciju, jer mu se nije dopao, pa je odlučio da prenoći u svom spavaćem vagonu na železničkoj stanici.
Prostorije hotela „Pariz” bile su sedište Radikalne stranke, a tu su se održavale i radikalne zabave.[2]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Prvi hoteli u Beogradu: Od kneza Miloša do drvenih advokata”. 011info.com. Pristupljeno 28. 9. 2021.
- ^ a b v Vasiljević, Branko (1996). Beograd : sto godina na ilustrovanim dopisnicama. Beograd: Editions francophiles. str. 30. ISBN 86-901765-1-9.
- ^ a b Belingar, Boris; Mijatović, Boško (2015). Ilustrovana istorija beogradskih kafana. Beograd: Arhipelag. str. 84-85. ISBN 978-86-523-0174-4.