Hundertvaserhaus

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Hundertvaserhaus
Hundertvaserhaus u Beču
Hundertvaserhaus u Beču
Hundertvaserhaus u Beču
Informacije
Lokacija Beč, Austrija
Koordinate 48° 07′ 21″ S; 16° 14′ 02″ I / 48.1226° S; 16.2339° I / 48.1226; 16.2339
Status završena
Sagrađena 1985.
Kompanije
Arhitekta Jozef Kravina
Autor Fridensrajh Hundertvaser

Hundertvaserhaus (nem. Hundertwasserhaus) je stambena zgrada u Beču, Austrija, sagrađena na osnovu ideje austrijskog umetnika Fridensrajha Hundertvasera sa arhitektom Jozefom Kravinom kao koautorom.

Ova ekspresionistička znamenitost Beča nalazi se u okrugu Landštrase, na uglu ulica Kegelgase i Lovengase. Hundertvaserhous jedna je od najposećenijih zgrada Beča i postala je deo austrijske kulturne baštine.[1]

Istorija izgradnje[uredi | uredi izvor]

Fasada iz ulice Kegelgase

Fridensrajh Hundertvaser počeo je kao slikar. Međutim, od početka 1950-ih, on se sve više fokusirao na arhitekturu, pisanje eseja i manifesta i čitanje istih u javnosti. Svoje prve arhitektonske modele napravio je 1972. godine za TV emisiju „Wünsch dir was“, kako bi demonstrirao svoje ideje o pošumljenim krovovima, „stanarima drveću“ i „pravu prozora“ svakog stanara koji može da ukrasi fasadu oko svog prozora kako želi. U ovim modelima Hundertvaser je takođe razvio nove arhitektonske forme, poput kuće oblika „prorez oka” i „livade na visokim zgradama”, „kuće sa terasama”.[2]

Na predavanjima na akademijama i pred arhitektonskih udruženjima Hundertvaser objasnio je svoju brigu o arhitekturi i njenom skladu sa prirodom i čovekom. Bruno Krajski, tadašnji savezni kancelar, predložio je u pismu 30. novembra 1977. godine, Leopoldu Gracu, gradonačelniku Beča, da Hundertvaser dobije priliku da realizuje svoje ideje u oblasti arhitekture, omogućavajući mu da izgradi stambeni objekat [3] nakon čega je Leopold Grac u pismu od 15. decembra 1977. godine pozvao Hundertvasera da kreira stambenu zgradu u skladu sa svojim idejama.[3]

Pošto Hundertvaser nije arhitekta, tražio je od grada da mu obezbede arhitektu da njegove zamisli pretvori u arhitektonske crteže. U tu svrhu arhitekt Jozef Kravina je pozvan da se pridruži umetniku i pomogne mu da svoje ideje ostvari u praksi.[4]

U avgustu i septembru 1979, arhitekta Kravina predstavio je Hundertvaseru svoje preliminarne crteže i model od stiropora. Hundertvaser je bio šokiran i odbacio ih kao ravne i neprirodne, upravo ono protiv čega se on neprekidno borio.[5] Kao što je pokazao njegov model „kuća sa terasama“ za Evroviziju, on je već zamislio sasvim drugačiji tip kuće. [2] Kako bi završio svoj projekat pomogao mu je arhitekta Peter Pelikan. Hundertvaser je nastavio saradnju sa njim i posle ovog projekta.[6]

Kuća je sagrađena između 1983. i 1985. prema idejama i konceptima Hundertvasera sa arhitektom Jozefom Kravinom kao koautorom, a arhitektom Peter Pelikanom kao projektantom.[7]

Opis zgrade[uredi | uredi izvor]

Kamen temeljac položen je 16. avgusta 1983, a 17. februara 1986. godine zgrada je predstavljena njenim stanovnicima. Hundertvaser je na gradilištu bio svaki dan tokom godinu dana. 70.000 ljudi posetilo je kuću na dan otvorenih vrata. Izgradnja je završena 1985. godine po ceni od preko 7 miliona evra, ovaj stambeni blok je u vlasništvu grada Beča i iznajmljuje se pojedincima kao i bilo koji drugi projekat javnog stanovanja.[8]

Hundertvaser nije naplatio dizajn kuće, izjavivši da je dovoljno što je sprečio da se na njenom mestu ne pojavi nešto ružno.[6]

Hundertvaser je odbacio funkcionalizam moderne arhitekture, pa je Hundertvaserhaus okrunjena pozlaćenom kupolom u obliku luka i ukrašen štukaturnim figurama i keramičkim stubovima. Hundertvaserova želja da arhitekturu približi prirodi ne ogleda se samo u upotrebi oblina, već i u pejzažnom oblikovanju terasa drvećem i bršljanom. Fasada Hundertvaserhausa je obojena jarkim šarenim bojama.[9]

Zgrada je napravnjena od ciglane konstrukcije. Stanovi imaju različite tlocrte. Postoje jednospratni i dvospratni stanovi. Mnogi apartmani imaju izbočene balkone ili pergole i lođe.[4] Stanovi imaju valovite podove,[10] krov prekriven zemljom i travom i velikim stablima koja rastu iznutra, sa granama koji se vire iz prozora. Za pošumljavanje 14 velikih i isto toliko malih zelenih površina korišćeno je 900 tona zemlje. Mnoge terase su javno dostupne, druge su predviđene za stanove, a neke su rezervisane za spontanu vegetaciju. Travnjak i šumske površine kuće čine više od 100 odsto tlocrta. Ono što je izgradnjom zgrade oduzeto prirodi obnovljeno je na krovovima. Mozaike na zidovima, stepenicama i hodnicima kreirali su radnici zajedno sa pločicama u kuhinjama i kupaonicama, koje su postavljene nepravilno da bi se izbeglo rešetkasto rešenje. To je prva kuća u kojoj se stanarima daje pravo prozora kao deo ugovora o zakupu.[4]

Unutar zgrade nalazi se 53 apartmana, četiri kancelarije, 16 privatnih terasa i tri javne terase,[11] i ukupno 250 stabala i žbunova.[12]

Ovom zgradom Hundertvaser je dokazao da je arhitektura u skladu sa prirodom moguća u redovnim vremenskim periodima izgradnje, u okviru finansijskog budžeta javnog projekta i unutar trenutnih zakona o građevini bez ikakvih posebnih dozvola.[4]

Odluka suda[uredi | uredi izvor]

Od 2001. godine, dvadeset godina nakon izlaska arhitekte Kravina iz projekta, firma H.B. Medienvertriebsgesellschaft mbH sa njegovim poslovnim menadžerom Haraldom Bohmom ohrabrila je arhitektu Kravina da pravno potkrepi svoj zahtev koautora Hundertvaserhausa. Nakon osam godina parnice, 11. marta 2010, austrijski Vrhovni sud pravde je presudio da je Jozef Kravina zajedno s Fridensrajhom Hundertvaserom koautor zgrade i da je zabranjeno Hundertvaser neprofitnoj fondaciji da distribuira bilo kakvu ilustraciju ili kopiju kuće bez priznavanja Kravina kao koautora.

Prema presudi, Hundertvaser je bio jedini duhovni stvaralac zgrade, međutim, Kravina mora biti prepoznat kao jedan od kreatora jednake zasluge i biti jednako plaćen.[13]

Galerija[uredi | uredi izvor]

  • Fasada iz ulice Lovengase
    Fasada iz ulice Lovengase
  • Fontana
    Fontana
  • Delić fasade
    Delić fasade
  • Stubovi
    Stubovi
  • Ugao zgrade
    Ugao zgrade
  • Valovite površine
    Valovite površine

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Stallein 2002.
  2. ^ a b Hundertwasser 2007, str. 73.
  3. ^ a b Habarta, et al 1985, str. 160, 161.
  4. ^ a b v g „The History of the Hundertwasser House”. hundertwasser-haus.info. Pristupljeno 6. 5. 2020. 
  5. ^ Habarta, et al 1985, str. 166–170.
  6. ^ a b „Kuća u Beču okupana bojama Hundertwasserhaus”. kockicezivota.rs. Pristupljeno 6. 5. 2020. 
  7. ^ „Friedensreich Hundertwasser - realized architecture from 1980 to 2007”. hundertwasser-village.com. Pristupljeno 15. 5. 2020. 
  8. ^ „Hundertwasserhaus”. visitingvienna.com. Pristupljeno 15. 5. 2020. 
  9. ^ „Hundertwasserhaus”. aviewoncities.com. Arhivirano iz originala 16. 12. 2019. g. Pristupljeno 15. 5. 2020. 
  10. ^ Brikcius 2005, str. 636.
  11. ^ „Vegetating Tall Buildings”. thenatureofcities.com. Pristupljeno 15. 5. 2020. 
  12. ^ „The colours of Hundertwasserhaus”. klm.com. Pristupljeno 15. 5. 2020. 
  13. ^ Kommenda 2010.

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnji izvori[uredi | uredi izvor]

Hundertvaserhaus na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хундертвасерхаус&oldid=27045452”