Cao Cao (pesnik)

Cao Cao (kin. 曹操, pin. Cáo Cāo; 155–220) je bio čuveni državnik, vojnik i strateg dinastije Han. Na vlast je došao u poslednjim godinama dinastije Istočni Han (25–220 n.e.) nakon što je iskoristio pobunu Žutih turbana. Postavio je temelje za ono što je trebalo da postane država Cao Vej (220–265), koju je osnovao njegov sin i naslednik Cao Pi, u periodu Tri kraljevstva (220–280). U književnosti, između ostalog, je poznat kao vrstan pesnik.

Stil[uredi | uredi izvor]

Cao Cao je bio uspešan pesnik, kao i njegovi sinovi Cao Pi i Cao Dži. Cao Cao je takođe bio pokrovitelj drugih pesnika kao što je Sju Gan.^[1] Od Cao Caovih dela danas je ostao samo deo. Sačuvano je preko dvadeset njegovih pesama i sve su pisane u žanru juefu ali je on svakoj svojoj pesmi prineo sopstveni pečat. Njegovi stihovi, nepretenciozni ali duboki, pomogli su da se preoblikuje poetski stil njegovog vremena i šire, doprinevši razvitku pesničkih stilova povezanih sa poezijom dinastije Tang. Cao Cao, Cao Pi i Cao Dži su poznati pod zajedničkim imenom „Tri Caoa“. Poezija Tri Caoa, zajedno sa drugim pesnicima, na kraju se razvila u ćjenan stil (period od 196. do 220). Pesnici porodice Cao i drugi, takozvani Ćjenan pesnici, nastavili su da pišu i razvijaju poeziju ovog stila nakon kraja dinastije Han i kasnijeg osnivanja države Cao Vej. Od samog početka, Ćjenan kao kulturološki period bio je zasnovan na nostalgičnoj retrospektivi i tugovanjem za izgubljenim.^[2] Građanski sukobi i ratovi snažno su uticali na poeziju dinastije Istočni Han, i doprineli su razvoju melanholičnog i potresnog tona balada zbog neizvesne prirode života tokom perioda ćjenan poezije.

Ćjenan poezija, iz svojih korena u narodnim pesmama Han poezije, evoluirala je u oblik naučne poezije koja je karakteristična za poeziju Šest dinastija. Cao Cao i drugi ćjenan pesnici razvili su karakterističan pesnički stil Han fu (ili juefu) koji potiče iz tradicionalnih narodnih pesama ili balada, kao što je neujednačena dužina stihova. Nepravilni stihovi su se transformisali u jednake stihove dužine od pet karaktera, veoma slični (i inspirisani) petokarakternim stilom ši poezije dinastije Tang. Cao Cao je posebno zapažen po svojim baladnim stihovima, koje je namenio pevanju uz muziku.^[3]

Cao Cao je takođe pisao stihove u starijem, četvorokarakternom stilu karakterističnom za klasičnu kinesku poeziju. Barton Votson opisuje Cao Caoa kao: „jedinog pesnika tog perioda koji je uspeo da u stari metar od četiri karaktera unese bilo kakvu vitalnost, uglavnom zato što je odbacio arhaičnu dikciju povezanu sa njim i upotrebio običan poetski jezik svog vremena.^[4] Cao Cao je takođe poznat po svojim ranim doprinosima žanru šanšui poezije (pejzažna poezija), sa svojom pesmom od 4 karaktera i 14 stihova „Gledajući plavo more“ (po prevodu Ade Zečević).^[5]

Poeme[uredi | uredi izvor]

Dug život kornjače[uredi | uredi izvor]

Jedno od najslavnijih dela Cao Caoa, napisano u starom stilu stiha od četiri karaktera, naslovljeno je Dug život kornjače (龜雖壽). To je deo četvorodelne pesme pod nazivom Koraci kroz slavnu kapiju (步出夏門行). Napisana je tokom bitke na planini Beli vuk 207. godine.

《龜雖壽》	Dug život kornjače
神龜雖壽，猶有竟時。	Mitološka, dugovečna kornjača, Ipak svoj kraj dočeka.
騰蛇乘霧，終為土灰。	Moćna aždaja koja se u oblake vine, U prašini i pepelu završiti mora.
老驥伏櫪，志在千里；	Stari konj zatvoren u štali O galopima od sto lija još uvek sanja^[a]
烈士暮年，壯心不已。	U srcu heroja belih kosa Hrabrost i odlučnost su neuništive.
盈縮之期，不但在天；	Vreme života i vreme smrti Na nebu su zapisani.
養怡之福，可得永年。	Samo težnja za harmonijom i srećom Može večni život da ti podari.
幸甚至哉！歌以咏志。	Ah, kako je velika moja sreća, U ovoj pesmi o njoj pevam.

^ Li je tradicionalna kineska merna jedinica za daljinu; metar

Gledajući plavo more[uredi | uredi izvor]

Ova poema je takođe napisana 207. godine, kada se Cao Cao vraćao sa svoje trijumfalne kampanje, dok je prolazio kroz planine Ćieši.

《观沧海》	Gledajući plavo more
东临碣石，以观沧海。	Sa planine Ćieši gledajući prema istoku, Vidim beskrajno plavo more.
水何澹澹，山岛竦峙。	Voda se neumorno peni, Brdovita ostrva strše u visine.
树木丛生，百草丰茂。	Na njima tamnozelene šume, Stotine pašnjaka, bogatih i bujnih.
秋风萧瑟，洪波涌起。	Jesenji vetar huči i jauče, Široki talasi prema nebu se izdižu.
日月之行，若出其中。	Sunce i mesec na svom putovanju, Kao da iz mora izlaze.
星汉灿烂，若出其里。	Blistajuće zvezde, Mlečna staza, Kao da iz njegove dubine izranjaju.
幸甚至哉, 歌以咏志。	Ah, kako je veliko moje zadovoljstvo, U ovoj pesmi o njemu pevam.

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Davis, Albert (1962). The Penguin book of Chinese verse. England: Penguin Books. ISBN 9780140420654.
^ Tian, Xiaofei (2018). The Halberd at Red Cliff: Jian'an and the Three Kingdoms. London: Harvard University Asia Center. str. 12. ISBN 9780674977037.
^ Watson, Burton (1971). Chinese Lyricism: Shih Poetry from the Second to the Twelfth Century. Columbia University Press. ISBN 0-231-03464-4.
^ Watson, Burton (1971). Chinese Lyricism: Shih Poetry from the Second to the Twelfth Century. Columbia University Press. str. 38. ISBN 0-231-03464-4.
^ Đurđević, Mirjana; Zečević, Ada (1995). Antologija stare kineske poezije. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 157. ISBN 86-379-0635-4.

[6] Li je tradicionalna kineska merna jedinica za daljinu; metar

[1] Davis, Albert (1962). The Penguin book of Chinese verse. England: Penguin Books. ISBN 9780140420654.

[2] Tian, Xiaofei (2018). The Halberd at Red Cliff: Jian'an and the Three Kingdoms. London: Harvard University Asia Center. str. 12. ISBN 9780674977037.

[3] Watson, Burton (1971). Chinese Lyricism: Shih Poetry from the Second to the Twelfth Century. Columbia University Press. ISBN 0-231-03464-4.

[4] Watson, Burton (1971). Chinese Lyricism: Shih Poetry from the Second to the Twelfth Century. Columbia University Press. str. 38. ISBN 0-231-03464-4.

[5] Đurđević, Mirjana; Zečević, Ada (1995). Antologija stare kineske poezije. Beograd: Srpska književna zadruga. str. 157. ISBN 86-379-0635-4.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[a]