Три краљевства

С Википедије, слободне енциклопедије
Три краљевства
三国时代
Пад династије Хан - 189–220
Главни период три краљевства - 220–280
Three Kingdoms timelapse.gif
Временски период вишеструких освајања и територијалних промена у доба Три краљевства

Период трију држава (трад. кин. 三國 / 時代, упрошћ. кин. 三国 / 时代, пин. Sānguó / Shídài) је назив за период кинеске историје након колапса династије Хан, односно почетак вишевјековног доба политичке нестабилности и разједињености познатог као Шест династија. У ужем смислу се под тиме подразумијева период који је почео када је године 220. основана независна држава Цао Веј на сјеверу Кине, а престао године 280. када је Кина поновно политички уједињена под влашћу династије Јин.[1] Велики дио кинеских и других историчара, пак, почетак периода смјешта у годину 184. када је избио устанак Жутих турбана.

Веј (Wei), Шу (Shu), Ву (Wu)
Историја Кине
Историја Кине
АНТИКА
Неолит c. 8500 – c. 2070 п. н. е.
Династија Сја c. 2070 – c. 1600 п. н. е.
Династија Шанг c. 1600 – c. 1046 п. н. е.
Династија Џоу c. 1046 – 256 п. н. е.
 Западни Џоу
 Источни Џоу
   Пролеће и Јесен
   Зараћене државе
ЦАРСТВО
Династија Ћин 221–206 п. н. е.
Династија Хан 206 п. н. е. – 220 н. е.
  Западни Хан
  Династија Син
  Источни Хан
Три краљевства 220–280
  Веј, Шу и Ву
Династија Ђин 265–420
  Западни Ђин
  Источни Ђин Шеснаест
краљевстава
Јужне и Сјеверне династије
420–589
Династија Суеј 581–618
Династија Танг 618–907
  (Друга Џоу династија 690–705)
Пет династија и
десет краљевстава

907–960
Династија Љао
907–1125
Династија Сунг
960–1279
  Северни Сунг Западни Сја
  Јужни Сунг Ђин
Династија Јуан 1271–1368
Династија Минг 1368–1644
Династија Ћинг 1644–1911
САВРЕМЕНО ДОБА
Република Кина 1912–1949
Народна Република
Кина

1949–садашњост
Република
Кина (Тајван)

1949–садашњост

Три краљевства по којима је период добио име су били: Веј на сјеверу, Шу на југозападу и Ву на југоистоку. Историчари су им касније дали имена Цао Веј, Шу Хан и Источни Ву како би их могли разликовати од истоимених држава у ранијим и каснијим периодима. Иако се у страним преводима називају краљевствима, исправнији назив за сваку од тих држава би требало да буде царство, с обзиром да су се владари све три државе називали царевима, односно легитимним насљедницима пријестоља свргнуте династије. Упркос томе што би назив Три царства требало да буде исправнији[2], израз Три краљевства је постао стандард међу синолозима.

Период Три краљевства један је од најкрвавијих у кинеској историји.[3] Попис широм земље који је одржан 280. године нове ере, након поновног уједињења Три краљевства под Ђином, показује укупно 2.459.840 домаћинстава и 16.163.863 индивидуа, што је био само мали део од 10.677.960 домаћинстава, а 56.486.856 особа пријављених у доба Хана.[4] Иако попис није био нарочито тачан због мноштва фактора тог времена, 280. године Ђин представницу су покушали да прегрје све појединце где је то било могуће.[5]

Технологија је у том периоду значајно напредовала. Шуски канцелар Зхуге Љанг изумие је дрвеног вола и предложио да се користи као један рани облик колица,[6] а исто тако је побољшао и репетирајући самострел.[7] Вејског машинског инжењера Ма Ђуен многи сматрају равноправним са својим претходником Џангом Хенгом.[8] Он је изумио механичко луткарско позориште на хидраулични погон дизајнирано за цара Минга Веја, ланчане пумпе са квадратном палетом за наводњавање вртова у Луојангу, и генијални дизајн кочија усмерених према југу, немагнетног компаса за смер којим управљају диференцијални зупчаници.ref>Xiong, Victor Cunrui (2009). Historical Dictionary of Medieval ChinaСлободан приступ ограничен дужином пробне верзије, иначе неопходна претплата. Lanham, Md.: Scarecrow Press. стр. 351. ISBN 978-0810860537. </ref>

Иако релативно кратак, овај историјски период је у великој мери романтизован у културама Кине, Јапана, Кореје и Вијетнама.[9] Прослављен је и популаризован у операма, народним причама, романима и у новије време, филмовима, телевизији и видео играма. Најпознатији од њих је историјски роман Романса три краљевства Луо Гуанџунга, историјски роман из династије Минг заснован на догађајима из периода Три краљевства.[10] Ауторитавни историјски записи тог доба су Записи о три краљевства Чен Шоуа, заједно са каснијим напоменама текста Пеј Сонгџиа.

Термин на енглеском језику „Три краљевства“ је донекле погрешан назив, јер сваку државу на заправо није предводио краљ, већ цар који је тврдио да има сизеренство над читавом Кином.[11] Ипак, израз „Три краљевства“ постао је стандард међу синолозима који говоре енглески.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Kang, Youwei (2013-10-21). 歐洲十一國遊記二種 (на језику: кинески). 群出版. стр. 98. 
  2. ^ Chinaknowledge, Chinese History - Three Kingdoms, Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ „History of Three Kingdoms Period 220–280; Jin Dynasty, 265–420; Northern and Southern Dynasties, 304–589; Sui Dynasty 581-617”. 
  4. ^ Dreyer, Edward L. 2009. “Military Aspects of the War of the Eight Princes, 300–307.” In Military Culture in Imperial China, edited by Nicola Di Cosmo. Cambridge: Harvard University Press. 112–142. ISBN 978-0674031098.
  5. ^ Hans Bielenstein. Chinese historical demography A.D. 2-1982. Östasiatiska museet. p 17
  6. ^ Breverton, Terry (2013). Breverton's Encyclopedia of Inventions (Unabridged изд.). Quercus. ISBN 978-1623652340. 
  7. ^ Szczepanski, Kallie. „The Invention of the Crossbow”. About.com. Приступљено 31. 3. 2015. 
  8. ^ Hong-Sen Yan (2007). Reconstruction Designs of Lost Ancient Chinese Machinery (Online-Ausg. изд.). Dordrecht: Springer Science & Business Media. стр. 129. ISBN 978-1402064609. 
  9. ^ 佚名 (јануар 2013). Chinese History. ISBN 9781921678882. 
  10. ^ „Romance of the Three Kingdoms: China's Greatest Epic 三國志演義”. Yellow Bridge. Приступљено 1. 4. 2015. 
  11. ^ Tanner, Harold Miles (13. 3. 2009). China: A History. Indianapolis, Indiana: Hackett Publishing. стр. 141—142. ISBN 978-0872209152. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]