Cvetni omotač

Cvet indijske jagode (Duchesnea indica) - žuti listići predstavljaju krunicu, a zeleni, koji se nalaze ispod žutih, čašicu.

Cvetni omotač (perijant) predstavlja listove koji opkoljavaju prašnike i tučak. Kod nekih biljaka nema cvetnog omotača, već se u cvetu nalaze samo tučak i prašnici i takvi cvetovi se nazivaju ahlamidni tj. goli cvetovi (vrste rodova Salix i Carex).

Podela perijanta

• Homohlamidan (jednostavan)
• Heterohlamidan

Homohlamidan (jednostavan) perijant

Kod homohlamidnog perijanta listići se nalaze u oba kruga cvetnog omotača, a listići su po obliku, boji i dr. isti. Takav cvetni omotač se naziva perigon. Perigon može biti:

• Krunicolik - listići perigona su živo obojeni (kod lale, krina, đurđevka i dr.), slični su krunici.
• Čašicolik - listići perijanta su obojeni zelenom bojom, sitni su i neupadljivi (kod konoplje, duda, koprive i dr.).

Heterohlamidan

Kod heterohlamidnog članovi dva kruga perijanta su nejednaki tj. listići spoljašnjeg dela kruga su zeleni (čašica), a listići unutrašnjeg kruga su živo obojeni (krunica). U ovom slučaju, perijant je dvojan.

Delovi perijanta

Čašica

Čašica (calyx) predstavlja spoljšnji krug listića dvojnog cvetnog omotača, a od krunice se razlikuje manjom veličinom i zelenom bojom. Glavna funkcija čašice jeste da zaštiti unutrašnje nežnije i mlađe delove cveta, pre njegovog otvaranja, dok je još u pupoljku. Čašica u većini slučajeva ostaje i posle otvaranja cveta i otpada zajedno sa krunicom. Kod nekih biljaka (jabuka, kruška, dunja) čašica zaostaje na plodu, dok kod biljaka iz roda Papaver (bulka, mak) čašica otpada posle otvaranja cveta. Kod biljaka gde su cvetovi skupljenni u cvasti (Asteraceae, Apiaceae) čašica je slabije razvijena, u nekim slučajevima je preobraćena u dlake ili je potpuno redukovana. U ovakvom slučaju, cela cvast je spolja zaštićena naročitim krupnim listićima koji čine tzv. opštu čašu ili involokrum.

Krunica

Krunica (corolla) obrazuje unutrašnji krug cvetnog omotača, a od čašice se razlikuje krupnijim i živo obojenim cveetovima. Glavna funkcija pored toga da donekle zaštićuje unutrašnje delove cveta (prašnike i tučak), jeste da svojom bojom, svojim oblikom, veličinom i etarskim uljima privlači insekte i na taj način potpomaže oprašivanje. U tom slučaju od velikog značaja su i nektarije, koje mogu biti različitog porekala.

• Krunični listići (petalae) mogu biti manje ili više srasli među sobom, ili slobodni. Prema tome da li su krunični listići srasli ili slobodni, cvet može biti:
  • Horipetalan - ako su krunični listići slobodni
  • Simpetalan - ako su krunični listići srasli

Boja kruničnih listića

Boja najviše zavisi od antocijana rastvorenih u ćelijskom soku.

• Žuta boja - potiče od rastvorenog antohlora ili hromoplasta.
• Bela boja - belog pigmenta u cvetu nema, a bela boja se javlja usled odsustva svih pigmenata i totalne refleksije svih svetlosnih zrakova.

Puni cvetovi

Puni cvetovi su oni kod kojih je povećan broj kruničnih listića, uglavnom usled preobražaja prašnika, a ponekad i oplodnih listića, u krunične listove (mak, ruža, љутић i dr.). Mnoge biljke sa punim cvetovima se gaje kao dekorativne biljke (na primer ruža).

Literatura

• Momčilo Kojić, Sofija Pekić, Zora Dajić, Botanika 9. izdanje, Izdavačka kuća „Draganić” Beograd, 2004.

Spoljašnje veze

• Cvet i cvasti