Булка

Из Википедије, слободне енциклопедије
булка
Papaver rhoeas - Köhler–s Medizinal-Pflanzen-101.jpg
Булка
Таксономија
Царство: Plantae
Одељак: Magnoliophyta
Класа: Magnoliopsida
Ред: Papaverales
Породица: Papaveraceae
Род: Papaver
Врста: P. rhoeas
Биномијална номенклатура
Papaver rhoeas
L.

Булка (турчинак, дивљи мак) или лат. Papaver rhoeas је једногодишња, ређе двогодишња зељаста биљка из породице макова (Papaveraceae).

Стабљике су усправне, једноставне или слабо разгранате и покривене длакама, а листови јајасти, сивозелени и покривени стршећим, оштрим длакама. Цветови су крупни (пречника до 10 cm), упадљиви на дугачким дршкама на доле нагнути, тамноцрвене, светлоцрвене или ређе беле боје. Круничних листића има четири и врло су нежни, танки често при дну тамнији. Плод је чахура лоптастог облика испуњена многобројним, ситним, плавосивим, бубрежастим семенима.

У свежем стању ова биљка је отровна, али зато суви цветови и зрела семена, када се конзумирају у нормалним количинама, не могу бити штетне. Садржи безопасне алкалоиде за разлику од свог сродника, мака (Papaver somniferum), који је богат морфином и другим опијумским алкалоидима. Поред алкалоида садржи још и црвену боју, органске киселине, горке супстанце, танине, скроб, а најлековитија материја у булки је слуз и налази се у цветовима.

При сушењу круничних листића (само се тај део цвета користи) не треба их превише додиривати јер тада губе лековита својства и мењају боју, односно поплаве. Од њих се справљају сирупи и чајеви, а користе се и за бојење вина, ракије и других напитака. Семена се, осим за лечење, користе и као зачин за посипање пецива и колача којима дају пријатан мирис и укус. Семенке се беру тек када су чахуре потпуно зреле.

Булка се користи углавном у народној медицини за лечење обољења и сметњи дисајних органа, желуца и душевних болести. Чајеви и сирупи на бази ове биљке смирују кашаљ, помажу искашљавање, помажу код прехладе и упале грла, крајника и плућа, хроничног бронхитиса и астме. Крунични листићи побољшавају варење, смирују грчеве и болове у желуцу, а заједно са семенкама делују смирујуће па помажу код депресија, неурозе и несанице.

Литература[уреди]

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе[уреди]

Галерија[уреди]