Булка
| Булка | |
|---|---|
| Научна класификација | |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Eudicotidae |
| Ред: | Ranunculales |
| Породица: | Papaveraceae |
| Род: | Papaver |
| Врста: | P. rhoeas
|
| Биномно име | |
| Papaver rhoeas | |
| Синоними[2] | |
| |
Булка (турчинак, дивљи мак) или лат. Papaver rhoeas је једногодишња, ређе двогодишња зељаста биљка из породице макова (Papaveraceae).
Стабљике су усправне, једноставне или слабо разгранате и покривене длакама, а листови јајасти, сивозелени и покривени стршећим, оштрим длакама. Цветови су крупни (пречника до 10 cm), упадљиви, на дугачким дршкама надоле нагнути, тамноцрвене, светлоцрвене или ређе беле боје. Круничних листића има четири и врло су нежни, танки често при дну тамнији. Плод је чахура лоптастог облика испуњена многобројним, ситним, плавосивим, бубрежастим семенима.
У свежем стању ова биљка је отровна, али зато суви цветови и зрела семена, када се конзумирају у нормалним количинама, не могу бити штетне. Садржи безопасне алкалоиде за разлику од свог сродника, мака (Papaver somniferum), који је богат морфином и другим опијумским алкалоидима. Поред алкалоида садржи још и црвену боју, органске киселине, горке супстанце, танине, скроб, а најлековитија материја у булки је слуз и налази се у цветовима.
При сушењу круничних листића (само се тај део цвета користи) не треба их превише додиривати јер тада губе лековита својства и мењају боју, односно поплаве. Од њих се справљају сирупи и чајеви, а користе се и за бојење вина, ракије и других напитака. Семена се, осим за лечење, користе и као зачин за посипање пецива и колача којима дају пријатан мирис и укус. Чауре се беру тек када је семе потпуно зрело.
Булка се користи углавном у народној медицини за лечење обољења и сметњи дисајних органа, желуца и душевних болести. Чајеви и сирупи на бази ове биљке смирују кашаљ, помажу искашљавање, помажу код прехладе и упале грла, крајника и плућа, хроничног бронхитиса и астме. Крунични листићи побољшавају варење, смирују грчеве и болове у желуцу, а заједно са семеном делују смирујуће па помажу код депресија, неурозе и несанице.[3][4][5]
Литература
[уреди | уреди извор]- Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
- Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
- Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
- Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
- Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоисточне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
- Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
- Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
- Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
- Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
- Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
- Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- BioNet škola Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (11. март 2008)
- Comprehensive profile for Papaver rhoeas from the website MaltaWildPlants.com
Галерија
[уреди | уреди извор]-
цвет булке
-
поље булки
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Linné, Carl von (1753). Species Plantarum. 1. Stockholm: Laurentius Salvius. стр. 507.
- ^ „Papaver rhoeas (common poppy)”. kew.org. Приступљено 24. 1. 2017.
- ^ Uredništvo (2015-05-08). „Mak turčinjak (Papaver rhoeas)”. Plantea (на језику: хрватски). Приступљено 2026-01-29.
- ^ adminAdiva (2017-12-20). „Opojna ljepota: mak koji je stekao slavu po proizvodnji opijuma”. ADIVA (на језику: хрватски). Приступљено 2026-01-29.
- ^ Šćepanović, izv prof dr sc Maja (2019-09-10). „Ljekoviti mak turčinjak”. Gospodarski list (на језику: хрватски). Приступљено 2026-01-29.