Lilium

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Lilium
Lilium candidum 1.jpg
Lilium candidum
Lil candidum 01EB Griechenland Tembeschlucht 31 05 00.jpg
Naučna klasifikacija edit
Carstvo: Plantae
Kladus: Angiospermae
Kladus: Monocots
Red: Liliales
Porodica: Liliaceae
Rod: Lilium
L.[1]
Tipska vrsta
Lilium candidum
Vrste

Spisak Lilium vrsta

Sinonimi[1]
  • Lirium Scop., nom. illeg.
  • Martagon Wolf
  • Martagon (Rchb.) Opiz, nom. illeg.
  • Nomocharis Franch.

Ljiljan (lat. Lilium) je rod jednosupnica iz porodice Liliaceae koji potiče iz Azije, Evrope, Severne Amerike. Postoji oko 90 vrsta. Podzemna stabiljka je crepasta lukovica iz koje izlazi izbojak s pojedinačnim cvetovima u grozdastom cvatu. Naraste u visinu 50-190 cm. Boje ljiljana su: bela, žuta, ružičasta, narandžasta, crvena, a na Balkanu još smeđa, ljubičasta i crna. Plod je tobolac sa oko 500 semenki.

Gorski ili lukovičasti ljiljan (Lilium bulbiferum)
Kranjski ljiljan (Lilium carniolicum)
Ljiljan zlatan (Lilium martagon)

Cvetovi i listovi[уреди]

Cvetovi su krupni, levkasti ili zvonoliki. Listići cveća su srasli ili delomično slobodni, više ili manje savijeni unazad. Listovi su linearni, lancetasti, ovalni na stabljikama ili sedeći. Na gornjem delu stabljike nema listova.

Cvet ljiljana
  • Po obliku cveta ljiljani se dile na dve grupe:
1. grupa
  • trubasti cvetovi levkastog oblika zašiljenih ili zaobljenih latica.
  • grupa martagon - cvetovi su viseći s unazag savijenim cvetnim laticama. Ima 6 prašnika na dugačkim drškama izvan cveta. Cvetovi su u grozdu od 2-12 cvetova.
2. grupa
uključuje ostale karakteristike u 7 odela:
  • Azijske vrste i hibridi
  • Lilium martagon i hibridi
  • Marijin ljiljan (lat. Lilium candidum)
  • Američke vrste i hibridi
  • Dugocvetni ljljan (lat. Lilium longiflorum)
  • Trubasti ljiljan i hibridi
  • Orentalne vrste i hibridi

Vrste ljiljana[уреди]

Najviše raznih samoniklih ljiljana raste u jugoistočnoj Aziji i srednjoj Americi, a u Evropi je raznovrsnim divljim ljiljanima najbogatiji Balkan.

Domaći endemski ljiljani[уреди]

Balkan je u Evropi najbogatiji raznovrsnim samoniklim ljiljanima sa 12 divljih oblika, pa tu raste 7 posebnih vrsta, od kojih su njih 4 endemski ograničeni na Dinarski krš. Oni se kao egzoti dosta uzgajaju u zapadnim vrtovima. Domaće vrste su endemski superiorne u pogledu visine rasta i jakih bojama (zlatnožuta, vatrena, ljubičasta, crna itd). Za uzgoj domaćih kraških ljiljana potrebno je suvo krečnjačko tlo i mnogo sunca (inače ne cvetaju).

  • Žuti ljiljan (Lilium jankae) se ističe svetlim pegavim krem-žućkastim cvetovima i velikom lukovicom, a raste od Žumberka preko Bosne do Srbije.
  • Bosanski ljiljan (L. bosniacum) je sitnog rasta s izrazitim zlatnožutim cvetovima i raste na planinskim livadama Bosne i Like.
  • Albanski ljiljan (L. albanicum) ima samo po jedan vatreno-narančasti cvet i raste na planinskim livadama od Crne Gore do Makedonije.
  • Dalmatinski crni ljiljan (L. dalmaticum ili L. cattaniae): To je najveći evropski ljiljan visok do 190 cm i ujedno najmračniji od svih ljiljana u svetu, jer su mu cvetovi crnosmedji do crnoljubičasti i debeli mesnato-dlakavi, a lukovica bela. Raste iz krečnjačkih stena na Orjenu, Biokovu, Mosoru, Svilaji i južnom Velebitu. U vrtnoj kulturi se umesto njega češće sadi slični prelazni hibrid, plavi ljiljan (Lilium X sanguineo-purpureum = L. martagon X dalmaticum) jer taj u uzgoju bolje podnosi vlažne senenčene prostore bez krečnjačkog tla, ali je nižeg rasta tek do 1 m, cvetovi su pegavi i svetliji lila-ljubičasti do sivosmeđi (nisu dlakavi), a lukovica žutokrem boje.

Azijske vrste i hibridi[уреди]

To su snažne biljke krupnih cvetova i intenzivnih boja. Cvetovi su uspravni, u svim tonovima. Uspevaju u svim tlima.

Turban ljiljan (lat. Lilium martagon)[уреди]

Naraste u visinu do 150 cm. Cvetovi su ružičaste boje, dolaze u grozdovima 30-40 komada. Latice su uvijene unazad, oblik turbana. Listovi su krupni. Cvataju u junu i julu, a miris im je težak i neugodan.

Marijin ljiljan (lat. Lilium candidum)[уреди]

Naraste u visinu 100-150 cm, a potiče sa Sredozemlja. Cvet je krupan, levkast, bele boje, na stabljici se drži vodoravno, do 30 cvetova. U pazuhu listova nalazi se vazdušna lukovica, a listovi su linearni. Cvataju u junu i julu.

Dugocvetni ljiljan (lat. Lilium longiflorum)[уреди]

Naraste do 90 cm. Cvet je dug 13-18 cm, bele boje, na jednoj stabljici nalazi se nekoliko cvetova turbastog oblika. Neotporan je na hladnoću. Cvata u decembru, a koristi se ga samo za rez.

Američke vrste i hibridi[уреди]

Naraste od 150-180 cm. Ima 25 cvetova u žutoj, narandžastoj i crvenoj boji sa smeđim ili crnim tačkicama.

Trubasti ljiljan i hibridi[уреди]

Zove se još i kraljevski ljiljan (lat. Lilium regale). Cvetovi su krupni, snažni i ugodnog mirisa, u cvatu ima do 30 cvetova. Visina doseže 100 cm, boje hibrida su srebrnobela, žuta, zlatnožuta, ružičasta, iznutra bela, a izvana grimizno nijansirana.

Orijentalne vrste i hibridi[уреди]

To su svi hibridi nastali ukrštanjem vrsta koje potiču iz Japana: zlatni ljiljan, japanski ljiljan i niski ljiljan.

Spisak vrsta[уреди]

Vrste roda Lilium koje su trenutno priznate, sa aproksimativnim prirodnim opsegom, su:[3][4][5]

Razmnožavanje[уреди]

Primena[уреди]

Ljiljan je solitarna biljka (zbog svoje lepote i veličine). Sadi se u kućne vrtove, parkove i koristi se kao rezano cveće.

Galerija[уреди]

Reference[уреди]

  1. 1,0 1,1 Lilium. World Checklist of Selected Plant Families. Приступљено 13. 06. 2014. 
  2. ^ lectotype designated by N. L. Britton et A. Brown, Ill. Fl. N. U.S. ed. 2. 1: 502 (1913)
  3. ^ Kew World Checklist of Selected Plant Families . accessed April 2015.
  4. ^ Biota of North America Program 2014 county distribution maps
  5. ^ Flora of Kina Vol. 24 Page 135 百合属 bai he shu Lilium Linnaeus, Sp. Pl. 1: 302. 1753.

Literatura[уреди]

  • Baranova, M.V. 1990: Konspekt sistemy roda Lilium. Botaničeskij žurnal 73/9: 1319-1329.
  • Ikinci, N.& al. 2006: On the origin of European lilies. Willdenowia 36: 647-656.
  • Lakušić, R.& Kutleša, L. 1971: Ekologija endemičnih oblika Lilium bosniacum Beck i L. albanicum Grsb. Acta Biol. Jugosl., ser. Ekologija 6/2, Beograd.
  • Popova, M. 1966: Some remarks on the lilies of the Balkans. The Lily Year-Book 29: 66-70.
  • Rac, M.& al. 1989: Taksonomija i ekologija roda Lilium u Hrvatskoj. Poročila 2. Kongres biosistem. Jugosl. p. 55, Gozd Martuljek.
  • Turrill, W.B. 1954: The Lilies of the Balkan Peninsula. Clarendon press, 490 p., Oxford.
  • Gao, Yun-Dong; Hohenegger, Markus; Harris, AJ; Zhou, Song-Dong; He, Xing-Jin; Wan, Juan (2012). „A new species in the genus Nomocharis Franchet (Liliaceae): evidence that brings the genus Nomocharis into Lilium”. Plant Systematics and Evolution. 298 (1): 69—85. ISSN 0378-2697. doi:10.1007/s00606-011-0524-1. 
  • Rønsted, N.; Law, S.; Thornton, H.; Fay, M. F.; Chase, M. W. (2005). „Molecular phylogenetic evidence for the monophyly of Fritillaria and Lilium (Liliaceae; Liliales) and the infrageneric classification of Fritillaria”. Molecular Phylogenetics and Evolution. 35 (3): 509—527. PMID 15878122. doi:10.1016/j.ympev.2004.12.023. 
  • Nomocharis, World Checklist of Selected Plant Families, Royal Botanic Gardens, Kew 

Spoljašnje veze[уреди]