Crni ruski terijer

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Crni ruski terijer

Zemlja porekla
 Rusija
Klasifikacija i standardi
FCI: Grupa 2 Pinčevi i šnauceri, molosi i švajcarski pastirski psi Sekcija 1.4 #327 standard
AKC: Radni psi standard
ANKS: Grupa 6 (korisni psi) standard[mrtva veza]
KKS: Grupa 3 (radni psi) standard
KC(UK): Radni psi standard
NZKS: Korisni psi standard
UKS: Psi čuvari standard

Crni ruski terijer (ruski: Russkiй čёrnый terьer), takođe poznat i kao čorni terijer (čorni na ruskom znači crni) je rasa psa koja je nastala u Rusiji tokom kasnih 1940-ih i ranih 1950-ih. Crni ruski terijer je velika, inteligentna, i snažna pasmina. Stvorena je od strane ruske vojske sa ciljem da čuva i štiti teritoriju u krajevima sa ekstremnim vremenskim uslovima. Poznati su po svojoj hrabrosti i samopouzdanju. Danas se još uvek koriste kao čuvari, no primarno kao čuvari porodica.[1]

Osnovno[uredi | uredi izvor]

  • Mužjak
    • Visina od 72 do 76 cm
    • Težina od 50 do 60 кг
  • Ženka
    • Visina od 68 do 72 cm
    • Težina od 45 do 50 кг
Crni ruski terijer

Istorija[uredi | uredi izvor]

Crni ruski terijer je razvijen u Moskvi nakon Drugog svetskog rata. Razvoj je započeo utemeljenjem uzgajivačnice "Crvena zvezda" koja je bila sakrivena od javnosti. Ta uzgajivačnica je nastala još 1930-tih godina, od strane Sovjetske vlade. Tu je tim naučnika i uzgajivača dobio zadatak da uzgoje "super psa" za rusku vojsku. Zbog ruske revolucije i Drugog svetskog rata većina čistokrvnih pasa je bilo ubijeno, te su ovi uzgajivači trebali početi od nule.[1]

Cilj im je bio uzgajanje izuzetnog psa koji ima sposobnost trčanja na velike udaljenosti, koji može uočiti i loviti uljeze, ali i ima debelo krzno koje će ga štititi i grijati u oštrim ruskim zimama. Započeto je ukrštanje sa raznim pasminama kao što su erdel terijer, veliki šnaucer, rotvajler, njufaundlendski pas i mnogi drugi kako bi se obezbedile upravo navedene karakteristike. Zanimljivo je da je za stvaranje crnog ruskog terijera korišteno 17 pasmina.[1]

Ovi psi su obavljali svoje poslove na granicama, u zatvorima i vojnim postrojenjima. Kada su se počeli zatvarati gulazi 1950-tih godina vojnici su počeli prodavati pse uzgajivačima i izlagačima jer ti psi više nisu trebali obavljati posao za koji su uzgajani. Penzionisani oficiri su neretko vodili svoje pse kući kako bi zajedno živeli civilnim životom, te su u drugoj polovini 1950-tih godina ljudi počeli kupovati ove pse i nadenuli im nadimak "crni biser Rusije".[1]

U Moskvi su na izložbi 1955. godine prvi put prikazani radni primeri ove rase i prvi standard rase je objavljen 1958. godine,[2] koji je kasnije usvojen od strane FCI 1984. godine.[3]

Karakteristike psa[uredi | uredi izvor]

Narav[uredi | uredi izvor]

Najizraženija osobina kod ove rase jeste njihova hrabrost, pa tako oni neće dva puta razmisliti pre nego što skoče u opasnost kako bi odbranili svog vlasnika ili drugog člana porodice. Izuzetno su otporni i jaki, a svom gospodaru odani i poslušni. Odlikuju se visokim stepenom inteligencije i velikom voljom koja ih čini uvek spremnim za rad. Crni ruski terijer je veoma dobar sa decom, voli da se igra sa njima i istovremeno je svestan koliko su oni mali i krhki pa će tako biti veoma nežan i pažljiv tokom igranja sa decom. Nisu zli i nikada neće prvi napasti, sem ako se osećaju veoma ugroženo.[4]

Crni ruski terijer je graciozan i samouveren pas koji se lako kontroliše u svim situacijama. Veoma je umiljat, druželjubiv, pouzdan i izdržljiv, ne zahteva puno truda. Dobro se prilagođava obuci i raznim vremenskim uslovima.[5]

Opšti izgled[uredi | uredi izvor]

Crni ruski terijer

Crni ruski terijer je veliki pas sa nešto dužim i vrlo atletski građenim telom čvrstog tipa i snažne konstitucije. Karakteristike ove rase su velike kosti i snažni mišići. Oči su umerene veličine, ovalnog oblika, tamne boje. Uši su spuštene, trouglastog oblika.[5]

Crni ruski terijeri su tradicionalno korišćeni za obavljanje različitih zadataka, kao što je karting

Krzno je duplo krzno sa grubom spoljašnjom dlakom preko mekšeg sloja. Krzno je tvrdo i gusto, nikada mekano, vunasto, svilenkasto ili kovrdžavo. Trebalo bi da bude ošišano na dužinu od 5-15 cm.[6] Trebalo bi da se formiraju brada i obrve na licu, kao i blaga griva oko grebena i vrata koja je češća kod mužjaka. Boja dlake je crna ili crna sa vrlo malo sive.

Nega i zdravlje[uredi | uredi izvor]

Crni ruski terijer zahteva minimum kada je održavanje u pitanju. Njemu su potrebne mentalne i fizičke vežbe koje bi svakodnevno trebao da obavlja. Ovo je izuzetno društven pas kome je neophodno da stalno bude u kontaktu sa ljudima jer samo tada on može da zablista u punom sjaju. Linja se minimalno pa je dovoljno četkanje samo jednom nedeljno. Potrebno je skraćivati dlaku na svakih šest do osam nedelja.[4]

Crni ruski terijer je generalno zdrav pas, ali podložan je određenim naslednim bolestima.

Glavne brige:[7]

Manje brige:

  • Hipertrofična osteo distrofija (HOD) - razvojna bolest zasnovana na ishrani poslebno kod mladih, teških i pasa koji brzo rastu;
  • Panosteitis (pano ili lutajuća hromost)- razvojna bolest zasnovana na ishrani poslebno kod mladih, teških i pasa koji brzo rastu;
  • Bolesti srca – najčešći problemi sa srcem su stenoza aorte, displazija mitralne valvule, kardiomiopatija;
  • Bolesti očiju – najčeći očni problemi su ektropijum (izvrtanje kapka), entropijum (uvrtanje kapka) i konjuktivitis;
  • Alergije su česta pojava kod pasa, i crni ruski terijer nije izuzetak. Postoje tri glavna tipa alergija: alergije na hranu, alergije kontakta i inhalatorne alergije;

Drugi problemi:

  • Vruća tačka
  • Gljivične infekcije – posebno ušiju i području brade

Zbog toga je jako važno proveriti svakog potencijalnog uzgajivača kao i prostor gde se psi gaje. Odlučan odgajivač će uraditi sve zdravstvene provere prostora u kome želi da odgaja psa pre nego što se odluči da odgaja psa. Zdravstene provere prostora gde sa odgajaju psi vam ne mogu garantovati da štene neće razviti neki zdravstveni problem kasnije, pa je jako važno da „odradite svoj domaći“ za bilo kog potencijalnog odgajivača.

Životni vek ove rase je od 10 do 12 godina.[10]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g „Crni ruski terijer - informacije”. Svetski tragač pasa (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 2020-09-02. 
  2. ^ „Pseća scena - Crni ruski terijer”. www.thedogscene.co.uk (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 16. 02. 2010. g. Pristupljeno 13. 5. 2019. 
  3. ^ „Crni ruski terijer - FCI standard” (PDF). Međunarodna kinološka federacija (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-02. 
  4. ^ a b „Crni ruski terijer - najveći terijer na svetu”. Ljubitelji pasa (na jeziku: srpski). Arhivirano iz originala 30. 09. 2020. g. Pristupljeno 2020-09-02. 
  5. ^ a b „Crni terijer”. Kinološki savez Republike Srbije (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2020-09-02. 
  6. ^ „Crni ruski terijer - FCI standard” (PDF). Međunarodna kinološka federacija (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 5. 2019. 
  7. ^ „Crni ruski terijer”. Zdravlje pasa (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 10. 08. 2018. g. Pristupljeno 13. 5. 2019. 
  8. ^ „Pseća hiperurikozurija”. Laboratorija veterinarske genetike (na jeziku: engleski). 
  9. ^ „Mladalačka paraliza grkljana & polineuropatija kod crnih ruskih terijera”. Genetske bolesti pasa (na jeziku: engleski). Pristupljeno 13. 5. 2019. 
  10. ^ „Životni vek crnog ruskog terijera”. Životni vek životinja (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2020-09-02. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kinološki savez Republike Srbije - Crni terijer

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Црни_руски_теријер&oldid=27048299”