Čivava (pas)
 A purebred Chihuahua showing the classic features of the breed | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Drugi nazivi | Chihuahua | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Uobičajeni nadimci | Či, Či-či | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Poreklo | Čivava, Meksiko | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Domaći pas (Canis lupus familiaris) | |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Čivava je najmanja rasa psa na svetu, koja je dobila ime po saveznoj državi Čivava u Meksiku.[3] Čičave poseduju širok varijetet boja i debljina krzna.
Poreklo
[uredi | uredi izvor]
Poreklo mnogih rasa do dan-danas nije jasno utvrđeno, a tako je i sa Čivavama o kojima se pominju dve teorije. Po prvoj teoriji, ovaj pas vuče poreklo iz Centralne i Južne Amerike, gde su nastali od lokalnih tečiči pasa, još u civilizaciji Tolteci.[4] Do 9. veka nisu dostupni nikakvi zapisi o Tečičiju, iako se smatra da posude za pse iz Kolime, Meksiko, koje su sahranjene kao deo tradicije grobnica zapadnog Meksika, koje datiraju iz 300. godine p. n. e., prikazuju Tečičis.[5] Raniji preci su verovatno bili prisutni pre Maja, pošto su psi približne veličine sa čivavama pronađeni u materijalima iz Velike piramide u Čoluli, i u ruševinama Čičen Ice na poluostrvu Jukatan.[4] Međutim, jedna genetska studija je pokazala da kod modernih Čivava postoji manje od 2% predevropske mitohondrijske DNK zbog mešanja sa evropskim psima.[6]
Studije DNK sugerišu da su autohtoni američki psi ušli u Severnu Ameriku iz Sibira pre otprilike 10.000 godina, a zatim su bili izolovani nekih 9.000 godina do dolaska prvih Evropljana; ovi psi pre kontakta su imali jedinstveni genetski potpis koji je sada skoro nestao.[6] Jedna studija zasnovana na sekvenciranju genoma drevnih pasa, objavljena 2020. godine, sugeriše da ovo pretkolonijalno poreklo opstaje kod dve meksičke rase, do nivoa od oko 4% kod Čivave (i nekih 3% kod ksolojckuintlija).[7]
Kada su Asteci osvojili Tolteke, prisvojili su njihove pse za koje su verovali da imaju mistične isceliteljske moći, da mogu da vide budućnost i da duše preminulih ljudi vode u podzemni svet. Bilo je uobičajeno da tečiči psi budu žrtvovani i spaljivani sa pokojnikom, a neretko su korišćeni kao izvor hrane i krzna. Druga teorija kaže da su male bezdlake pse iz Kine u Meksiko doveli španski trgovci i da su ukrštanjem sa lokalnim psima nastale Čivave. Bez obzira na to koja teorija je tačna, kratkodlaka čivava za koju mi danas znamo je otkrivena 1850. godine u meksičkoj državi Čivava po kojoj je rasa i dobila ime.[8]
Kolonijalni zapisi se odnose na male, skoro bezdlake pse početkom devetnaestog veka; jedan tvrdi da su ih konkvistadori iz šesnaestog veka našli u izobilju u regionu kasnije poznatom kao Čivava.[9] U pismu napisanom 1520. godine, Ernan Kortes je napisao da su Asteci uzgajali i prodavali male pse kao hranu.[10]
Rasa je na izložbama počela da se prikazuje 1890. godine, a zvanično je priznata 1904. od strane Američkog kinološkog kluba.[11][12] Dugodlaka sorta je najverovatnije nastala ukrštanjem sa Pekinezerima. Populranost rase raste 30-ih i 40-ih godina 20. veka, a i danas je jedan od najčešćih kućnih ljubimaca.[8]
Karakteristike rase
[uredi | uredi izvor]
Izgled
[uredi | uredi izvor]Čivava spada u male odnosno patuljaste rase pasa.[13] Sve boje dlake su dozvoljene kao i varijacije, a najčešće je to smeđa, crvena, bela, čokolada, braon i crna nijansa.[14] Posebno su interesantni tufnasti dezeni. Standard na izložbama je isti i za kratkodlake i za dugodlake primerke.[15] Nos im je kratak i špicast, uglavnom crne boje. Uši su velike i razmaknute i najčešće stoje pod uglom od 45°, sem kada je pas na oprezu, tada su uspravne. Telo je kompaktno, valjkasto i ponosnog držanja. Rep je umereno dugačak, uvijen iznad leđa ili sa strane.[16] Najmanji pas na svetu po standardu teži između 1,5-3 kg, dok visina u grebenu nije precizno određena.[15][16] Poželjna visina je između 15-23 cm, mada ima primeraka koji prerastu, ali mogu da učestvuju na izložbama pod uslovom da nemaju više od 3 kg.[8]
Temperament
[uredi | uredi izvor]Čivave su smeli i samouvereni psi, često ih porede sa terijerima. Po prirodi su oprezni i sumnjičavi prema strancima, pa su odlični čuvari domaćinstva. Najčešće se vezuju samo za jednu osobu i treba im dosta vremena da prihvate nove ljude u svom okruženju. Potrebna im je rana socijalizacija da kasnije ne bi ispoljile negativno ponašanje. Što više ljudi, pasa, prizora, zvukova i iskustava to će pas kasnije biti stabilniji. Ne preporučuju se porodici sa decom mlađom od 8 godina, jer loše podnose grublje dečije igre i nisu strpljive. Ne slažu se najbolje sa drugim rasama, mada uživaju u društvu drugih čivava. Vole da imaju mesto u stanu rezervisano samo za njih. Često prave „jazbinu“ u dnu kreveta ili se uvuku između jastuka, ćebadi ili garderobe tražeći mir i sigurnost kada žele da spavaju i odmaraju.[8]
Nega i zdravlje
[uredi | uredi izvor]
Uprkos maloj veličini Čivave su iznenađujuće energične. Vole da trče po dvorištu i da se igraju. Svakodnevna fizička aktivnost, vežbe i obuka se podrazumevaju. Uživaju u dugim šetnjama i trčanju, ali ne znaju kad je dosta pa je na vlasniku da odredi trajanje igre, naročito u vrelim danima. Koliko god da uživaju napolju, čivave su psi za stan. Dresura i osnove poslušnosti se preporučuju, a najvažnije je da vlasnik psa ne posmatra i ne tretira kao igračku. I najmanji pas na svetu mora da nauči pravila „čopora“ jer u suprotnom može postati razmažen, neposlušan, pa čak i agresivan. Čivavu treba dresirati isključivo pozitivnim tehnikama uz pomoć hrane, pohvale i igre i videćete da će ubrzo naučiti sve što želite.[8]
Nega dlake kod kratkodlakih primeraka je minimalna, a kod dugodlakih neophodno je četkanje 2-3 puta nedeljno. Čivave nemaju čestih zdravstvenih problema, ali redovna vakcinacija i preventivne posete veterinaru su potrebne i poboljšaće kvalitet njihovog života. Neke od bolesti koje se mogu ispoljiti su hipoglikemija (nizak nivo šećera u krvi), „suvo oko“, plućna stenoza ili iščešenje kolena.[8]
Životni vek
[uredi | uredi izvor]Životni vek ove rase pasa je između 15 i 18 godina, a često žive i do 20, pa tako spadaju u grupu rasa sa najdužim životnim vekom.[8]
Reference
[uredi | uredi izvor]- ^ FCI-Standard N° 218: Chihuahueño (Chihuahua). Fédération Cynologique Internationale. Accessed October 2022.
- ^ Kim Dennis-Bryan (2020 [2012])). The Complete Dog Breed Book, second edition. London: Dorling Kindersley. ISBN 9780241412732.
- ^ „The 25 Smallest Dog Breeds”. American Kennel Club. Pristupljeno 26. 1. 2021.
- ^ a b „Chihuahua History”. American Kennel Club. Pristupljeno 3. 4. 2011.
- ^ „LostWorlds.org – Were Creek Indians from West Mexico?”. 27. 2. 2011. Pristupljeno 15. 2. 2012.
- ^ a b Ní Leathlobhair, Máire; et al. (6. 7. 2018). „The evolutionary history of dogs in the Americas”. Science. 361 (6397): 81—85. Bibcode:2018Sci...361...81N. PMID 29976825. S2CID 206663458. doi:10.1126/science.aao4776
.
- ^ Bergström, Anders; et al. (2020). „Origins and genetic legacy of prehistoric dogs”. Science. 370 (6516): 557—564. S2CID 225956269. doi:10.1126/science.aba9572.
- ^ a b v g d đ e „Čivava, najmanji pas na svetu” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (26. jun 2016), njuska.com
- ^ Pedro Baptista Pino y Juan Lopez Cancelada, Exposición sucinta y sencilla de la Provincia del Nuevo México y otros escritos. Ed. Jesus Paniagua Perez. Valladolid: Junta de Castilla / León: Universidad de León, 2007, p. 244: "even in the desert the tiny dogs could be found, hunting rats, mice, and lizards." The footnote that follows alludes to starving Conquistadores reportedly hunting and stewing the dogs (Universidad Veracruzana, Arquivo Viejo, XXVI.2711).
- ^ „Hernan Cortés: from Second Letter to Charles V, 1520”. Fordham University. Arhivirano iz originala 23. 08. 2014. g. Pristupljeno 25. 3. 2014.
- ^ Coile, C. (2013). Chihuahuas: Everything about purchase, care, nutrition, behavior, and training. Hauppauge, NY: Barron's Educational Series, p. 7: "Only in 1904 did the American Kennel Club (AKC) register its first Chihuahua; a total of five were registered that year.”
- ^ „Chihuahua History: From Aztec Treasure to Popular Companion”. American Kennel Club (na jeziku: engleski). 6. 1. 2022. Pristupljeno 2022-09-28.
- ^ Charlotte Wilcox (1. 4. 1999). „Quick Facts”. The Chihuahua. Capstone. str. 4—5. ISBN 978-0-7368-0158-4. Pristupljeno 1. 3. 2013.
- ^ American Kennel Club Chihuahua page, retrieved on July 29, 2007.
- ^ a b Walker, Joan Hustace (2006). The Everything Chihuahua Book: A Complete Guide to Raising, Training, And Caring for Your Chihuahua. Adams Media. str. 16—18. ISBN 9781440523687. Pristupljeno 2019-06-15.
- ^ a b „Official Standard of the Chihuahua” (PDF). Pristupljeno 12. 11. 2019.
Literatura
[uredi | uredi izvor]- Leonard, Jennifer A.; Wayne, Rober K.; Wheeler, Jane; Valadez, Raul; Guillen, Sonia; Vila, Carles (2002). „Ancient DNA Evidence for Old World Origin of New World Dogs”. Science. 298 (5598): 1615—1616. Bibcode:2002Sci...298.1613L. PMID 12446908. S2CID 37190220. doi:10.1126/science.1076980.
- Ní Leathlobhair, Máire; Perri, Angela R; Irving-Pease, Evan K; Witt, Kelsey E; Linderholm, Anna; et al. (2018). „The evolutionary history of dogs in the Americas” (PDF). Science. 361 (6397): 81—85. Bibcode:2018Sci...361...81N. PMID 29976825. doi:10.1126/science.aao4776 .
- Leonard, Jennifer A.; Wayne, Rober K.; Wheeler, Jane; Valadez, Raul; Guillen, Sonia; Vila, Carles (2002). „Ancient DNA Evidence for Old World Origin of New World Dogs”. Science. 298 (5598): 1615—1616. Bibcode:2002Sci...298.1613L. PMID 12446908. S2CID 37190220. doi:10.1126/science.1076980.
- „Was the Hare Indian dog a domesticated coyote? | Natural History”. Retrieverman.net. Arhivirano iz originala 04. 08. 2021. g. Pristupljeno 2016-05-21.
- Monagle, Victoria; Conrad, Cyler; Jones, Emily Lena (2018-09-18). „What Makes a Dog? Stable Isotope Analysis and Human-canid Relationships at Arroyo Hondo Pueblo”. Open Quaternary (na jeziku: engleski). 4: 6. ISSN 2055-298X. doi:10.5334/oq.43 .
Spoljašnje veze
[uredi | uredi izvor]
