Čošu (feudalna oblast)

Zastava vojske Čošu tokom Bošin rata.

Čošu (jap. 長州藩 „Chōshū han“) je jedan od bivših feudalnih oblasti u Japanu tokom Edo perioda (1603–1867). Prostirala se na mestu koja se danas naziva Prefektura Jamaguči. Glavni grad je Hagi. Ime Čošu nastalo je kao skraćenica za tadašnju Nagato provinciju. Oblast je imala važnu ulogu u događajima kasnog Tokugava šogunata i Meidži obnove. Ponekad se naziva i oblast Hagi (Hagi han).

Istorija

Vladari Čošua bili su poreklom od generala Mori Motonarija iz Sengoku perioda. Motonari je uspeo da proširi svoj uticaj na celu Čugoku regiju i okupira teritoriju vrednu 1.200.000 kokua, a nakon što je on umro, njegov unuk i naslednik Mori Terumoto postaje daimjo i pravi alijansu sa Tojotomi Hideošijem. Ova alijansa će se pokazati kao velika greška jer nakon Hidejošijeve smrti i bitke kod Segihare, Tokugava Ijejasu osporava Hidejošijevu moć i polako preuzima sve njegove teritorije. Mori Terutomo bio je najmoćniji saveznik Tojotomi Hideošija i vođa vojske Mori klana ali gubi nekoliko značajnih bitaka i sve to zbog nekoliko bitnih faktora:

• Njegov rođak Kikava Hiroie tajno pravi dogovor sa Tokugava Ijejasuom pa je 15.000 Mori vojnika izostalo iz bitke.
• Njegov usvojeni sin Kobajava Hideaki i njegovih 15.600 vojnika izdalo je Išidu (vođu snaga Tojotomi klana) i pristupilo Tokugavinoj strani.
• Posle ubeđivanja od strane Tokugave Ijejasua, Terumoto je predao zamak Osaka bez borbe.

Uprkos ustupcima u borbama, Mori klan je sklonjen iz Akija, svog mesta porekla i preseljen u Nagato provinciju (u budućnosti poznat i kao Čošu) dok im je izdržavanje drastično smanjeno sa 1.200.000 do 369.000 kokua.

Ovo je viđeno kao veliki čin izdaje prema Mori klanu pa će Čošu kasnije postati glavna oblast za anti-Tokugava pokrete. To se najbolje vidi u činjenici da je klanu svake nove godine bilo u tradiciji da starešine pitaju daimjoa da li je došlo vreme da šogunat zbace na šta bi daimjo obično odgovarao „Ne još, šogunat je i dalje previše snažan“.

Ovaj san konačno postaje java posle 260 godina vladavine Tokugava šoguna kada je Čošu udružio snage sa okrugom Sacuma stvarajući Satčo alijansu. Čošu je takođe vodio borbe pritiv svih armija bivšeg šoguna uključujući i Severnu alijansu, Aizu, i na kraju snage Ezo republike tokom Bošin rata. Snage okruga od 1867. do 1869. godine bile su sam srž Japanske carske vojske. Zahvaljujući Satčo alijansi, Čošu i Sacuma uživali su u visokim pozicijama političkim i društvenim usmerenjima tokom Meidži i Taišo perioda.

Ekonomija

Jedinica Kiheitai sa Čošua borila se protiv šogunata u Bošin ratu.

Odluka da se finansiranje okruga smanji sa 1,2 miliona do 369.000 kokua rezultiralo je velikim manjkom i nedostatkom za izdržavanje i modernizovanje vojnih snaga, obnovu infrastrukture i drugih troškova ali bez obzira na to, Čošu je ostala sedma po veličini oblasti na koju ne utiče šogunska vlast. Da bi izašli iz dugova i poboljšali finansijsku situaciju oblast Čošu je uradio sledeće:

• Smanjio doprinose samurajima.
• Plaćao u pirinču i robi.
• Ohrabrivao druge kaste da se bave poljoprivredom.

Ranije, kao rezultat visokih poreza, zemljoradnici su pravili i obrađivali polja visoko u planinama praveći privatnu rezervu. Kada se to otkrilo, polja su oporezivana a han je uveo strogu kontrolu na trgovinu. Zakoni su se donosili u cilju dobijanja profita na „četiri bela proizvoda“ koja su strogo kontrolisana: papir, pirinač, so i vosak a deo profita i prikupljenog poreza odlazilo je u kasu oblasti.

Ovakva politika osnažila je finansijsku situaciju hana dozvolivši daimjou veću kontrolu nad svojom oblasti. Međutim ovakva politika izazivala je bes seljaka i ražalovanih samuraja koji su se sve češće bunili na svoj status.

Politika

Prestonica ove oblasti je Hagi od čega dolazi i alternativno ime ove oblasti (hana) Hagi han (萩藩).

Oblast je ostala pod vladavinom Mori klana tokom trajanja Edo perioda. Postojala je politika da Šogun konfiskuje neki han ako vladajuća porodica ne uspe da napravi naslednika ali daimjoi Mori porodice su ne samo da su uspeli da obezbede sebi naslednike, već su uspeli da razviju četiri sporedne porodice koje će voditi četiri odvojena dela Čošua, svaki u svom hanu:

• Ivakuni han: sa budžetom od 60.000 kokua, koji vode potomci Kikkava Hiroie.
• Čofu han: sa budžetom od 50.000 kokua, koji vode potomci Mori Hidemotoa.
• Tokujama han: sa budžetom od 40.000 kokua, koji vode potomci Mori Naritakae.
• Kijosue han: sa budžetom od 10.000 kokua, koji vode potomci Mori Mototomoa.

Tokom Edo perioda, glavna porodica izumire 1707. godine ali ih nasleđuje porodica iz dela Čofu. Kada je i ona izumrla 1751, vladavina je nastavljena preko porodice Kijosue.

Daimjo mori klana, sa svim svojim vezama je zadužen da vodi svoj okrug uz pomoć grupe karoa („karō“) i starešina okruga. Postoje dva vrsta „karoa“ u okrugu Čošu: Nasledni karo (obuhvata porodice koje su taj rang stekli) i karo koji su stekli pojedinci i koji ne može da se nasleđuje. Prvi, nasledni obuhvata članove sporednih porodica Mori klana kao što su Šišido i Fukuhara ili generale i savetnike poput Mazude, Kučibe i Kuniši.

U drugi tip karoa spadaju samuraji srednje ili niže klase koji su ispoljili veliki talenat u ekonomiji ili politici i promovisani su u karoe od strane daimjoa. Jedan od takvih osoba je i veliki reformator Murata Seifu.

Lista daimjoa

• Mori klan (Tozama daimjo, finansiranje: 369,000 kokua) 1600–1871

1. Mori Terumoto (Jap.毛利輝元) 1563–1623
2. Mori Hidenari (Jap.毛利秀就) 1623–1651
3. Mori Cunahiro (Jap.毛利綱広) 1651–1682
4. Mori Jošinari (Jap.毛利吉就) 1682–1694
5. Mori Jošihiro (Jap.毛利吉広) 1694–1707
6. Mori Jošimoto (Jap.毛利吉元) 1707–1731
7. Mori Munehiro (Jap.毛利宗広) 1731–1751
8. Mori Šigetaka (Jap.毛利重就) 1751–1782
9. Mori Naručika (Jap.毛利治親)| 1782–1791
10. Mori Narifusa (Jap.毛利斉房) 1791–1809
11. Mori Narihiro (Jap.毛利斉熙) 1809–1824
12. Mori Narimoto (Jap.毛利斉元) 1824–1836
13. Mori Narito (Jap.毛利斉広)1836
14. Mori Takačika (Jap.毛利敬親) 1836–1869
15. Mori Motonori (Jap.毛利元徳)1869–1871

Poznati ljudi iz oblasti Čošu

Sredina Edo perioda

• Murata Seifu (1783–1855), doprineo „Tempo“ reformama.

Bakumacu period

• Jošida Šoin (1830–1859), poznati učitelj mnogim reformatorima.
• Takasugi Šinsaku (1839–1867), osnivač Kiheitaia.
• Kidžima Matabei (1817–1864), majstor mača, učesnik u Kinmon incidentu.
• Kuniši Šinano (1842–1864), preuzeo odgovornost za Kinamon incident i izvršio sepuku.
• Kido Takajoši (Kido Koin poznat i kao Kacura Kogoro) (1833–1877), Bakumacu reformer

Meidži period

• Čošu petorka
  • Ito Šinsuke, kasnije Ito Hirobumi (1841–1909), prvi premijer Japana
  • Inoue Monta, kasnije Inoue Kaoru (1836–1915), političar
  • Jamao Jozo (1837–1917), inžinjer i političar
  • Endo Kinsuke (1836–1893), političar
  • Nomura Jakiči, kasnije Inoue Masaru (1843–1910), "otac japanske železnice"
• Jamagata Aritomo (1838–1922), premijer i feldmaršal japanske imperijalne vojske.
• Kacura Taro (1848–1913), general i tri puta premijer Japana.
• Terauči Masatake (1852–1919), fildmaršal u vojsci i 18. premijer Japana
• Tanaka Giiči (1864–1929), general i 26. premijer Japana
• Aoki Šuzo (1844–1914), diplomata i ministar spoljnih poslova.
• Šinagava Jadžiro (1843–1900), ministar unutrašnjih poslova
• Sone Arasuke (1849–1910), političar, diplomata, ministar.

Japanska carska vojska

• Omura Masudžiro (1824–1869), “Otac moderne japanske vojske”
• Ošima Jošimasa (1850–1926), General imperijalne japanske vojske tokom Prvi kinesko-japanski rat
• Nogi Maresuke (1849–1912), general vojske, istakao se u Rusko-japanskom ratu.
• Muira Goro (1847–1926), general-pukovnik
• Sakuma Samata (1844–1915), general
• Kodama Gentaro (1852–1906), general i ministar
• Oka Ičinosuke (1860–1916), general i ministar rata u Prvom svetskom ratu.
• Arisaka Nariakira (1852–1915), general-pukovnik, pronalazač Arisaka puške.

Japanska carska mornarica

• Cuboi Kozo (1843–1898), admiral japanske mornarice
• Našiba Tokioki (1850–1924), admiral japanske mornarice
• Ariči Šinanodžo (1843–1919), admiral japanske mornarice

Pisci

• Inoue Koiči (pen-name: Inoue Kenkabo) (1870–1934), novinar i pisac „senrju“ poezije.

Preduzetnici

• Aikava Jošisuke (1880–1967) japanski preduzetnik, biznismen, političar, prvi direktor i osnivač korporacije „Nissan“ (1931–1945)

Vidi još

• Prvi pohod na Čošu
• Satčo alijansa
• Drugi pohod na Čošu
• Bošin rat

Literatura

• Deal, William E. (2005). Handbook to Life in Medieval and Early Modern Japan. Oxford University Press. str. 81. ISBN 978-0-19-533126-4. 
• Bakufu seichō kiroku 幕府征長記錄 (1973). Edited by Nihon Shiseki Kyōkai 日本史籍協會. Tokyo: Tokyo Daigaku Shuppankai.
• Craig, Albert M. (1961). Chōshū in the Meiji restoration. Cambridge: Harvard University Press. 
• Huber, Thomas M. (1981). The Revolutionary Origins of Modern Japan. Stanford, California: Stanford University Press. 
• Ogawa Ayako 小川亜弥子 (1998). Bakumatsuki Chōshū-han yōgakushi no kenkyū. 幕末期長州藩洋学史の研究. Tokyo: Shibunkaku Shuppan. .